Poznati ekonomista za Telegraf o sankcijama NIS-u: "Ovo je ozbiljan udar na jedan od stubova srpske ekonomije"

Juče u šest časova ujutru po lokalnom vremenu stupile su na snagu američke sankcije Naftnoj Industriji Srbije. Ovaj potez otvara brojna pitanja – od sigurnosti radnih mesta, preko stabilnosti snabdevanja, do uticaja na cene goriva i državni budžet.

O mogućim posledicama po domaću ekonomiju razgovarali smo sa ekonomistom prof. dr Ljubodragom Savićem, koji ističe da će efekti sankcija biti višeslojni i zavisiće od poteza države u narednim mesecima.

Profesor dr Savić ocenjuje da se radi o ozbiljnom udaru na jedan od stubova srpske ekonomije, s obzirom na to da NIS ima gotovo sedam procenata učešća u ukupnoj industrijskoj proizvodnji, dok oko 11 procenata prihoda državnog budžeta dolazi upravo iz poslovanja te kompanije.

- Očekuje se da će se proizvodnja NIS-a u narednim mesecima značajno smanjiti, što potencijalno može dovesti i do smanjenja broja zaposlenih - kaže Savić.

Dodaje da je to posebno važno jer je NIS infrastrukturna delatnost od koje zavise mnogi drugi sektori, pre svega poljoprivreda.

Za sada, kako ističe, ne bi trebalo da dođe do poremećaja u snabdevanju, jer država raspolaže zalihama dovoljnim za narednih šest do sedam meseci.

Stabilne cene goriva?

Mnogo veća neizvesnost odnosi se na kretanje cena goriva.

- Ozbiljno će se smanjiti količina proizvedene domaće nafte. Do sada je NIS snabdevao oko 70 procenata tržišta u Srbiji. Kada se to smanji, pitanje je da li će biti dovoljno goriva, a u ekonomiji je pravilo: cena raste za robu koje nema - objašnjava Savić.

Ipak, on smatra da u prvim mesecima nakon uvođenja sankcija neće biti značajnijeg rasta cena.

- Država ima mogućnost da smanji akcizu i PDV, što ja i očekujem, barem u prvom periodu. Verujem da će država posegnuti za tim rešenjem - navodi Savić.

Takva mera, međutim, nije dugoročno održiva, jer bi mogla da se odrazi na prihode budžeta.

- Svakako mislim da će se država potruditi da građani ne osete u velikoj meri pad proizvodnje u NIS-u - dodaje on.

Bez panike i poređenja sa devedesetima

Savić smatra da je ključno da se situacija ne dramatizuje.

- Poruka treba da bude da ne treba očekivati, ni u kakvoj varijanti, scenario devedesetih godina prošlog veka. Ljudi zaboravljaju da su se tada sankcije odnosile na sve okolne zemlje. Nafta tada nije mogla fizički da uđe u zemlju. Sada nemamo to. Sada imamo sankcije na rusku fabriku za preradu naftnih derivata u Srbiji. Sve drugo je slobodno - ističe on.

Prema njegovim rečima, NIS će nastaviti da radi, iako će obim proizvodnje biti manji.

- Tri četvrtine nafte dolazi JANAF-om. U slučaju da NIS bude imao mogućnost da uvozi derivate, nikakvih problema neće biti. NIS će svakako snabdevati svoje pumpe, možda ne sve, ali veliki procenat. Ne bi trebalo praviti veliku dramu od ovoga - kaže Savić.

Mogući pritisci i na gasni sektor

Ekonomista upozorava i na mogućnost da se slična situacija prelije na gasni sektor, imajući u vidu političke tenzije u regionu i pritiske unutar Evropske unije.

- Gasa ima iz Rusije. On dolazi preko Turske i Bugarske. Potencijalno postoji mogućnost da Bugarska, kao članica EU, pod pritiskom zatvori gasovod - navodi on.

Ipak, Srbija bi, prema njegovoj oceni, mogla da izbegne ozbiljnije posledice, jer značajan deo ruskog gasa prolazi kroz našu teritoriju ka Austriji i Mađarskoj.

- Pošto tranzit ide preko Srbije, možda nećemo imati problema ni sa gasom. Ovde Srbija nije glavna meta, glavna meta su Rusi – cilj je da se Rusija izbaci sa ovih prostora, ne samo iz ekonomskih, već i političkih razloga - ocenjuje Savić.

"Srbija je žrtva obračuna velikih"

Govoreći o širem kontekstu, Savić ističe da je Srbija "žrtva obračuna velikih i malih".

- Očekujem da će biti raznih pritisaka, predloga i očekivanja kada se bude pravio gasni aranžman. Odlučujući uticaj imaće odnosi Rusije i Amerike - Putina i Trampa - naglašava on.

Uprkos svemu, Savić poručuje da nema mesta panici.

- To je kapitalistički svet. Strane kompanije neće propustiti priliku da zarade, verovatno neće ni da povećaju cene. Zadatak države je kako da se sa njima dogovori, kako da pomogne njima da bi pomogla građanima. Nisam pesimista. Verovatno će biti problema ali ne verujem da će to biti problemi kao što su bili u poslednjoj deceniji dvadesetog veka - zaključuje.

(Telegraf Biznis)