Strahuje se da je svet na ivici nove velike krize, Novotny: "Treba razlikovati dve stvari"

Dok se svet ponovo suočava sa ratovima, geopolitičkim tenzijama i svakodnevnim najavama novih poskupljenja, sve češće se postavlja isto pitanje — ulazimo li u još jedan inflacioni ciklus poput onog iz 2021. i 2022. godine?

Građani osećaju pritisak na svakom koraku. Cene hrane, energenata i osnovnih usluga već dugo su tema svakodnevnih razgovora, a svaka nova vest o mogućim poremećajima dodatno pojačava osećaj nesigurnosti. Međutim, postavlja se pitanje da li upravo te stalne najave krize i kaosa same po sebi potiču inflaciju i paniku na tržištu. Hoće li svetske centralne banke ponovo pokrenuti „štampače novca“, kao tokom pandemije, i time izazvati novi inflacioni bum?

Teme za vas

Ekonomski analitičar Damir Novotny upozorava da je važno jasno razdvojiti politički i ekonomski govor, jer se u javnom prostoru često mešaju percepcije i realni pokazatelji.

Tržišta reaguju na svaku vest

„Treba razlikovati politički od ekonomskog govora. Ekonomisti su odavno prestali da prognoziraju jer to vodi ka astrologiji. Dakle, ne znamo šta će se desiti“, ističe Novotny.

Upravo ta neizvesnost često otvara prostor za preterane interpretacije. Tržišta danas reaguju na svaku izjavu, politički signal, pa čak i objave lidera na društvenim mrežama.

„Vidimo da tržišta reaguju na svaku objavu Donalda Trumpa na Tviteru“, naglašava Novotny, dodajući da današnje ekonomije mnogo više zavise od komunikacije nego od stvarnih promena.

Ipak, uprkos dojmu da svet stoji na ivici nove velike krize, Novotny tvrdi da zasad ne postoje čvrsti ekonomski temelji za takav scenario. „Zapravo, ne vidimo tragove krize. Nafta postoji, ali u regionu gde se vode ratovi trenutno nema problema sa snabdevanjem“, objašnjava.

Drugim rečima, problem nije stvarni nedostatak resursa, već privremeni poremećaji i nesigurnost koje ratovi stvaraju na tržištu. Povest pokazuje da su ekonomije već više puta uspevale da se prilagode sličnim situacijama.

„Od velike naftne krize do danas bilo je pet ili šest ratova u tom regionu i ekonomije su se prilagodile“, podseća Novotny.

Jedan od ključnih razloga otpornosti je i promena u strukturi potrošnje. Današnje ekonomije troše manje energije nego pre nekoliko decenija, a tehnološki napredak dodatno smanjuje zavisnost od ključnih resursa.

„Potrošnja nafte se smanjuje, potrošnja generalno opada. Nekada su automobili trošili 16 litara, danas 5-6 litara“, navodi Novotny. Uz to, politike energetske efikasnosti u Evropi smanjile su ranjivost ekonomije na šokove poput naglog rasta cena energenata.

Zbog svega toga, Novotny ne vidi strukturne razloge za scenarij o velikoj globalnoj krizi.

„Ne vidimo stvarni problem koji bi doveo do onoga što se najavljuje“, kaže. Važno je shvatiti da se ekonomije kreću u ciklusima i da su krize prirodan deo tog procesa, ali ne moraju značiti dugotrajan kolaps.

„Od Drugog svetskog rata bilo je 17 kriza, ali su kratko trajale. Jedino je covid-kriza trajala oko godinu dana“, objašnjava. Zato smatra da se ne nalazimo pred katastrofalnim scenarijem koji se često sugeriše u medijima.

Hoće li banke opet "štampati novac"?

Pitanje koje se danas često postavlja jeste da li će centralne banke ponovo posegnuti za masovnim tiskanjem novca, kao tokom pandemije. Novotny kaže da za to trenutno nema naznaka:

„Evropska centralna banka i američka FED su najavile da ne planiraju promene monetarnih politika. Dakle, za razliku od pandemije, kada je intervencija bila nužna zbog naglog zaustavljanja ekonomije, danas takav scenario nije na vidiku.“

„Ne očekujem veliko štampanje novca. Banke su najavile da ne idu tim putem“, dodaje.

Važno je i napomenuti da novac koji je tada upumpan u sistem nije nestao — on je i dalje prisutan u globalnoj ekonomiji i delimično objašnjava inflacioni pritisak koji još osećamo.

Pozitivni signali za Evropu

Na globalnoj investicijskoj sceni primećuje se zaokret. Vanjskotrgovinske politike SAD stvaraju nervozu među međunarodnim investitorima, koji traže stabilnije alternative.

„Investitori se okreću evropskom tržištu kapitala“, kaže Novotny, što može imati dugoročne pozitivne posledice za Evropu.

Evropa je ostala i ostaje privlačna međunarodnim investitorima, ističe. U tom kontekstu se spominju i širi političko-ekonomski planovi EU, uključujući moguće proširenje i jačanje integracije.

„Postoje naznake da bi Velika Britanija mogla razmotriti jaču saradnju sa EU, a cilj je da do 2030. EU ima 30 članica“, navodi Novotny. Dodatni impuls dolazi i iz Nemačke, gde novo političko rukovodstvo želi da ojača ulogu Evrope na globalnoj sceni.

Zaključak

Uprkos dramatičnim najavama i strahovima, Novotny smatra da trenutno nema znakova velike krize. Nestabilnosti će biti, ali to postaje novo normalno.

Ključno pitanje nije hoće li doći do krize, već kako će se ekonomije prilagoditi novim uslovima — a prema trenutnim pokazateljima, prilagođavanje je već u toku.

(Telegraf Biznis/Dnevno)