Nemački div je u krizi, s njim tone ceo grad: Najskuplja nemačka tajna, plate od 6000 evra mogu biti prošlost

U Volfzburgu gotovo svi rade za Volkswagen ili imaju rodbinu ili prijatelje koji tamo rade. Brojne lokalne prodavnice zavise od ovog proizvođača automobila. Sada je automobilski div u krizi, a ceo grad strahuje od posledica, piše Deutsche Welle. Prenosimo njihovu celu reportažu:

"Kada čovek vozom stigne u Volfzburg, prvo što vidi su četiri gigantska dimnjaka iznad Volkswagenove fabrike. Na zgradi je veliki plavo-beli znak VW. Tu se nalazi jedna od najvećih fabrika automobila na svetu.

Volfzburg je izgrađen planski u prvoj polovini 20. veka. Na čistoj ledini u blizini gradića Falerslebena izgrađen je čitav grad iz temelja. Danas je Falersleben deo Volfzburga. Nacistički režim je 1. jula 1938. novoosnovani grad nazvao „Grad vozila KdF kod Fallerslebena". KdF je kratica za Kraft durch Freude (Snaga kroz radost), organizaciju koja je organizovala slobodno vreme i godišnje odmore za radničku klasu pod nacional-socijalističkim režimom, piše Deutsche Welle.

Auto KdF je bio planiran kao jeftina ponuda za mase – dakle, kao „narodni auto" (Volkswagen). Između 1939. i 1945. proizvodila su se gotovo isključivo vojna vozila. Tek nakon rata je krenula masovna proizvodnja legendarne VW-ove bube, koja se zasnivala na planovima KdF-auta.

Wolfsburg postoji zbog Volkswagenovog koncerna, kažu u gradu koji je postao peti po veličini u pokrajini Donjoj Saskoj, dodajući i ovu rečenicu: „Kad VW kihne, grad se razboli."

Trenutno nad gradom visi kriza proizvođača automobila. Najveći evropski proizvođač automobila po prvi put u svojoj istoriji planira zatvaranje nekih pogona u Nemačkoj i otpuštanje hiljada zaposlenih.

Više od 60.000 ljudi radi u VW-u, što je gotovo svaki drugi stanovnik grada Wolfsburga. Plate su u VW-u iznad proseka. To je dobro za zaposlene, ali loše za bilans koncerna, jer Volkswagen plaća jedan sat oko 62 evra (uključujući socijalna osiguranja), što je 2023. bila najskuplja satnica u automobilskoj industriji. S prosečnom platom od 5.238 evra, Wolfsburg je jedan od najbogatijih industrijskih gradova u Nemačkoj. Bogatiji je samo Ingolstadt, gde je sedište proizvođača automobila Audija, koji takođe pripada VW-ovom koncernu.

Kristin Rößer tvrdi da ovde još uvek živi tipični nemački san o kući s baštom, automobilu i ženi s dvoje dece. Ona se bavi posredovanjem u prodaji nekretnina.

Rößer je ceo život provela u Wolfsburgu. Danas oseća nesigurnost koja vlada u gradu. Mnogi VW-ovi radnici joj govore da žele da prodaju svoje kuće „pre nego što izgube na vrednosti", ispričala je za DW. Drugi su otkazali ugovore o kupovini kuća pre nego što su se uselili. „Ljudi se boje da kupe kuću, radije žele da zadrže svoj novac dok ne saznaju šta će odlučiti VW", kaže ona.

U 2023. godini koncern VW ostvario je solidnu dobit od preko 18 milijardi evra i 4,5 milijardi evra isplatio dividende akcionarima. Menadžment VW-a je, međutim, prošle godine pokrenuo program efikasnosti kojim bi do 2026. trebalo uštedeti 10 milijardi evra kako bi koncern postao konkurentniji.

U avgustu 2024. menadžment je saopštio da su potrebne dodatne mere štednje, među kojima su i zatvaranje možda dve fabrike u Nemačkoj i značajno smanjenje broja zaposlenih, gde trenutno VW zapošljava oko 120.000 ljudi.

