Tramp ovo krije kao najveću tajnu: Ali bez toga je i Amerika u ogromnom problemu

Ormuški moreuz postao je ključno pitanje u aktuelnom sukobu između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela s jedne strane i Irana s druge. Koliko god to predsednik SAD Donald Tramp negirao, ovo pitanje ima ogroman značaj i za zdravlje američke ekonomije.

To potvrđuju i njegove poruke na društvenim mrežama. U svega nekoliko dana, Tramp je najpre tvrdio da Sjedinjene Američke Države ne zavise od Ormuškog moreuza, nazivajući ga problemom Evrope, da bi potom zatražio njegovo otvaranje uz pretnju o „paklu koji čeka Iran“.

Teme za vas

Ono što se u međuvremenu promenilo jeste - cena nafte. Američka nafta je skočila za više od 11 odsto, dostigavši preko 111 dolara po barelu, što je najviši nivo u poslednje četiri godine i jedan od najvećih jednodnevnih skokova u istoriji.

Nafta tipa West Texas Intermediate trgovala se blizu 100 dolara neposredno pre Trampovog obraćanja, dok je pre početka sukoba bila ispod 70 dolara.

Kako navodi CNN, Tramp jeste u pravu kada kaže da se Amerika relativno malo oslanja na naftu koja prolazi kroz Ormuški moreuz. SAD dnevno dobijaju oko pola miliona od ukupno 20 miliona barela koji prolaze tim putem, što je količina koja se može nadomestiti iz drugih izvora.

Međutim, suština problema je drugačija. Američka ekonomija nije izolovana od globalnog tržišta nafte.

„Sjedinjene Američke Države su u poslednjih 15 godina značajno transformisale svoju energetsku industriju zahvaljujući frakiranju i horizontalnom bušenju, posebno u Permijskom basenu u Teksasu. Danas proizvode oko 22 miliona barela dnevno, više nego bilo koja druga zemlja“, navodi se u analizi.

Ipak, SAD i dalje uvoze više od šest miliona barela dnevno, jer domaća proizvodnja uglavnom obuhvata laku naftu, pogodnu za benzin, ali ne i za dizel, asfalt i druge teže derivate.

Ključni problem leži u činjenici da je tržište nafte globalno povezano. Kada dođe do poremećaja u jednom regionu, posledice oseća ceo svet.

„Tokom nestašica, zemlje se takmiče za dostupne barele, što podiže cenu svima“, objašnjava Den Pikering, osnivač i investicioni direktor kompanije Pickering Energy Partners.

Zbog toga Sjedinjene Američke Države, iako snabdevene, trpe posledice rasta cena. Cena benzina u SAD porasla je na oko 4,11 dolara po galonu, što dodatno opterećuje građane i privredu.

Najveći teret osećaju domaćinstva sa srednjim i nižim prihodima, dok se mali biznisi suočavaju sa sve težim odlukama o zapošljavanju i cenama.

Postoji i ozbiljniji rizik: ako visoke cene unište tražnju za gorivom, to može dovesti do usporavanja ekonomije.

Analitičari sa Vol Strita procenjuju da rast cene nafte od 10 dolara po barelu smanjuje BDP SAD za 0,1 do 0,4 procentna poena. To znači da bi trenutni rast od oko 40 dolara mogao smanjiti ekonomsku aktivnost za približno jedan procenat.

Iako to nije dovoljno za ozbiljan kolaps, situacija bi se mogla brzo pogoršati. Poskupljenje nafte povlači za sobom rast cena transporta, hrane i industrijskih proizvoda, dok dodatni poremećaji u snabdevanju kroz Hormuški moreuz utiču i na aluminijum, helijum i đubrivo, što dodatno podiže inflaciju.

Očekuje se da će inflacija u SAD dostići oko 3,5 odsto, čime se praktično briše rast plata iz prethodne godine.

„Američka ekonomija može neko vreme izdržati cenu nafte iznad 100 dolara po barelu. Ali ako ona dostigne 150 ili 200 dolara, to je potpuno druga priča“, upozorava Džo Brusuelas, glavni ekonomista kompanije RSM US.

Upravo to objašnjava Trampovu promenljivu retoriku. Njegova administracija najavljivala je vojne pratnje tankera, pozivala na „hrabrost“ brodara i sugerisala da zemlje zavisne od bliskoistočne nafte same reše problem.

Međutim, tržište reaguje na realnost: Iran drži ključnu poziciju u Hormuškom moreuzu, a svaka eskalacija dodatno ugrožava globalno snabdevanje.

Trgovci su već izrazili zabrinutost jer nema jasne strategije izlaska iz sukoba, dok Teheran razmatra uvođenje naknada za prolaz kroz moreuz, što bi dodatno zakomplikovalo situaciju.

Prema proceni Entonija Juena, globalnog energetskog stratega iz Citi banke, čak i delimično zatvoren moreuz mogao bi smanjiti globalnu ponudu za između 4,4 i 8 miliona barela dnevno.

A to je scenario koji bi mogao da gurne svetsku ekonomiju u mnogo ozbiljniju krizu nego što trenutno izgleda.

(Telegraf Biznis)