Stručnjak objasnio šta će Americi nafta iz Venecuele iako je toliko TEŠKA!

Venecuela raspolaže sa oko 303 milijarde barela nafte, što je čini državom sa najvećim potvrđenim rezervama na svetu, ali ključni problem predstavlja kvalitet te nafte i ekonomska isplativost njene eksploatacije.

Bivši predsednik Uprave INA-e Davorin Štern izjavio je za hrvatske medije da je venecuelanska nafta izuzetno gusta i teška, što je posledica dugotrajnog geološkog i hemijskog procesa. Nafta je tokom miliona godina bila izložena bakterijama koje su razgradile lakše ugljovodonike, dok su ostale teške molekulske strukture.

Teme za vas

Zbog toga sadrži velike količine asfaltena, smola i sumpora, ima visoku viskoznost i tamnu boju, što je čini teškom za pumpanje i rafinaciju, posebno u goriva za motorna vozila, prenosi Klix.ba.

Izvorišta venecuelanske nafte su relativno plitka, zbog čega je dodatno izložena hemijskim promenama i degradaciji. Takođe, sadrži malo rastvorenog gasa koji bi je razredio, pa se u praksi mora mešati sa lakšom naftom ili posebnim razređivačima, ili se prerađuje u sintetičku sirovu naftu (SCO).

Eksploatacija venecuelanske nafte podrazumeva tehnološki zahtevne i skupe procese, među kojima su zagrevanje ležišta ubrizgavanjem pare, mešanje sa uvoznim razređivačima, prerada u sintetičku naftu i upotreba specijalnih pumpi.

Sjedinjene Američke Države, ali i Kina i Indija, spadaju među retke zemlje koje poseduju rafinerije prilagođene preradi teške nafte. Takva nafta je jeftinija na tržištu i omogućava proizvodnju velikih količina dizela, koji je i dalje veoma tražen.

Prema procenama stručnjaka, trošak eksploatacije teške nafte može dostići i do 50 dolara po barelu, dok je kod lake, konvencionalne nafte u regionima poput Bliskog istoka, Rusije i Afrike taj trošak do 40 dolara po barelu.

Dodatni problem predstavlja činjenica da povrat investicije u tešku naftu može trajati i do 20 godina, dok se kod lake nafte taj period meri godinama, najčešće do osam.

Teška nafta ujedno proizvodi više emisija ugljen-dioksida (CO₂), što povećava troškove u državama sa strogim ekološkim propisima i porezima na emisije.

Stručnjaci ocenjuju da bi eksploatacija bila isplativa samo ukoliko bi cena nafte na svetskom tržištu dugoročno bila iznad 70 dolara po barelu, dok se trenutno kreće oko 60 dolara.

Uprkos visokim rizicima, SAD su među zemljama koje snažno zagovaraju veću eksploataciju venecuelanske nafte. Razlozi su višestruki: posedovanje adekvatnih rafinerija, velika potrošnja dizela i kerozina, niži troškovi transporta zbog geografske blizine, kao i jačanje energetske bezbednosti.

Istovremeno, prisutan je i politički interes, jer Vašington Južnu Ameriku smatra svojom sferom uticaja.

Pre nacionalizacije naftnog sektora tokom 1970-ih, američke kompanije poput Exxon-a, Chevron-a, Texaco-a i Mobil Oil-a bile su među glavnim akterima u eksploataciji venecuelanske nafte, koja je u najvećoj meri bila izvožena upravo u Sjedinjene Američke Države.

(Telegraf Biznis)