Tišina pred ulazom u fabriku

Ovog oktobarskog popodneva blago jesenje sunce obasjava veliko područje VW-ove fabrike. Kroz ulaz 17 izlaze stotine radnika nakon što im u 14 sati završi prva smena. Na sebi imaju kombinezone i pulovere ili košulje s oznakom VW.

Kada dolaze na veliko parkiralište ispred fabrike, raspoloženje je loše, gotovo niko nema volje razgovarati s DW-om ili se dati fotografisati. Nakon brojnih medijskih izveštaja proteklih nedelja o krizi u VW-u, većina njih nema volje stalno odgovarati na isto pitanje.

Jedan radnik ipak kaže da se boje za svoj posao, a drugi dodaje da im samo preostaje nada da će budućnost VW-a biti bolja. „Prebrodili smo brojne krize. Biće tako i ovaj put", kaže on.

Kako se vremena menjaju

Na porezu na obrt, zahvaljujući velikim prihodima VW-a, obogatio se i Volfzburg. Sada grad, međutim, pokazuje znake ekonomskog propadanja. Središte grada, koje okružuju široke ulice s puno parkirališta, ovog sunčanog popodneva je prazno. Nekoliko prolaznika ide Poršeovom ulicom, ali većinom prolaze pored praznih izloga. Ono što je još ostalo su nekoliko jeftinih prodavnica i bljeskajuća svetla neke igraonice.

Ni u malobrojnim kafićima i barovima na glavnoj ulici nema puno gostiju, kako bi se moglo očekivati na ovako sunčan dan u oktobru. Djuliano Saliovski kaže da su mnogi od njegovih gostiju ranije dolazili jednom do dva puta nedeljno na večeru, a sada uglavnom jednom mesečno.

Saliovski je izbeglica s Kosova, on i njegova supruga su pre nekoliko godina u Wolfsburgu otvorili hotel s restoranom i omiljeni su kod svojih gostiju. Većinu ih pozdravljaju imenom.

Pandemija COVID-19 već je pre dve godine značajno smanjila broj rezervacija u restoranu i hotelu, kaže on za DW, „ali sada ih je još manje". U ovo doba godine, kaže on, stizale su brojne rezervacije za Božić, ali ove godine toga nema.

Uprkos svemu, Saliovski još veruje da će se situacija „okrenuti". Čak planira proširiti svoje poslovanje u Wolfsburgu i uz nekretnine koje već posjeduje kupiti još jednu zgradu.

Hoće li grad postati muzej?

Uspešne godine proizvodnje automobila u Wolfsburgu mogu se videti u Volkswagenovom muzeju u Dieselovoj ulici. Tu je velika zbirka oldtimera s najomiljenijim modelima, među kojima je i buba koja je do 2003. proizvedena milion puta. Ili VW-ov mini-bus „Bulli", koji je u vreme nemačkog ekonomskog čuda bio višenamensko vozilo, a s kojim je nemačka „flower-power generacija" 1960-ih i 1970-ih obilazila svet.

Taj muzej mora posetiti svaki turist u Wolfsburgu, a svake godine ih dođe više od 300.000, više zbog VW-a. Takozvani Autostadt (grad auta) proteže se na 28 hektara. On nudi uvid u „svet mobilnosti", a tu je više od tri miliona vozača preuzelo ključeve svog novog automobila.

Tmurni izgledi

U Volfzburg, međutim, dolazi sve manje turista, kaže taksista u razgovoru za DW. Još pre nekoliko godina taksisti su jedva zadovoljavali potrebe turista i poslovnih ljudi.

Da li je to znak da su dani Volfsburga kao evropskog glavnog grada automobila odbrojani? Da li je moguće da Volkswagen, koji je pre nekoliko godina prodavao najviše automobila, ne može pridobiti dovoljno kupaca za svoje električne automobile, koji su navodno budućnost te branše?

Vozač taksija ima jasno mišljenje o Volkswagenu i njegovoj vodećoj ulozi u svetu u vreme motora s unutrašnjim sagorevanjem:

„Ta vremena su odavno prošla", kaže on i dodaje da „može biti i gore".

(Telegraf Biznis/ DW)