Uložite 20 miliona evra a zaradite više od 200: Ovako posluje filmski festival u Kanu!

Kanski filmski festival već decenijama važi za najglamurozniji filmski događaj na svetu – crveni tepih, zvezde u dizajnerskim toaletama, premijere koje izazivaju medijsku euforiju... Ali iza reflektora i šampanjca krije se i ozbiljna ekonomija. Dok publika prati ko je osvojio Zlatnu palmu, lokalna ekonomija broji – milione.

Organizacija festivala košta oko 20 miliona evra

Organizacija festivala godišnje košta oko 20 miliona evra, a finansira se podjednako iz državnog budžeta i sponzorskih ugovora. Festival organizuje francuski Centar za kinematografiju, a veliki deo sredstava dolazi i od poznatih brendova koji žele da se povežu sa ovim prestižnim događajem.

Grad Kan dodatno ulaže oko 6,5 miliona evra godišnje za infrastrukturu, bezbednost i logistiku, jer se za dvanaest dana festivala grad potpuno transformiše – i postaje privremena prestonica svetskog filma.

Foto:Profimedia

Zarada i do 220 miliona evra

Iako je ulaganje značajno, zarada je višestruko veća. Prema procenama lokalnih vlasti i privredne komore, ekonomski efekti festivala kreću se između 180 i 220 miliona evra godišnje. Taj prihod dolazi iz različitih sektora: ugostiteljstvo, hotelijerstvo, transport, trgovina, i naravno – filmska industrija.

Od 74.000 do 200.000 ljudi u gradu

Grad Kan ima oko 74.000 stanovnika, ali za vreme festivala broj ljudi u gradu se udvostruči, pa i utrostruči. Više od 200.000 posetilaca stigne tokom 12 festivalskih dana, među kojima je 45.000 akreditovanih gostiju, uključujući 4.500 novinara iz celog sveta. To stvara ogroman pritisak, ali i priliku za lokalnu privredu.

Foto:Profimedia

Hotelske cene skaču i do šest puta

Jedan od najočiglednijih pokazatelja ekonomskog booma je cenovni skok u hotelima. Prosečna soba koja u regularnim danima košta oko 40 evra, za vreme festivala dostiže i do 260 evra po noći.

Najluksuzniji hoteli, poput legendarnog Carlton Cannes, nude apartmane po ceni i do 9.000 dolara (oko 8.300 evra) po noći, uz posebne usluge – privatne batlere, sobne cvetne dekoracije, lične kuhinje, pa čak i personalizovane mirise.

Foto: Profimedia

Hrana, piće i luksuz za bogate – ali i za sve ostale

U Kanu za vreme festivala cene rastu u restoranima i barovima, ali su posetioci spremni da potroše. Samo u hotelu Carlton, prema pisanju američkog "Page Sixa", tokom festivala se popije na hiljade boca roze vina, a restorani rade gotovo 24 sata dnevno.

Ipak, nije sve rezervisano samo za bogate. U gradu postoje i manje skupi restorani, bistroi i kafići, gde posetioci mogu ručati za 20–30 evra, ali i to je skuplje nego u ostatku godine.

Foto: Tanjug/AP/ Joel C Ryan/Invision

Filmsko tržište u Kanu – posao vredan milijarde

Pored glamura, festival je i najveće svetsko tržište filma – Marché du Film, koje svake godine okuplja više od 13.000 profesionalaca iz filmske industrije. U Kanu se prodaju prava, sklapaju dogovori, potpisuju koprodukcijski ugovori i lansiraju novi filmski projekti.

Foto:Profimedia

Iako je Zlatna palma – glavna nagrada festivala – simbol prestiža, njena tržišna vrednost je relativno skromna, oko 20.000 evra. Napravljena je od 18-karatnog zlata, ali značaj nagrade leži u njenom uticaju – film koji je osvoji, gotovo sigurno ima osiguranu distribuciju i uspeh širom sveta.

Kratka istorija rasta prihoda

Tokom 1980-ih i 1990-ih, ekonomski efekti festivala su bili znatno manji, u rasponu od 40 do 70 miliona evra godišnje. Međutim, kako je festival rastao, kako su ga sve više prenosile globalne medijske kuće i kako su velike modne i luksuzne kompanije počele da ga koriste kao svoju marketinšku platformu, tako je i zarada postajala sve veća.

Danas, Kan je ne samo filmski već i ekonomski fenomen. Grad je zahvaljujući festivalu postao sinonim za luksuz, umetnost i elitni turizam.

Foto: Profimedia

Ulaganje od 20 miliona evra godišnje, višestruko se vraća kroz sve sektore privrede, donoseći i do 220 miliona evra prihoda. Kanski festival je dokaz da kultura – kada se pravilno organizuje i promoviše – može biti ozbiljan motor privrede.

(Twelegraf Biznis)