Kina udarila „rampu“, meso krenulo ka Srbiji - Ko na kraju plaća ceh evropskog viška mesa?

Odluka kupca udaljenog hiljadama kilometara od Srbije mogla bi da se prelije pravo na domaće farme, klanice, prodavnice i, na kraju, račune potrošača, kako prenosi Agroberichten Buitenland.

Pad kineske tražnje za evropskom svinjetinom pokrenuo je lanac posledica koji sve snažnije pogađa regionalna tržišta. Meso koje veliki proizvođači Evropske unije više ne uspevaju da plasiraju u ranijim količinama na ogromno kinesko tržište traži nove kupce, a deo tog viška usmerava se ka regionu.

Teme za vas

Na udaru se nalazi i Srbija

Prema analizi objavljenoj na platformi holandske vlade posvećenoj međunarodnoj poljoprivrednoj trgovini, srpski proizvođači svinja i mleka upozoravaju da pad cena u Evropskoj uniji sve snažnije utiče na domaće tržište.

Posebno se izdvaja svinjetina.

Nakon slabljenja kineske tražnje, višak mesa velikih evropskih proizvođača, naročito iz Španije, preusmerava se ka regionalnim tržištima. Time raste konkurentski pritisak na srpske farmere, koji se suočavaju sa znatno moćnijim sistemima proizvodnje i velikim količinama robe.

Kako problem iz Kine stiže do Srbije?

Mehanizam je jednostavan, ali njegove posledice mogu biti ozbiljne.

Kina je godinama jedno od ključnih tržišta za svetsku trgovinu svinjetinom. Kada tako veliki kupac smanji uvoz, proizvođači koji su računali na kinesko tržište moraju da pronađu alternativu.

Evropski višak tada ne nestaje, on menja pravac.

Veliki izvoznici pokušavaju da robu plasiraju na druga tržišta, često po cenama koje stvaraju dodatni pritisak na lokalne proizvođače. Za zemlje poput Srbije to znači da domaći farmer više ne vodi bitku samo sa susedom ili proizvođačem iz drugog dela zemlje, već posredno i sa viškovima velikih evropskih sistema.

Upravo tu globalna trgovina postaje lokalni problem.

Jeftinije meso danas, skuplji račun sutra?

Na prvi pogled, veća ponuda uvoznog mesa može da zvuči kao dobra vest za kupca. Ako na tržište stiže više robe, logično očekivanje je da cene padnu.

Međutim, dugoročna računica može biti znatno složenija.

Ako domaći proizvođači zbog niskih otkupnih cena i snažne konkurencije počnu da smanjuju proizvodnju, gase farme ili odustaju od novih ulaganja, Srbija postaje zavisnija od uvoza.

Tada potrošač može kratkoročno da dobije nižu cenu, ali dugoročno gubi sigurnost domaće ponude.

A kada se odnosi na međunarodnom tržištu ponovo promene, kada evropski višak nestane ili kada izvoz ponovo postane isplativiji na drugim destinacijama, zemlja sa oslabljenom domaćom proizvodnjom ima mnogo manje prostora da zaštiti sopstveno tržište.

Drugim rečima, jeftin uvoz nije uvek isto što i jeftina hrana na duži rok.

Srpski farmer između velikih igrača

Problem dodatno komplikuje činjenica da veliki proizvođači iz Evropske unije posluju u sistemima sa većim obimom proizvodnje, razvijenijom infrastrukturom, snažnijim lancima snabdevanja i drugačijim mogućnostima finansiranja.

Srpski stočari istovremeno godinama upozoravaju na visoke troškove proizvodnje, neizvesne otkupne cene i teškoće u planiranju.

Kada se na takvo tržište prelije višak iz velikih evropskih zemalja, pritisak može brzo da se prenese duž čitavog lanca.

Farmer dobija manje prostora za zaradu. Prerađivači dobijaju više mogućnosti za nabavku. Trgovci biraju između domaće i uvozne robe. A kupac na kraju vidi samo cenu na rafu, bez jasne slike o tome šta se dogodilo nekoliko koraka ranije.

Nije samo meso

Holandski pregled upozorava da sličan pritisak postoji i u sektoru mleka.

Pad cena mleka u Evropskoj uniji utiče i na srpsko tržište, dok domaći proizvođači strahuju od sve težeg položaja u konkurenciji sa robom koja dolazi iz velikih evropskih sistema.

To pokazuje da Srbija nije izolovano tržište.

Promena potrošnje u Kini, višak proizvodnje u Španiji ili pad cena u Evropskoj uniji mogu relativno brzo da stignu do domaćeg sela i rafova u prodavnicama.

Globalni problem, lokalni ceh

Najprovokativniji deo ove priče upravo je u tome što srpski farmer nema nikakav uticaj na kinesku potrošnju, evropske izvozne tokove ili odluke velikih proizvođača.

Ali posledice tih odluka ipak oseća.

Kada Kina kupuje manje, Evropa traži nova tržišta. Kada evropski višak stigne u region, domaći proizvođač dobija jaču konkurenciju. Ako zbog toga proizvodnja oslabi, posledice se pre ili kasnije prenose i na potrošača.

Zato pitanje više nije samo koliko će kilogram mesa koštati danas. Mnogo važnije pitanje je koliko će Srbija sutra zavisiti od tuđih viškova.

(Telegraf Biznis)