Najpoznatija hrvatska vina na UDARU: Šta će biti sa Plavcem i Graševinom?

Uvoz vina u Hrvatsku raste, a cena domaćih vina obara rekorde. Tako bi ukratko mogla da glasi tužna hrvatska vinska priča. No, iza tih jednostavnih tvrdnji krije se niz pitanja koja opterećuju vinare.

Kao da realni tržišni problemi nisu dovoljni, na sve se nadovezuju i klimatske promene koje iz temelja menjaju vinski sektor.

Teme za vas

O vinskim aktuelnostima govorila je Jelena Balog, vlasnica Vinologa i jedina vinska brokerka u Hrvatskoj.

Količinska prodaja domaćih vina prošle godine beleži pad. Šta nam govori taj podatak?

Pad prodaje domaćih vina posledica je smanjene proizvodnje te rasta cena, što je rezultat odnosa ponude i potražnje na tržištu. U 2023. godini u Hrvatskoj je proizvedeno oko 45 miliona litara vina, dok je 2024. ta brojka blago porasla na 47 miliona. To je i dalje znatno manje od nekadašnjih 60-ak miliona litara koliko smo proizvodili. Međutim, tokom turističke sezone potrebe tržišta dvostruko su veće. S jedne strane, pozitivno je što, uprkos trenutno najvišim cenama u Evropi, viškova vina više nemamo, no u budućnosti bi se vrlo lako mogao pojaviti problem manjka – prvenstveno zbog klimatskih izazova i nedostatka radne snage u vinogradarstvu. Istovremeno, beležimo i promene u potrošačkim navikama: mlađe generacije sve više preferiraju bezalkoholna vina, vina sa nižim udelom alkohola te aromatizovane i slađe varijante. Ključno je osnovati stručna tela za dugoročno planiranje sektora i sprovoditi sistemsku edukaciju, osobito u kontekstu prilagođavanja klimatskim promenama.

Foto: Shutterstock

Šta nam govori podatak o rastu uvoza mošta?

Budući da uvoznici uglavnom nemaju sopstvenu proizvodnju, hrvatski vinari najčešće uvoze mošt radi prerade. Mošt se meša s domaćim vinom, što je legalno ako je ispravno deklarisano, na primer, "Vino iz EU" ili s jasno naznačenom državom porekla, na primer, "Vino iz Mađarske". No, kako takvih deklaracija gotovo i nema na hrvatskom tržištu, opravdana je sumnja da deo takvog vina završava pod oznakom hrvatskog vina, po vrlo niskim cenama. Prema Državnom zavodu za statistiku, u 2024. uvezeno je 1,2 miliona litara mošta. No, kako zakon ne definiše jasnu sledivost mošta, stvarni broj može biti i veći. Ovakve prakse narušavaju oznake izvornosti i geografskog porekla, što ima negativan uticaj na brendiranje domaćih vina, posebno poznatih sorti poput Malvazije, Graševine i Plavca.

Kako objasniti sve veći uvoz vina i koja se strana vina kod nas najbolje prodaju?

Porast uvoza vina posledica je realnih potreba tržišta koje domaća proizvodnja ne može namiriti. Uvoze se uglavnom bela i crna vina niže cenovne kategorije koja vrlo često nemaju “Zaštićenu oznaku izvornosti”, kao i penušavci i roze vina, čija je potražnja osobito velika tokom turističke sezone. Domaći vinari često ne mogu konkurisati cenom u tim kategorijama budući kupci traže vina nižeg cenovnog razreda. Prema OIV-u, većina zemalja, globalno, uvozi i do 50 posto vina koje konzumira, dok Hrvatska i dalje uvozi znatno manje.

Razlozi za rast cena i pad popularnosti određenih sorti

Svedočimo i statistici koja govori o velikom rastu cena domaćih vina. Je li to tačno i možemo li reći da se potrošači i zbog cene sve više okreću uvoznim vinima?Rast cena domaćih vina je realan i proizilazi iz povećanja ulaznih troškova. Od opreme i repromaterijala – za koje često postoji monopol, do radne snage koje hronično nedostaje jer retko se još ko odlučuje baviti ili raditi u poljoprivredi. Sve to utiče na konačnu cenu proizvoda. Većina vinara ne može proizvesti kvalitetno vino za manje od pet evra, što rezultira maloprodajnim cenama većim od deset evra. Jedan od ključnih faktora je prinos po hektaru. Ulaganja su jednaka bez obzira na to proizvede li se 7000 ili 4000 litara po hektaru. Dugoročno, sniženje cena domaćih vina moguće je jedino kroz povećanje ukupnih površina i prinosa.

Foto: shutterstock.com

Već neko vreme primetan je pad popularnosti graševine i plavca. Kako to tumačiti?

Popularnost graševine i plavca u poslednje vreme opada, delom i zbog čestih medijskih napisa o patvorenim vinima u kojima su upravo te sorte čest predmet sumnje. Budimo iskreni i recimo kako i kupci prepoznaju da se kvalitet određenih vina srozao, a cene i dalje rastu. Pad kvaliteta najviše se oseća kod određenih vina s istoka Hrvatske. Takođe, čest je narativ da su hrvatska vina najskuplja u Evropi, bez dublje analize troškova i proizvodnih uslova. U tome bi veliku ulogu trebalo da ima regionalna i nacionalna udruženja vinara, poput onih pri Hrvatskoj gospodarskoj komori, koja bi trebalo aktivno da komuniciraju s tržištem i brane ugled domaćih vina.

Cene u restoranima i problem pogrešnih deklaracija

Na početku ovogodišnje turističke sezone pojavile su se informacije o preskupim domaćim vinima u restoranima, prema tvrdnjama ugostitelja. Stoje li takve tvrdnje?Visoke cene vina u restoranima izazivaju nezadovoljstvo potrošača, što se lančano prenosi na ugostitelje i dobavljače. Staću u odbranu većine vinara i ponoviti kako mnogi proizvođači ne mogu sniziti cene zbog visokih proizvodnih troškova. Istovremeno, ako smo svesni troškova i situacije u kojoj se vinari nalaze, ugostitelji mogu ponuditi više – na primer, mogu povećati vrednost ponude kroz edukaciju osoblja i profesionalnu prezentaciju vina. Kvalitetno sastavljena vinska karta i stručan konobar znatno doprinose boljem prihvatanju cene kod gosta, što pokazuju primeri restorana koji tako uspešno posluju. To je dugoročno ulaganje koje sigurno donosi rezultat i za proizvođače i za ugostitelje, a i za državni budžet.

Foto: Shutterstock

U poslednje se vreme pojavljuje i problem pogrešnih deklaracija hrvatskih vina na tržištu. Kako je to uopšte moguće i kako se tome treba doskočiti?Na žalost, sve dok nema odgovarajuće kontrole i reakcije odgovornih službi, potrošači bi trebalo pomno da čitaju deklaracije: alkohol, godina berbe, vinogorje, proizvođač – sve su to pokazatelji kvaliteta i autentičnosti. Nije to neka posebna nauka niti je potrebna zahtevna edukacija. Na tržištu postoji sve više patvorenih vina koja ne zadovoljavaju standarde, a prodaju se ispod tržišnih cena što je prihvatljivo kupcima uprkos lošoj kvaliteti. Kako bi se povećala sigurnost potrošača, u Vinologu smo uveli oznaku “Wine Broker” koja garantuje da je vino koje nosi tu oznaku stručno evaluirano i da zadovoljava visoke kriterijume kvaliteta.

(Telegraf Biznis/Večernji list)