Velike izmene u mestu gde ima mnogo Srba: Puno radno vreme usled invalidske penzije sada je moguće

Od 2025. godine, osobe koje primaju invalidsku penziju moći će zarađivati više. Ono što je takođe novo jeste da oni koji su pogođeni bolešću sada mogu raditi i puno radno vreme, bez straha od smanjenja penzije, jer ih nemačko državljanstvo podržava.

Osobe koje više ne mogu da rade ili mogu raditi samo u ograničenom obimu dobiće olakšanje sa invalidskom penzijom. Naime, veoma malo ljudi dobrovoljno odlučuje da prerano napusti posao. Mnogi su pretrpeli tešku nesreću ili su ozbiljno bolesni. Za njih važi: svako ko je u stanju da radi manje od šest sati dnevno zbog zdravstvenih problema ima pravo na invalidsku penziju.

Teme za vas

Ova penzija takođe se isplaćuje i onima koji će moći da rade manje od tri sata dnevno u doglednoj budućnosti. Prema podacima savezne vlade, oko tri miliona ljudi prima invalidsku penziju (prema podacima iz jula 2024. godine). Takođe, 170.000 ljudi svake godine mora da napusti posao pre nego što dostigne starosnu dob za penziju.

Međutim, usred predizborne kampanje za predstojeće savezne izbore 23. februara, političari Unije traže potpuno smanjenje osnovnih socijalnih naknada za one koji odbijaju da rade. Ipak, postoji nešto novo kada je reč o invalidskim penzijama: oni koji, uprkos bolesti, žele da rade duže od propisanog radnog vremena, mogu to da učine bez gubitka prava na invalidsku penziju, prenose nemački mediji.

Puno radno vreme uprkos invalidskoj penziji

Od početka 2024. godine, osobe sa invalidskom penzijom mogu da rade bez ograničenja šest meseci na probnom radu, bez gubitka prava na penziju. To znači da tokom tog perioda nije primenjeno dnevno ograničenje od tri ili šest sati rada. Ovo važi čak i za one koji već primaju invalidsku penziju. Šest meseci se smatra probnim razdobljem kako bi se testirao radni učinak pogođenih osoba. Tokom tog perioda treba da se razjasni mogu li se osobe vratiti na posao ili će možda biti trajno ili delimično odsutne. Pogođeni mogu da rade sedam ili osam sati dnevno tokom šestomesečnog probnog perioda "bez negativnog uticaja na njihovu penziju", objašnjava internet portal.

Ovaj probni period je posebno važan za one koji su se oporavili od lečenja raka i žele da se vrate na posao. Njihovo pravo na invalidsku penziju prestaje tek kada, nakon probnog rada, budu u mogućnosti da rade sa punim radnim vremenom. Prema izveštaju, mirovinski fond ne traži povrat isplaćenih penzija tokom probnog rada. U suštini, lekar odlučuje o zdravstvenom stanju i radnoj sposobnosti obolelih. U slučaju smanjene sposobnosti za rad, primenjuju se zakonska ograničenja za dodatne prihode u vezi sa penzijama.

Od 1. januara ove godine, penzioneri su mogli da zarađuju više. Naime, granica za dodatne prihode u vezi sa penzijama zbog smanjene sposobnosti za rad povećaće se početkom godine na 19.661 evro za primaoce pune invalidske penzije. U 2024. godini, ta suma je još uvek iznosila 18.558,75 evra. Za penzije zbog delimične nesposobnosti za rad, granica dodatnog prihoda sada iznosi 39.322 evra, umesto dosadašnjih 37.117,50 evra. Osim zakonskih ograničenja, prema nemačkom Zavodu za penzijsko osiguranje (DRV), postoji i individualno ograničenje za primaoce invalidskih penzija. Ono se zasniva na najvećim prihodima u poslednjih 15 godina pre nego što su postali nesposobni za rad. U pojedinačnim slučajevima, pogođeni mogu zarađivati više. DRV nudi savete u svojim savetodavnim centrima.

Puno radno vreme: Moraju biti ispunjeni uslovi za invalidsku penziju

Osigurana lica sada mogu da kombinuju invalidsku penziju i posao tokom probnog perioda, kako bi sami isprobali da li im odgovara posao na pola ili puno radno vreme. Opšte, gore spomenuta ograničenja dodatnih prihoda od 19.661 evra ili 39.322 evra primenjuju se na prihode tokom probnog razdoblja. Međutim, u pojedinačnim slučajevima mogu se primeniti viši iznosi, u zavisnosti od prethodnih prihoda pre nego što je nastupila nesposobnost za rad.

Prema agenciji za zaštitu potrošača Stiftung Warentest, 40 posto prihoda koji premašuju ograničenje dodatne zarade uračunavaće se u penziju. Svi oni koji traže EM penziju prvo moraju da ispune sledeće uslove:

Pogođeni moraju imati najmanje pet godina uplata doprinosa. To uključuje razdoblja obaveznih doprinosa iz radnog odnosa koji podrazumevaju socijalno osiguranje, kao i period kad su brinuli o deci ili plaćali dobrovoljne doprinose.

Pogođene osobe moraju da plaćaju obavezne doprinose najmanje tri godine u poslednjih pet godina. U određenim slučajevima, kao što su nezgode na radu ili profesionalne bolesti, minimalno osiguranje je predviđeno.

Svi pogođeni koji žele ponovo da rade s punim radnim vremenom i istovremeno primaju invalidsku penziju, moraju obavestiti svog nosioca penzijskog osiguranja i razgovarati sa poslodavcem.

(Telegraf Biznis/Fenix)