"Dominacija i moć leže u rukama klijenta": Kako finansijski sektor odgovara na potrebe novih generacija?

Na trećem panelu Finance Day 2024 pod nazivom "Nove generacije. Nove tehnologije. Nova industrija?" govore:

• Ivana Soković – Dunav osiguranje, Predsednica Izvršnog odobra
• Nataša Marjanović – Generali osiguranje, Članica Izvršnog odbora
• Petar Jovanović – AIK Banka, Predsednik Izvršnog odbora
• Darko Popović – Banka Intesa, Predsednik Izvršnog odbora

Pred kompanijama su interni i eksterni izazovi: tehnologija kao interni i eksterni, generacije koje dolaze. Šta su očekivanja novih generacija i na koji način to Banca Intesa rešava, govorio je Darko Popović predsednik Izvršnog odbora.

- Govorimo o novoj generaciji, ali mi kroz celo čovečanstvo imamo sukob generacija koji je gotovo uvek bio uzrokovan dolaskom nove tehnologije. U tom smislu stvari za razumeti su već lakše jer to kao pojam nije ništa novo. Kad razumemo da smo na nekoj ne novoj teritoriji, treba da razumemo šta je drugačije. Kada se vratimo 100 godina unazad razumećemo da su tada inovacije bile motivisane od krupnog kapitala i oni su bili ti kako će se potrošač ponašati. Trećom industrijskom revolucijom, internetom, digitalizacijom, suštinska razlika je da imamo demokratizaciju i decentralizaciju inovacija i znanja.

Smanjile su se "entry" barijere i imate potrošača koji u raznim industrijama diktira kako oni treba njemu da se prilagode. Odgovor nije pitanje da li mi razumemo šta očekuje generacija nego koje industrije će uspeti da daju odgovor na to pitanje. Uticaj toga na različite industrije je bio potpuno različit, neke industrije su u potpunosti transformisane.

"Poseban izazov biće očuvati brend i poverenje od strane novih generacija", ističe član Izvršnog odbora Dunav osiguranje Miloš Milanović.

- Ne žele mnogo sa vama kontakta i sve ono što je važilo za neku prethodnu generaciju, a to se upravo građenje brenda i poverenja na kontaktu je nešto što ćemo manje ili više morati da menjamo - ističe Milanović.

Kao najbitniju razliku, Petar Jovanović predsednik Izvršnog odbora AIK banke ističe da danas dominacija i moć leže u rukama klijenta.

- Danas imamo kompletno različitu situaciju. Klijenti danas mogu da promene banku u roku od nekoliko minuta, u mogućnosti su da kompletnu lojalnost koju imaju prema jednom brendu u jako kratkom vremenu prebace na drugi. Ta moć se ogleda da čak i putem društvenih mreža imaju mogućnost da utiču na performanse određenih brendova. U razvoju proizvoda istinski i iskreno moramo da pođemo od klijenta i konstanto tokom razvoja preispitujemo sebe.

Na drugom panelu Finance Day 2024 "Balans između lokalnih, regionalnih i globalnih tehnoloških i poslovnih izazova" govore:

• Sanja Radojčić Sobo – Unicredit banka, Član Izvršnog odbora
• Dejan Janjatović – NLB Komercijalna banka, Zamenik Predsednika Izvršnog odbora
• • Bojan Vračević – OTP Leasing Srbija, Predsednik Izvršnog odbora
• Bojan Mijailović – Sava osiguranje , Predsednik Izvršnog odbora

Projekti koji su uspešni na jednom tržištu ne moraju biti jednako uspešni na drugom, a uloga lidera je da napravi balans između tih specifičnosti. Na pitanje ,,Koliko je teško izbeći da ne budemo previše lokalni, ali ni globalni kada kandidujemo projekte?", govorila je članica Izvršnog odbora Unicredit banke Sanja Radojičić Sobo.

- Najbitnija je vizija gde želimo da budemo i to na nivou grupacije. Onda se ona spušta lokalno, gledamo koje su strateške inicijative da bismo je ostvarili. U tom delu smatram da je jako bitno da nekada umemo i da kažemo da hoćemo da idemo na neki grupni projekat, ili da kažemo, ne to trenutno nije dobro. Da se ne bi oslanjali samo na naše iskustvo, treba da imamo kriterijume koji nam kažu da je to bitno za banku i da li treba da se primeni neko grupno rešenje - istakla je Sobo u uvodnom obraćanju.

Bojan Vračević, predsednik Izvršnog odbora OTP Leasing Srbija ističe da nema univerzalnih rešenja.

- Jako zavisi način odlučivanja donošenja odluka od kulture organizacije, pa čak i istorije razvoja. Sposobnost da pronađeš balans u kompleksnoj grupaciji u donošenju strateških odluka je mera tvog uspeha.

