Istorijska godina za EPS: "Elektroprivreda Srbije siguran oslonac za građane i privredu"

Elektroprivreda Srbije, najveća energetska kompanija u zemlji je i treću godinu zaredom završila sa uspešnim rezultatima. Tokom 2025. godine proizvodnja uglja i električne energije bila je stabilna. EPS je bio siguran oslonac za građane i privredu Srbije, ističe Dušan Živković, generalni direktor EPS AD, za Energiju Balkana.

Kako kaže, istorijska 2025. ostaće upamćena kao godina u kojoj su završeni projekti izgradnje prvog vetroparka, povećana je proizvonja uglja, sistema za odsumporavanje dimnih gasova u TENT B, u domenu digitalizacije završeno je uvođenja jedinstvenog SAP Biling sistema, a u završnoj fazi su pripreme za projekte RHE Bistrica, gasna elektrana u Nišu i solarne elektrane snage 1 GW, za koje obezbeđujemo najbolje moguće tehnologije dostupne na svetskom na tržištu.

Teme za vas

Šta je za EPS bilo ključno u 2025. godini?

Bila je to još jedna izazovna, ali uspešna godina, u kojoj smo ojačali naš proizvodni portfolio za novih 76 zelenih megavata. Ova 2025. ostaće upamćena kao istorijska, jer smo završili gradnju prvog EPS vetroparka. Sada u našem proizvodnom portfoliju imamo i sunce i vetar. Završili smo i izgradnju sistema za odsumporavanje dimnih gasova u TENT B, najvećeg ekološkog projekta u ovom delu Evrope. Testiranja su pokazala da će postrojenje ispuniti očekivanja i smanjiti emisije za čak 30 puta, što je dokazano i na takvom postrojenju u TENT-u A.

Od otvaranja prvi put je na kostolačkom kopu Drmno proizvedeno više od 10 miliona tona uglja. Na kolubarskim placevima odvija se najobimnija montaža rudarske opreme u istoriji tog basena, montiraju se, istovremeno, čak četiri rudarska sistema. Rudari kopa Tamnava Zapadno polje šest dana pre kraja godine ispunili su godišnji plan, upskos tome što je jedan od rotornih bagera, zbog sanacije, bio van pogona šest meseci. Završavamo i revitalizaciju naše jedine reverzibilne HE Bajina Bašta, zlatne rezerve – ključne za sigurnost elektroenergetsko sistema.

Ima li rezultata u domenu digitalizacije?

Uspešno smo zaokružili proces uvođenja jedinstvenog SAP Biling sistema u celoj Srbiji. A sve više kupaca prepoznalo je značaj naših digitalnih servisa, pa tako portal i aplikaciju EPS Uvid u račun koristi više od milion građana, dok 430.000 koristi isključivo e-račun.

Uz energetsku i finansijsku stabilnost, procesom transformacije kompanije smo ostvarili uštede koje su stvorile preduslove da u 2026. uđemo sa stabilnim i finansijskim i proizvodnim poslovanjem. Za takve rezultate zaslužni su, pre svega, zaposleni koji 24 sata 365 dana u godini odgovorno, posvećeno i stručno obavljaju svoje radne zadatke i aktivno doprinose energetskoj sigurnosti celog društva.

Koji su to najvažniji projekti za budućost EPS?

U poslednje dve godine snaga EPS jača je za 426 megavata, a pred nama su projekti kojima ćemo obezbediti i diverzifikaciju resursa, partnera i tehnologija. To su projekti gasne elektrane u Nišu, Reverzibilne HE Bistrica i solarne elektrane snage 1 GW. Tim projektima nastavljamo sa tradicijom EPS da uvek za razvoj obezbeđujemo najbolje moguće tehnologije dostupne na svetskom na tržištu. Te tehnologije obezbediće najveći mogući nivo efikasnosti kapaciteta i višedecenijsku pouzdanost. Istovremeno i izvori finansiranja za sva tri projekta biće najpovoljniji mogući na tržištu. Naša namera je da energetska transformacija bude i finansijski održiva.

Šta planirate u Nišu?

Gasna elektrana u Nišu biće visoko efikasna elektrana snage 500 MW, od toga 350 električnih i 150 toplotnih. Tako bismo stvorili uslove ne samo za proizvodnju električne energije već i za grejanje grada Niša, uz značajno smanjenje emisija štetnih gasova, veću efikasnost u smislu najnovijeg tehnološkog rešenja i pouzdanošću rada u narednom periodu, imajući u vidu da je gas tranzicioni energent u procesu dostizanja karbonske neutralnosti do 2050.

U kojoj fazi je projekat 1 GW?

U 2026. godini očekujemo i prve građevinske radove na terenu. I to je projekat u kojem želimo najbolju moguću dostupnu tehnologiju. Na tržištu su već u opticaju solarni paneli sa efikasnošću od 24 i više procenata. Tehnologija nam sada nudi i optimizaciju korišćenja sunčeve energije softverski vođenim trekerima, sa svim pratećim senzorima. To vidimo kao najefikasnije moguće rešenje. Sofisticirana tehnologija, uz prateću opremu za povezivanje sa baterijskim skladištem i inverterima treba da omogući rad elektrane za više od 30 godina. Ti inverteri, baterije i trekeri su rešenja najboljih svetskih renomiranih kompanija, kao što su Hyundai Engineering, Tesla, Mitsubishi Hitachi, Nextracker.

Posebno je važno napomenuti da je sva oprema solarnih panela već tehnološki pripremljena za proces reciklaže, nakon radnog veka elektrana, tehnologijama koje su visoko automatizovane i već su u primeni.

Najavili ste i početak priprema za RHE Bistrica?

Aktivno pripremamo projekat koji je strateški važan i za Srbiju i za region. Bez RHE Bistrica nema energetske sigurnosti i integracije OIE u budućnosti. RHE Bistrica, osim što je skladište energije i što će služiti za balansiranje, imaće i tehničko rešenje turbine sa varijabilnom brzinom, koja omogućava veću efikasnost, stabilnosti rada, pouzdanosti, ali i fleksibilnosti kada je u pitanju balansiranje OIE.

U javnosti se pominje i da ćete preuzeti neke OIE projekte, npr. VE Plandište?

Razvijamo i planiramo da na tržištu dođemo do OIE projekata i to putem akvizicije, odnosno kupovine OIE projekata spremnih za gradnju, uključujući i partnerstva. Tako bi i deo tog tržišta kada je u pitanju proizvodnja električne energije bio u vlasništvu EPS.

Ovo su sve novi projekti, ali još nema sigurnosti bez TE, završili ste ODG sisteme, kako ide plasman gipsa?

Upravljanje otpadom je, takođe, važan segment energetske tranzicije. Zadovoljni smo jer se kompletne količine gipsa isporučuju na tržište građevinske industrije, a i drugi nusprodukt pepeo našao je svoj put na tržište. Nastavićemo da težnjom da svi ti neiskorišćeni resursi, poput pepela i gipsa, ne budu samo zalihe na deponijama, već da budu deo održivog lanca industrije.

(Telegraf Biznis/Energija Balkana)