Evropska unija se brani "ekonomskom bazukom": Kina APSOLUTNO dominira u doba "ne-poretka", sve su predvideli!

Iako su rat u Iranu možda započeli SAD i Izrael, najveće posledice, osim samih sukobljenih strana, snosiće Kina i Evropa. Međutim, dok evropski lideri paralizovano posmatraju vrtoglavi rast cena energenata, Kina na krizu odgovara sa izuzetnom mirnoćom. Samouverenost Pekinga uoči ovonedeljnog sastanka na vrhu između Trampa i Sija deluje zapanjujuće, piše u analizi lista The Guardian.

Razlog za to je što je Kina spremnija za ono što autor naziva dobom „ne-poretka“. To nije isto što i nered, u kojem pravila postoje, ali se krše. Ne-poredak je svet u kojem su sama pravila postala nevažna. Dok su evropske vlade bile opsednute očuvanjem postojećeg poretka, Kina je godinama razvijala strategiju za preživljavanje u haosu.

Teme za vas

Kina je ovaj trenutak predvidela još pre petnaest godina. U isto vreme, Evropljani su svoju bezbednost prepustili NATO-u, trgovinska pravila Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a snabdevanje energijom Rusiji i zemljama Zaliva. Peking je za to vreme tiho gomilao ogromne zalihe nafte, hrane i poluprovodnika, dok je istovremeno preuzimao globalno tržište retkih metala, ključnih sirovina i tehnologija budućnosti.

Foto: Shutterstock/hyotographics

Iako su danas sve oči uprte u teatralnost Trampove Amerike, dugoročno je mnogo veći rizik da Kina uspe da nadjača Evropu, oslabi njenu odbranu, deindustrijalizuje njene gradove i izloži je pritiscima i ucenama. Razmere evropske zavisnosti od kineske dominacije danas deluju zapanjujuće, a zbog viška industrijskih kapaciteta i predatorske kursne politike, otvorena evropska tržišta postala su glavna meta kineskog izvoza.

Nestašica fosilnih goriva izazvana ratom u Iranu tera mnoge Evropljane da sa novim interesovanjem gledaju na tranziciju ka čistoj energiji. Međutim, svim ključnim segmentima te tranzicije - od baterija i električnih vozila do solarnih panela, a uskoro verovatno i vetroenergije - dominiraju kineske kompanije.

Štaviše, dok se Evropa ubrzano naoružava zbog eskalacije ruskih pretnji, istovremeno zavisi od tehnologija koje nabavlja od najvećeg trgovinskog partnera Moskve. Čak 80 odsto globalnog lanca snabdevanja dronovima nalazi se pod kineskom kontrolom, dok Kina Evropskoj uniji isporučuje i 97 odsto magnezijuma, ključne komponente za proizvodnju borbenih aviona, tenkova i određenih vrsta municije. Peking je već pokazao da je spreman da koristi te slabe tačke kada proceni da mu to politički odgovara, što je, prema autoru, na teži način naučio i Tramp kada je u oktobru 2025. bio primoran da odustane od svojih carina.

Pojedini evropski lideri strahuju da bi oštriji odnos prema Pekingu mogao da znači gubitak velikih kineskih investicija. Međutim, ogromni transferi tehnologije i ulaganja koja je Kina obećavala mađarskom premijeru Viktoru Orbanu i španskom premijeru Pedru Sančesu još nisu realizovani. Verovatno se nikada neće ni ostvariti, osim ako Evropska unija ne uvede ozbiljne carine koje bi kineske kompanije naterale da proizvodnju prebace u Evropu umesto da samo izvoze robu iz Kine.

Blage evropske carine u automobilskom sektoru dovele su do otvaranja nekoliko fabrika kompanije BYD, ali su te mere i dalje preslabe da ozbiljnije promene strategiju kineskih firmi. Umesto kineskih fabrika sa hiljadama radnih mesta u istočnoj Evropi, mnogo je verovatniji scenario ubrzane deindustrijalizacije, jer će evropska tržišta preplaviti jeftiniji, a često i kvalitetniji kineski proizvodi. Strah da bi Baden-Virtemberg, nemačka pokrajina u kojoj se nalaze Mercedes i Porše, mogao postati nemački Detroit možda jeste preteran — ali ne mnogo.

Kako bi izbegla budućnost u kojoj će biti siromašnija i vojno slabija, Evropa mora razviti sopstvenu strategiju za snalaženje u svetu bez pravila. To znači da mora početi da se ponaša više poput Kine - i možda Pekingu uzvrati istom merom.

Umesto oslanjanja na međunarodna pravila i pokušaja da održava globalni poredak, Kina je selektivno štitila svoje ogromno domaće tržište od stranih kompanija, istovremeno predviđajući pravac u kojem se svet kreće i pozicionirajući se tako da iz toga izvuče maksimalnu korist.

Evropa sada mora učiniti isto. Vreme u kojem evropski proizvođači mogu izbeći trajni poraz od Kine ubrzano ističe. Evropske države morale bi da zaustave odliv kapitala u SAD i usmere ga ka masovnim investicijama u zelene tehnologije, veštačku inteligenciju i odbranu. Takođe bi morale da stvaraju strateške rezerve ključnih sirovina kako bi evropska vojna industrija postala otpornija na buduće krize.

Foto: Birgit Reitz-Hofmann / Panthermedia / Profimedia

Države bi, prema autoru, trebalo jasno politički da se obavežu na kupovinu baterija proizvedenih u Evropi i da kineske vetroturbine isključe iz ključne infrastrukture.

Ali smanjenje rizika nije dovoljno. Evropa mora shvatiti da i sama poseduje ozbiljne poluge moći. Jedna od njih je takozvana „trgovinska bazuka“ Evropske unije, odnosno instrument protiv ekonomskih pritisaka, koji evropske vlade do sada nisu bile spremne da koriste.

Francuski visoki komesar za strategiju i planiranje Klement Bon nedavno je izjavio da bi trebalo razmotriti uvođenje opštih carina od 30 odsto na kinesku robu, što je znatno tvrđi stav od zvanične politike Pariza.

Evropski Akt o digitalnim tržištima i Akt o digitalnim uslugama, poznati po sukobima sa Markom Zakerbergom i Ilonom Maskom, mogli bi se iskoristiti i za ograničavanje poslovanja TikToka, njegove matične kompanije Bajtdens, kao i Tencenta i Alibabe na evropskom tržištu.

Postoje i agresivnije opcije. Malo ko je svestan da bi Evropa mogla da prizemlji više od polovine kineskih komercijalnih aviona jednostavnim uskraćivanjem softverskih nadogradnji za kinesku flotu Erbasa.

Takav arsenal ekonomskih i tehnoloških instrumenata mogao bi Evropu i Kinu da dovede u mnogo ravnopravniji položaj, ali bi istovremeno Evropi dao snagu i da se suprotstavi Trampu ukoliko ponovo pojača pritisak oko Grenlanda, Ukrajine ili pristupa američkoj tehnologiji.

Kada evropske vlade počnu da primenjuju strategiju preživljavanja u haosu, umesto slepog očuvanja starog poretka, biće mnogo spremnije za svet koji ulazi u eru ne-poretka.

(Telegraf Biznis)