Regulatorni okviri u evrozoni i na lokalu se razlikuju, što na nivou grupacije može biti zahtevno za ujednačavanje upravljanja rizicima i očuvanju operativnosti kako na lokalnom tako i na grupnom nivou.

Dejan Ignjatović, zamenik predsednika Izvršnog odbora NLB Komercijalna banka ističe da je preduslov usklađenost na lokalnom nivou.

- Razlika između regulativa se smanjuje, ali i dalje postoji. ECB očekuje od svake grupe da ima ujednačenu regulativu u svim svojim članicama, tako da svaka grupa teži da u svim svojim subsidijarima ima implementirane iste politike. Na nama je da pre svega izdržimo očekivanje i da znamo da ipak radimo na lokalnom tržištu i da je preduslov da smo prvo usklađeni na lokalu. Tako da znamo ko nam je najvažnija regulativa i kada stvari postavimo na taj način, onda znamo kako to da uskladimo.

"Lokalna rešenja, mogu da postanu regionalna"

Predsednik Izvršnog odbora Sava osiguranja Bojan Mijailović smatra da lokalna rešenja mogu da postanu regionalna u slučaju da se rešenje adekvatno i da se adekvatno prezentuje.

Upravo, u prilog tome govori i iskustvo NLB Komercijalne banke.

- Naš lokalni "knowhow" i ekspertizu smo ugradili u rešenje koje je prepoznato kao model koji će se dalje implementirati kroz celu grupu i dobro je što postoji ta fleksibilnost jer na lokalu postoji zaista sjajnih rešenja koji grupa može da iskoristi - ističe Janjatović.

Na prvom panelu u okviru Finance Day 2024  "Tehnološka i personalna ekspertiza: šta dolazi prvo?" govore:

• Snežana Ignjatić – Erste banka, Direktor IT divizije
• Milosav Knežević – Raiffeisen banka, Član Izvršnog odbora
• Ivan Jauković – Unicredit lizing, Predsednik Izvršnog odbora
• Vladimir Simunović – Uniqa SEE Digital, Predsednik Nadzornog odbora

"Kakav je idealni balans između tehnologije i personalne ekspertize?", pitanje je kojim je otvoren prvi panel.

Snežana Ignjatić ispred Erste banke istakla je da kada priča o tehnološkoj transformaciji za nju nikada nije pitanje kada će i da li će čovek biti zamenejen mašinom već kako će tehnolgoija izmeniti način našeg rada i života.

- Kada sam pre par dana počela da razmišljam u ovoj temi palo mi je na pamet da pitam šta ChatGPT ima na sve to da kaže i verujem da bi se većina nas složila šta tamo piše na toj temi, a ipak kompanija Comtrade je pozvala ljude da pričaju o tome pa sam i ja samim tim uvek nekako za ljude iako se ceo život bavim tehnologijama.

Kada pričamo o tome kako će promeniti naš način rada, jer svi znamo da želimo da napravimo sinergiju ljudske ekspertize i tehnologije, tu imamo par bitnih elemenata:

• prvi element je promena, moramo mi da se menjamo i način na koji radimo, a znamo svi koliko je to teško;
• kontinuirano učenje, mi stalno moramo da učimo i idemo u korak sa tehnologijom;
• ljudi će uvek koristiti svoje osobine, veštačka inteligencija može da uradi super stvari, promeniće mnoge indusrije ali to je samo jedan talas i uvek moramo koristiti naše ljudske kompetence i osobnine da bi se razvijali.

Snežana Ignjatić ističe da će pobednici biti samo oni koji budu spremni brzo da se prilagode.

- U našem svakodnevnom poslu taj razvoj tehnologije svakodnevno utiče, neke profesije će nestati, da moramo da razvijamo kadrove, talente, bez toga nema napretka i završila bih sa jednom jako bitnom stvari kada pričamo o načinima kako radimo, leadership je presudan za sve te promene - zaključila je Ignjatić u prvom segmentu panela.

Predsednik Izvršnog odobra Unicredit lizing Ivan Jauković ističe da tehnologija treba da skrati deo posla i otvori mogućnost da ljudi imaju prostora za onaj lepši i konstruktivniji deo. Ta dva procesa idu ruku pod ruku.

- Mnogo više volim da pričam o ljudima i čini mi se da smo to prethodnih godina malo zaboravili, ozbiljan fokus smo stavili na ulogu tehnologija, a ne ljudi.

Citirao bih jednu lepu misao koju sam čuo: ,Sve ovo što pričamo o razvoju tehnologija, treba da nam otvori prostor da slušamo one sa druge strane stola, ili ti klijente". Sve ono što danas pričamo treba da dovede do toga da što manje resursa i energije trošimo na one dosadne delove, odobravanje zahteva, transakcija i slično, ali da bi ljudi imali prostor za onaj lepši, konstruktivniji i kvalitetniji deo posla - ističe Jauković.

