Evropa pokreće sopstvene litijumske projekte koji su od strateškog značaja za nju

Evropska unija je donela odluku koja bi mogla da preokrene budućnost energetske i industrijske nezavisnoisti kontinenta. Proglasila je 47 strateških projekata u oblasti kritičnih sirovina, čime je jasno potvrdila značaj litijuma, kobalta, grafita i ostalih ključnih resursa za energetsku i digitalnu tranziciju.

Većina tih projekata fokusira se na rudarenje, preradu i reciklažu litijuma, što pokazuje odlučnost Evrope da na sopstvenom tlu obezbedi ključnu

Teme za vas

sirovinu za baterije električnih vozila.

Od 47 strateških projekata u 13 zemalja, 22 su litijumska. Nasuprot tvrdnjama da Evropa ima značajne rezerve belog zlata ali da ga neće kopati zbog navodnih ekoloških rizika, podršku je dobilo čak 7 rudnika litijuma iz čvrste stene – u Češkoj, Francuskoj, Finskoj i po dva u Španiji i Portugalu.

EU aktivno radi da smanji zavisnost od uvoza ključnih sirovina i olakša eksploataciju domaćih rezervi minerala koji su potrebni za zelene tehnologije poput vetroturbina i solarnih panela.

Litijum je neophodan za proizvodnju baterija za električna vozila i skladištenje energije iz obnovljivih izvora, zbog čega igra ključnu ulogu u ostvarivanju evropskih klimatskih i energetskih ciljeva. Od presudnog je značaja za evropski lanac vrednosti baterija jer globalnu dominaciju nad preradom litijuma i ostalih sirovina za baterije drži Kina.

Strateški projekti ne uključuju samo litijum, već i druge elemente neophodne za zelenu industriju. Na listi su i nikl (12 projekata), kobalt (10), mangan (7) i grafit (11), dok su tu i magnezijum i tungsten, važni za vojnu industriju i napredne tehnologije.

Baterije danas čine oko 30% cene električnog vozila, pa konkurentnost evropske automobilske industrije zavisi od razvoja isplativih, efikasnih i održivih baterija. Njihova primena ne ograničava se samo na električna vozila, već su ključne i za stacionarna skladišta energije, digitalne tehnologije i energetski zavisne odbrambene sisteme.

Iako EU ne može da obezbedi sve sirovine koje su joj potrebne, njeni najvažniji projekti za litijum, na primer, mogli bi, prema rečima Majkla Šmita, istraživača u nemačkoj Agenciji za mineralne resurse, da zadovolje 25 do 35 procenata evropske potražnje do kraja decenije.

Odluka Evropske komisije da podrži ove strateške projekte u oblasti kritičnih sirovina predstavlja važan korak ka energetskoj i industrijskoj nezavisnosti Evrope.

Prema Zakonu o kritičnim sirovinama, eksploatacija, prerada i reciklaža strateških sirovina na tlu Evrope bi do 2030. godine trebalo da zadovolji 10%, 40% odnosno 25% potreba EU. Evropska komisija je najavila da će u narednom periodu biti proglašeni i strateški projekti iz zemalja izvan EU, a biće raspisan i novi konkurs za strateške projekte u EU.

(Telegraf Biznis)