Evropska avio-kompanija pred pucanjem, duguje oko 600 miliona evra!

Letonska nacionalna avio-kompanija „airBaltic” podnela je zahtev za zaštitu od bankrota prema poglavlju 11 (Chapter 11) u SAD kako bi restrukturirala dugove i izbegla bankrot. Prema navodima Rojtersa, kompanija je istovremeno obezbedila 350 miliona evra novih finansijskih sredstava od grupe investitora i banaka, među kojima su „Strategic Value Partners”, „Barclays”, „Morgan Stanley” i „Oaktree Capital Management”.

Novi aranžman finansiranja nosi kamatnu stopu od približno 12 procenata, a njegovo odobrenje još uvek zavisi od potvrde suda. Kompanija airBaltic očekuje da će ovaj proces stabilizovati poslovanje i olakšati pregovore sa poveriocima o povoljnijim i održivijim uslovima.

Teme za vas

Kompanija navodi da će se letovi za sada odvijati prema planu, dok se završetak celokupnog procesa restrukturiranja očekuje do juna naredne godine. Rukovodstvo predviđa da će novi poslovni plan poboljšati godišnji finansijski rezultat za oko 44 miliona evra.

Jedna od ključnih mera biće usporavanje planiranog širenja flote. Kompanija AirBaltic je naručila dodatnih 40 aviona tipa Airbus A220, ukupne vrednosti oko 3,5 milijardi dolara, kao i dodatne motore vredne više od 100 miliona dolara. Kompanija sada nastoji da odloži ili otkaže neke od tih isporuka.

Flota kompanije AirBaltic trenutno broji oko 50 aviona. Većinski vlasnik je letonska država, dok nemačka Lufthansa poseduje manjinski udeo od 10 procenata.

Finansijski pritisak na kompaniju pojačao se nakon izbijanja sukoba u koji je uključen Iran i rasta cena avionskog goriva, što je dovelo do ozbiljnih poremećaja u vazdušnom saobraćaju. U sudskom postupku, kompanija AirBaltic navodi da se našla pod velikim pritiskom usled kombinacije ekonomskih i geopolitičkih okolnosti.

Kompanija ima dugove i obaveze po osnovu lizinga u iznosu od približno 583 miliona dolara, dok na ime poreza, zarada i raznih naknada duguje dodatnih 106 miliona evra. Prošle godine ostvarila je prihod od oko 779 miliona evra.

Restrukturiranje bi moglo da obuhvati i smanjenje broja zaposlenih. AirBaltic zapošljava više od 3.000 ljudi, a rukovodstvo je već započelo pregovore sa sindikatima o mogućem otpuštanju radnika. Takođe postoje planovi za smanjenje obima poslovanja u segmentu „wet lease” aranžmana – praksi iznajmljivanja aviona zajedno sa posadom drugim avio-kompanijama.

Poslednjih godina AirBaltic je sprovodio ambiciozne planove širenja, sa ciljem da poveća svoju flotu na čak 100 aviona. Njegova strategija se, između ostalog, oslanjala na tranzitne putnike iz Rusije, Belorusije i Ukrajine. Međutim, promene na tržištu i rast troškova goriva doveli su u pitanje održivost tog modela.

Letonski premijer Andris Kulberg ocenio je da je kompanija postala prevelika za tržište koje opslužuje. Prema njegovim rečima, za pokrivanje letonskih i baltičkih ruta bilo bi dovoljno oko 30 aviona, umesto planiranih 100.

Letonska vlada posmatra postupak reorganizacije poslovanja (poznat kao „Chapter 11”) kao jednu od opcija za očuvanje kompanije „airBaltic” i obezbeđivanje vremena potrebnog za sprovođenje restrukturiranja. Istovremeno, nastavlja se potraga za strateškim investitorom koji bi pružio dugoročnu podršku kompaniji.

Kompanija „airBaltic” je tako postala još jedna avio-kompanija koja se suočava sa ozbiljnim finansijskim posledicama povezanim sa ratom sa Iranom. Slična sudbina zadesila je u maju američkog niskotarifnog prevoznika „Spirit Airlines”, kada je ta kompanija doživela kolaps.

(Telegraf Biznis)