Ipak, tehnologija se menja a na pitanje ,,kako da se ljudi dodatno edukuju za te tehnologije", odgovorio je Milosav Knežević, član Izvršnog odbora Raiffeisen banke.

- Odgovor je teško. To je bolna tačka svih organizacija, jednsostavno agende su toliko ambiciozne da ljudi često odustaju od odlaska na trening jer znaju kad se vrate da će ih dočekati mnogo posla. Mi u Rajfajzenu pokušavamo da za formalne treninge odvojimo bar 5 posto u planiranju naših kapaciteta, odnosno 10 radnih dana godišnje. Važno je da se naprave personalizovani trening planovi, da se sagleda gde se trenutno organizacija nalazi, a gde želi da bude - poručuje Knežević.

Kakva je uloga vendora, a ako niste domenski tehnološka kompanija, na liniji tehnologija - ekspertiza, govorio je Vladimir Simunović predsednik Nadzornog odbora Uniqa SEE Digital.

-  Svi smo suočeni sa izazovima, kompanije se prvenstveno finansiraju na core delatnosti i delatnosti koje donose vrednost. Naravno to nije dovoljno, neminovnost i model koji će dalje nastaviti da se razvija kako bismo svi zajedno isporučili kvalitetne servise krajnjim korisnicima, zato što na kraju krajeva svi mi kao kompanije postojimo u finansijskom sektoru - istakao je Simunović.

"Srbija ima oporavak ali se zaustavlja na nivou od oko 4 posto, da bi rasla brže, mora da nađe nove izvore rasta", poručuje profesor Dušan Vujović u okviru prezentacije Makroekonomski okvir i aktuelna ekonomska i finansijska kretanja – od globalnog ka lokalnom.

Konsultant Svetske banke ističe da je finansijski sektor dostigao nekoliko šokova:

• Krizu 2008. godine;
• Kovid;
• Rat u Ukrajini koji je doveo do krize energenata i sirovina i tokove inflacije;

što sada dovodi do strukturnih problemima u mnogim zemljama.

- Recimo, Nemačka ne može tako lako da nađe izvor finansiranja i energije i tako dalje - ističe profesor, naglašavajući da se procesi dezinflacije u svetu ponašaju različito.

Prisutnima je izneo i mišljenje šta je najveći paradoks, koji još uvek niko nije uspeo da reši:

- Procesi dezinflacije su krenuli dobro, ali sada gube energiju zato što plate guraju cenu usluga koje napadaju nazad inflaciju  i sad vi odjednom time dovodite u pitanje stari ekonomski koncept:  ako vam porast plata ugrožava inflaciju, onda nešto nije dobro u načinu na koji vi razmišljate.

Profesor govori da je u Evropi, ali u svetu, glavni problem da procesi dezinflacije završe tzv. soft landing.

- Glavno je da ne udarite, da ne pređedete iz dezinflacije u recesiju. Ono čime se hvale je "soft landing", da su pronašli način da postepeno izduvaju inflaciju tako da se zemlje spuste tamo gde treba da budu - ističe profesor napominjući da je suština da se ne otvaraju suštinski problemi niti se o njima razgovara.

Kada to kaže, misli na to da je učešće Evrope u globalnom BDP-u bio devedestih godina 35 posto, a da kroz decenije sve više i više pada. Za razliku od njih, Amerika nije izgubila učešće uopšte dok su zemlje u razvoju ostale gotovo na istom nivou.

- A ko je porastao? Kina i Indija. Preraspodela se dogodila tako što je Evropa zapravo izgubila sovje učešće u BDP-u i nije našla način da se oporavi  - poručuje profesor, ističući da ne bi rekao da se Evropa nalazi u problemu, ali je pred izazovom.

- Zašto je to bitno? Jer niko ovo ne analizira i jer je 70 odsto trgovine vezano za Evropu. Suština je kako mi možemo da se uklopimo u to i ponudimo rešenja, i u tom kontektu treba gledati probleme u auto-industrij, sirovinama, cenama i sa radnom snagom - kaže Vujović.

Na nivou Srbije, ističe da postoji jedno područje u kom smo nazadovali a to je i dalje ne pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

- Kolege i ja smo profesionalno pre kraja osamdesetih godina bili na korak da se napravi osnova za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Slovenci su to uspeli u roku od dve godine uz političku podršku, a mi to dana današnjeg nismo uradili. Ona nas hendikepira u mnogim stvarima i gura nas u angažmane koji nisu dobri za nas - istakao je profesor.

Za kraj, Vujović ističe da su svi izveštaji na globalnom nivou samo ulepšana slika realnosti.

- Spremite se za vrlo burnu deceniju velikih promena i izazova - zaključio je profesor.