Ovo je ludilo - troše se bilioni: Šok pisanje Njujork Tajmsa - ovako se države spremaju za RAT!

Dok zemlje širom sveta ulažu bilione dolara u pripreme za novu eru visokotehnološkog ratovanja, u Evropi se tiho odvija revolucija. Umesto tradicionalnog modela, prema kojem vlade finansiraju projekte i diktiraju razvoj, sve veći broj startapova i privatnih investitora ulazi u odbrambenu industriju – i to sopstvenim novcem. Njihov cilj je jasan: brže i efikasnije razviti inovacije koje će kasnije privući državne kupce. Rat u Ukrajini samo je ubrzao taj trend, a mlade kompanije, poput nemačkog Helsinga, postale su simbol promena koje bi mogle oblikovati budućnost ratovanja.

Foto:Shutterstock.com

Teme za vas

Od Berlina do fronta: Uspon Helsinga

Helsing, startap sa sedištem u Minhenu, osnovali su 2021. godine Gundbert Šerf, bivši savetnik nemačkog ministarstva odbrane, Torsten Rajl, preduzetnik iz industrije video-igara, i inženjer veštačke inteligencije Niklas Keler. Početni kapital stigao je iz neočekivanog smera – od osnivača Spotifya, Danijela Eka.

„To je prilično velika revolucija u odbrambenoj industriji. Radi se o potpuno drugačijem poslovnom modelu“, kaže Šerf, danas partner u konsultantskoj kući Mekinzi, a koji je sa kolegama pokrenuo Helsing. Kompanija je prvo slala bespilotne letelice Ukrajini, a zatim ih svakih nekoliko nedelja nadograđivala kako bi odgovorila na brze promene na frontu. Danas ta firma vredi 12 milijardi evra i spada među najvrednije startapove u Evropi, piše The New York Times.

Foto:Shutterstock.com

Investicioni talas bez presedana

Prema podacima Mekinzija, globalna ulaganja rizičnog kapitala u odbrambene kompanije 2023. godine skočila su na 31 milijardu dolara, što je rast od 33 posto u odnosu na prethodnu godinu. U Evropi je taj rast još dramatičniji: od 2021. do 2024. ulaganja su bila pet puta veća nego u prethodnom trogodišnjem periodu. „Pre niko od evropskih fondova rizičnog kapitala nije pokazivao interesovanje za odbranu. Sada vlada prava zlatna groznica. Svi žele da ulažu u odbranu“, objašnjava Rajl, suosnivač Helsinga.

Rat u Ukrajini kao laboratorija

Invazija Rusije na Ukrajinu 2022. godine potpuno je promenila dinamiku i napadnuta zemlja postala je laboratorija za nove tehnologije, posebno dronove. Procene govore da se danas oko 80 odsto meta uništava upravo pomoću dronova. „Možete imati nekoliko miliona dolara rizičnog kapitala i tim novcem finansirati razvoj manjih, ali izuzetno efikasnih tehnologija“, ističe Erik Slesindžer, bivši agent CIA-e i osnivač investicionog fonda specijalizovanog za odbranu.

Foto:Shutterstock.com

Dron napravljen od šperploče i pene može koštati tek nekoliko stotina dolara, a sposoban je da uništi višemilionski tenk.

Nova generacija evropskih startapova

Helsing nije jedini primer. ARX Robotics i Swarm Biotactics razvijaju eksperimentalne projekte u Nemačkoj, među kojima se nalaze i famozni „špijunski žohari“ na daljinsko upravljanje.

Nemačka kompanija EuroAtlas, koja je decenijama proizvodila sisteme napajanja za podmornice, promenila je poslovni pravac nakon što ju je 2021. godine kupila švedska investiciona grupa Mimir.

„Rat u Ukrajini potpuno je promenio putanju firme. Danas imamo novu misiju: razvijamo autonomna podvodna vozila koja mogu nadzirati vitalne kablove na dnu okeana“, kaže Verineja Kodrean, direktorka strategije u EuroAtlasu.

Brzina kao glavna prednost

Za razliku od velikih proizvođača oružja, kojima su potrebne godine za razvoj novih sistema, startapovi se oslanjaju na brze iteracije.

Primer je Kraken Technology, britanska firma nastala iz biznisa trka čamaca zatvorenog tokom pandemije. Osnivač Mal Kriz tvrdi da je njegov tim napravio prototip autonomnog broda za samo 10 nedelja. „Možemo proizvesti brod u roku od dva dana“, kaže Kriz. Kraken danas ima dve fabrike u Britaniji i treću u izgradnji u Hamburgu, a već posluje sa britanskom i američkom vojskom. Njihovi brodovi K3 Scout, dugi između 8,2 i 18,3 metara, modularnog su dizajna i mogu se koristiti za različite misije: od izviđanja do traganja i spasavanja. Cena? Oko 250 hiljada dolara – što je u svetu vojne nabavke izuzetno nisko.

Foto:Shutterstock.com

Veštačka inteligencija u pilotskoj kabini

Jedan od najzanimljivijih Helsingovih projekata je Centaur, sistem veštačke inteligencije koji može preuzeti kontrolu nad borbenim avionom. U maju je tokom testnog leta iznad Baltičkog mora sistem nakratko upravljao švedskim Gripenom E.

„Softver se stalno ažurira i može se prilagoditi postojećem oružju. To je ključna prednost u odnosu na tradicionalne sisteme“, objašnjavaju u Helsingu.

U simulacijama borbenih letova Centaur je uspeo da obori dva aviona kojima su upravljali iskusni piloti, pokazujući ogroman potencijal kombinacije veštačke inteligencije i vojne tehnologije.

Rizici i dileme

Iako raste entuzijazam investitora, stručnjaci upozoravaju na rizike. Privatni kapital prvenstveno traži profit, što može biti u sukobu sa nacionalnim bezbednosnim ciljevima. Takođe, postoji opasnost od jačanja vojnog industrijskog kompleksa i zloupotrebe novih tehnologija.

„Prodavati vladi nije lako. Ali i ne bi trebalo da bude lako. Radi se o novcu poreskih obveznika“, naglašava Kris Silvan, bivši marinac i suosnivač britanskog startapa Cambridge Aerospace, u kojem razvijaju presretače dronova i raketa.

Foto:Shutterstock.com

Analitičari se slažu da je u toku istorijska promena u načinu na koji se države pripremaju za rat. Ako je Prvi svetski rat označio prelazak sa konjice na tenkove i avione, današnja tranzicija vodi ka robotici, veštačkoj inteligenciji i masovnoj proizvodnji autonomnih sistema.

U samo nekoliko godina, evropski odbrambeni startapovi izrasli su iz niše u ključne aktere nove industrijske revolucije. Njihovi osnivači veruju da se mora ulagati unapred, bez čekanja na državne projekte. „Morate početi razvijati sisteme pre nego što vlada uopšte krene da plaća za njih“, poručuje Rajl iz Helsinga.

(Telegraf Biznis)