Slovačka i Mađarska su Rusiji platile 5,4 milijarde evra za naftu, dovoljno za 1.800 raketa Iskander

Planovi Evropske unije da se u potpunosti odrekne ruskih energenata ne predstavljaju rizik po energetsku bezbednost Mađarske i Slovačke, ali bi mogli koštati te prokremljenske zemlje stotine miliona evra izgubljenog profita, pokazuje nova analiza.

Istraživanje koje su sproveli Centar za proučavanje demokratije i Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), organizacije koje se zalažu za energetsko razdruživanje EU i Rusije, pokazuje da Mađarska i Slovačka imaju dovoljno alternativa ruskoj nafti i gasu, ali ih ne koriste.

Teme za vas

Umesto toga, obe zemlje su iskoristile izuzetke iz paketa sankcija kako bi povećale svoju zavisnost od ruske energije, navodi Politico.

Za Kremlj je to značilo milijarde prihoda. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Mađarska i Slovačka su platile Moskvi 5,4 milijarde evra na ime poreza samo za sirovu naftu, što je dovoljno da se finansira oko 1.800 Iskander-M raketa.

"Mađarska i Slovačka ne pokazuju stvarne znake da se odvajaju od ruske nafte, uprkos tome što pravni tekst EU jasno navodi da je to bila svrha izuzeća iz sankcija", navodi se u izveštaju.

Mađarska je povećala udeo ruske nafte u svom uvozu sa 61 odsto pre invazije na čak 86 odsto u 2024. godini, dok je Slovačka ostala gotovo 100 odsto zavisna od ruske nafte.

Ova procena dolazi u trenutku kada EU priprema predloge za potpuno prekidanje energetskih veza s Rusijom. Mađarska i Slovačka su oštro reagovale, tvrdeći da će takav potez povećati cene za potrošače i ugroziti energetsku sigurnost.

U zajedničkoj izjavi dve zemlje su izrazile "ozbiljnu zabrinutost" zbog predloga EU, pozivajući se na logističke prepreke i upozoravajući na "više i nestabilnije cene energije".

Ipak, autori studije smatraju da argumenti Mađarske i Slovačke ne stoje. Navode da obe zemlje mogu da uvoze nerusku naftu preko hrvatskog Jadranskog naftovoda (JANAF), a da mađarska naftna kompanija MOL poseduje rafinerije koje mogu da prerade nerusku naftu.

Istovremeno, ima dovoljno prirodnog gasa iz SAD, Katara i drugih zemalja na tržištu centralne Evrope.

"Nastavak uvoza ruske nafte i gasa u Mađarsku i Slovačku nije posledica tehničkih ili infrastrukturnih ograničenja", izjavio je Martin Vladimirov, direktor Programa za energiju i klimu u Centru za proučavanje demokratije.

"To je rezultat duboko ukorenjene mreže posrednika i ofšor trgovinskih struktura koje omogućavaju ruskim kompanijama da zadrže kontrolu nad mađarskim energetskim sektorom i pri tome zarađuju ogromne profite".

Obe zemlje još uvek mogu da uvoze rusku naftu zahvaljujući izuzecima iz sankcija uvedenim 2022. godine. Ti izuzeci su prvobitno uvedeni kako bi se ovim kontinentalnim državama dala vremena da pronađu alternativne izvore energije.

Međutim, Budimpešta i Bratislava su iskoristile te rupe da lobiraju za nastavak pristupa ruskom gorivu, dok su u međuvremenu zaradile stotine miliona evra preko tih zaobilaznih puteva.

Prema rečima Luka Vikendena, energetskog analitičara u organizaciji CREA, potrošači u regionu ne vide nikakve popuste zahvaljujući nastavku uvoza jeftinijeg ruskog goriva:

"Cene goriva na pumpama u regionu tokom 2024. ostale su 2–5 odsto iznad proseka EU", rekao je on.

U međuvremenu, operativni prihod mađarskog MOL porastao je za 34 odsto, dok je vlada premijera Viktora Orbana "sjajno profitirala, preusmeravajući više od 500 miliona dolara iz vanrednih poreza na rusku naftu za pokrivanje rupa u domaćem budžetu".

Ovo pitanje će verovatno eskalirati u narednim mesecima, jer je Evropska komisija najavila predlog zakona kojim bi se postepeno zabranili ruski gasni ugovori i naložilo svim državama članicama da izrade planove za prekid energetske zavisnosti od Rusije.

Evropska komisija, izvršno telo EU, održaće bilateralne razgovore sa obema zemljama kako bi pokušala da izgladi neslaganja, prema rečima dva diplomate zemalja EU upoznatih sa planovima kojima je zagarantovana anonimnost kako bi razgovarali o osetljivom pitanju.

Ipak, komesar EU za energetiku Dan Jergensen rekao je da je spreman da progura zakon uprkos nekim prigovorima, što je izazvalo spekulacije da bi Mađarska i Slovačka mogle da prete da će blokirati obnavljanje sankcija EU prema Rusiji kao odmazdu.

(Telegraf.rs)