Odbor za finansije prihvatio set zakona, među kojima i o investicionim fondovima

Foto: Shutterstock/Deemerwha studio

Skupštinski Odbor za finansije prihvatio je danas set finansijskih zakona, među kojima su izmene i dopune Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom.

Državna sekretarka Ministarstva finansija Slavica Savičić izjavila je na sednici odbora da je cilj ovog zakona osnivanje većeg broja investicionih fondova sa javnom ponudom i privlačenje potencijalnih domaćih i stranih investitora, odnosno, kako je rekla, da se domaće tržište učini pristupačnijim i atraktivnijim te da se stimuliše veći broj lica da ulažu svoja sredstva u otvorene finansijske fondove.

- Prema trenutnim podacima, u Republici Srbiji, pet društava za upravljanje ima dozvolu za upravljenje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i organizovano je 27 otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom - precizirala je Savičić.

Teme za vas

Ona je istakla da na dan 31. oktobar 2024. ukupna imovina sa kojom raspolažu društva za upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom je iznosila 1,4 milijarde evra.

- S obzirom da je naš cilj organizovanje novih otvorenih investicionih fondova s javnom ponudom i prikupljanje većeg broja investitora koji bi ulagali u ove fondove što bi doprinelo većem razvoju industrije fondova i domaćem tržištu kapitala kao i privrede uopšte, Ministarstvo finansija je zajedno sa relevantnim institucijama razmotrilo pripremljenu inicijativu od učesnika na tržištu i pripremilo ovaj predlog zakona - rekla je ona.

Takođe, predloženim zakonom se uređuje organizovanje jedinstvenog registra založnog prava na investicijanim jedinicama koji vodi centralni registar.

Savičić je, predstavljajući izmene i dopune Zakona o alteranitvinim investicionim fondovima, rekla da je od početka primene zakona do septembra 2024. godine u Srbiji devet društava za upravljanje dobilo dozvolu za upravljanje alternativnim investicionim fondovima.

Prema njenim rečima, osnovano je osam alternativnih investicionih fondova od kojih su četiri otvorena investiciona fonda sa javnom ponudom, tri zatvorena alterativna investiciona fonda preduzetničkog kapitala sa privatnom ponudom i jedan zatvoreni alternativni investicioni fond za ulaganje u nepokretnosti.

Savičić je precizirala da je na dan 31. oktobar 2024. ukupna imovina sa kojom upravljaju društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima 80 miliona evra.

Ona je navela da postoji veliko interesovanje javnosti za osnivanje zatvorenih alternativnih investicionih fondova sa privatnom ponudom, naročito privatnog i preduzetničkog kapitala relevantne institucije.

Savičić je kazala da se smanjuje minimalni iznos ulaganja poluprofesionalnog investitora u alternativni investicioni fond na 5.000 evra kako bi značajan broj investitora mogli da ulažu u ovu vrstu fondova.

Prema njenim rečima, smanuje se i najniži iznos obavezne uplate pojedinačnog investitora investitora u alternativni investicioni fond sa privatnom ponudom sa 50.000 evra na 10.000 evra, a smanjuje se i ukupan iznos obavezne uplate pojedinog poluprofesionalnog investitora u alternativnim investicijenjem fond privatnog kapitala.

- Od učesnika na tržištu kapitala primili smo inicijativu da je potrebno organizovati jedinstveni centralni registar založnog prava na investicionim jedinicama, iz razloga što bi u praktičnoj primeni doprineli većoj pravnoj sigurnosti, transparentnosti i efikasnijem namirenju potraživanja - rekla je Savičić.

Među predloženim zakona je i jedan novi - Predlog zakona o elektronskiim otpremnicama koji se donosi zbog velikog broja zahteva privrednih subjekata i on za privredu donosi brojne benefite, pre svega skraćuje se vreme potrebno za administriranje isprava, ubrzava se logistika i olakšavaju procesi u vezi sa prevozom tereta.

Predlogom zakona se predviđa uvođenje centralizovanog sistema koji omogućava potvrđivanja verodostojnosti poslatih dokumenata, uz visok stepen sigurnosti od nestanka ili zlouptrebe podataka.

Odbor za finansije će predložiti skupšitni da usvoji set finansijskih zakona, a pored ova tri zakona, članovima odbora su predstavljeni i izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana, izmene i dopune Zakona o elektronskom fakturisanju, izmene i dopune Zakona o porezu na dobit pravnih lica i drugi.

(Telegraf Biznis/Tanjug)