Hrvat mora da vrati 90% novca: Projektu s robotaksijem od 179,5 miliona evra ističe rok

Rimčevoj kompaniji Verne, ranije poznatoj kao Project 3 Mobility, krajem avgusta ističe produženi rok za realizaciju projekta razvoja autonomnih električnih vozila u Hrvatskoj. Projekat je finansiran kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti (NPOO), uz značajnu podršku evropskih sredstava.

Prema informacijama hrvatskog Ministarstva mora, saobraćaja i infrastrukture, nije podnet zahtev za novo produženje roka. Projekat traje do kraja avgusta 2026. godine, nakon čega kompanija ima mesec dana da podnese završni izveštaj o sprovedenim aktivnostima, troškovima i ostvarenim rezultatima. Tek nakon toga nadležni organi će sprovesti završnu evaluaciju.

Teme za vas

Tri ključna cilja

Projekat je od početka zamišljen mnogo šire od same proizvodnje automobila. Prema dokumentaciji NPOO-a, cilj je bio stvaranje potpuno novog sistema urbane mobilnosti, odnosno modela u kojem se različite vrste prevoza povezuju u jednu uslugu.

Projekat je imao tri osnovne komponente.

Prva je bila razvoj potpuno autonomnog električnog vozila pete kategorije autonomije. To je najviši nivo autonomne vožnje, kod kojeg vozilo može da obavlja vožnju bez čoveka za volanom i bez potrebe da osoba preuzima kontrolu.

Druga komponenta odnosila se na specijalizovanu infrastrukturu za autonomna i električna vozila, povezanu sa javnim gradskim prevozom.

Treća je bila razvoj softverske platforme za upravljanje čitavim sistemom.

Prema dostupnim informacijama, sva tri cilja do sada nisu u potpunosti ostvarena.

Šta danas zapravo nudi Verne?

U međuvremenu je usluga vožnje Verneovim vozilima počela da bude dostupna i preko aplikacije Uber u Zagrebu. Međutim, korisnik trenutno ne može samostalno da izabere ovo vozilo.

Vožnja je uključena u određene kategorije Uberove usluge, poput UberX-a ili Comforta, a Verne stiže samo ako je vozilo dostupno. Korisnik takođe mora da se nalazi u centralnom delu Zagreba.

Važno je i to da se sadašnja usluga razlikuje od prvobitne vizije potpuno autonomnog taksi prevoza. U vozilu je i dalje prisutan operater koji može da interveniše, što znači da sistem još nije dostigao nivo potpune autonomije koji je bio jedan od ključnih ciljeva projekta, piše Večernji list.

To, međutim, ne znači nužno da tehnologija nema budućnost. Usluga je relativno nova i može se menjati kako se tehnologija, regulativa i infrastruktura budu razvijale.

Projekat vredan više od pola milijarde evra

Razmere projekta najbolje se vide kroz finansijske podatke.

Ukupna vrednost investicije procenjena je na oko 535 miliona evra, dok je kroz evropski mehanizam za oporavak i otpornost bilo odobreno 179,5 miliona evra.

Prema dostupnim podacima, kompanija je do sada primila oko 89,74 miliona evra evropskog novca. Međutim, u bilansu je do sada kroz odobrene troškove iz zahteva za nadoknadu sredstava iskazano oko 8,8 miliona evra.

To znači da je do sada opravdano približno 10 odsto primljenog iznosa.

Ukoliko završna evaluacija pokaže da značajan deo sredstava nije opravdan u skladu sa pravilima projekta, kompanija bi mogla da bude obavezna da vrati veliki deo već isplaćenog novca. Pojednostavljeno, na osnovu trenutno dostupnih podataka, govori se o mogućnosti vraćanja oko 90 odsto do sada primljenih sredstava, ali konačan iznos zavisi od završne kontrole i odluka nadležnih institucija.

Šta je sa proizvodnjom automobila?

Verne je razvijao koncept vozila namenjenog autonomnom gradskom prevozu, uz saradnju sa različitim tehnološkim i industrijskim partnerima. Među značajnim partnerima projekta bio je i KIA, dok je kompanija sarađivala i sa američkim Uberom i kineskom kompanijom Pony.ai.

Saradnja sa Pony.ai i Uberom bila je usmerena na razvoj i testiranje autonomne mobilnosti, ali vozilo koje se trenutno koristi u Zagrebu i dalje zahteva prisustvo operatera.

Zbog toga je važno razlikovati testiranje autonomne tehnologije i komercijalnu uslugu od potpuno autonomnog vozila pete kategorije, koje je bilo postavljeno kao jedan od ciljeva prvobitnog projekta.

Šta se dešava sa Rimčevim hiperautomobilima?

Istovremeno sa razvojem Vernea, Rimčeva kompanija ostala je poznata po električnim hiperautomobilima, pre svega modelu Nevera.

Mate Rimac je u intervjuu za američki CNBC nedavno govorio o promenama na tržištu najskupljih sportskih automobila. Njegova procena je da bi kupci u vrhu tržišta ubuduće mogli više da cene preciznu mehaniku, ručnu izradu i motore sa unutrašnjim sagorevanjem, umesto električnih pogonskih sistema.

Takav stav predstavlja svojevrsni zaokret u odnosu na period kada su električni hiperautomobili predstavljani kao jedna od najvažnijih tehnoloških inovacija u automobilskoj industriji.

Ipak, Rimčeve kompanije i dalje sarađuju sa velikim svetskim proizvođačima na razvoju električnih pogonskih sistema, dok je njegov angažman u Bugattiju usmeren i na razvoj luksuznih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Ključna odluka tek posle završne evaluacije

Za sada je najvažnije da rok za realizaciju projekta ističe, a konačna ocena još nije doneta.

Činjenica da neki od prvobitno postavljenih ciljeva nisu ostvareni ne znači automatski da je ceo projekat neuspešan. Završna evaluacija treba da utvrdi šta je konkretno urađeno, koji troškovi mogu da se priznaju i u kojoj meri su ostvareni ciljevi zbog kojih je evropski novac odobren.

Tek nakon tog postupka biće moguće precizno proceniti koliko je javnog novca potrošeno opravdano, šta je od prvobitne vizije zaista realizovano i kakva će biti budućnost Vernea.

(Telegraf Biznis)