Promena koja će uticati na preko 400.000 Srba: Ukida se OVA POMOĆ!

Iznos socijalne pomoći poznate kao Bürgergeld (građanski dodatak) u Nemačkoj značajno je porastao poslednje dve godine usled visoke inflacije. U 2025. godini država će za ovu naknadu izdvojiti oko 10% više novca nego prethodne godine, a najavljeno je i zamrzavanje daljih povećanja. Ova promena može uticati i na mnogo Srba, koji se u Nemačkoj nalaze u statusu tražilaca posla ili su nedavno ostali bez zaposlenja, a trenutno ih je u toj zemlji više od 400.000.

Sve veći troškovi za državu

Teme za vas

Prema zvaničnim podacima Ministarstva socijalnih poslova, ukupna isplata građanskog dodatka u 2023. iznosila je čak 46,9 milijardi evra, što je rast od oko 4 milijarde u odnosu na godinu ranije. Pomoć je dobilo oko 5,5 miliona ljudi, uključujući i decu, od čega je nešto manje od 4 miliona bilo radno sposobno (ljudi koji mogu da rade barem tri sata dnevno).

Polovina sredstava ide strancima

Od ukupnog iznosa, Nemcima je isplaćeno 24,7 milijardi evra (oko 52,6%), dok su stranci dobili 22,2 milijarde evra (47,4%). Ova podela je gotovo ista kao i godinu ranije. Među stranim primaocima posebno se izdvajaju ukrajinski izbeglice, koji su od početka rata 2022. godine masovno stigli u Nemačku. Samo njima je ove godine isplaćeno oko 6,3 milijarde evra, dok je 7,4 milijarde otišlo na građane iz osam najvažnijih zemalja azila.

AfD traži ukidanje pomoći za strance

Desničarska stranka AfD je ovu situaciju iskoristila za kritiku. Poslanik Rene Špringer poručuje da „rashodi za Bürgergeld izmiču kontroli“ i traži da se strancima u principu uskrati pravo na ovu pomoć.

Stručnjaci: Porast je privremen, potrebna integracija

S druge strane, stručnjaci iz Savezne agencije za zapošljavanje kažu da su povećanja posledica inflacije i rasta standardnih stopa u 2023. i 2024. i da se dalji rast ne očekuje, jer je pomoć već zamrznuta.

Ekonomista Enco Veber naglašava da izbeglice dolaze na nemačko tržište rada nepripremljene i bez znanja jezika, dok Nemci koji ostanu bez posla najčešće relativno brzo pronađu novi posao. „Najveći problem su strukturalna nezaposlenost i nedovoljna integracija“, upozorava on.

Veber dodaje da je stopa zaposlenosti među Ukrajincima u porastu – sa 24,8% u oktobru 2023. na 33,2% danas, ali da je potrebno ubrzati kurseve jezika i stručno usavršavanje.

Sindikati i društvene organizacije brane prava na pomoć

Nemačka konfederacija sindikata i Socijalni savez (SoVD) oštro su odbacili predloge AfD-a, ističući da je Nemačkoj potrebna imigracija, kao i da svako ima pravo na osnovna sredstva za život u kriznim trenucima.

- AfD samo nudi mržnju i isključivanje, bez ikakvih konkretnih rešenja – poručuju iz sindikata. SoVD dodaje da je „opasno i štetno suprotstavljati jedne društvene grupe drugima“, jer to vodi ka dubljoj podeli društva i podsticanju zavisti i netrpeljivosti.

Građanski dodatak u Nemačkoj jeste značajan trošak, ali stručnjaci ukazuju da je privremeni rast posledica inflacije i povećane pomoći, naročito izbeglicama. Ključno pitanje za budućnost nije da li treba ukinuti pomoć, već kako efikasnije integrisati ljude u tržište rada.

(Telegraf Biznis/Fenix)