Promet od 92 milijarde, a gubitak 4 milijarde dinara: Zašto je Idea promenila vlasnika i šta sada čeka kupce?

Prodaja Idea Marketi kompaniji ALTA Retail predstavlja jednu od najvećih promena vlasništva na srpskom tržištu trgovine poslednjih godina, ali istovremeno otvara pitanje zašto se Fortenova odlučila da napusti sistem koji ima hiljade zaposlenih, stotine prodavnica i snažan položaj među potrošačima.

Fortenova grupa i ALTA Retail potpisali su ugovor o kupoprodaji poslovnih udela u kompaniji Idea Marketi i još četiri povezana društva - Enna Fruit, Super Kartica, M-Profil SPV i mStart Business Solutions. Iako finansijska vrednost transakcije nije objavljena, jasno je da nije reč samo o promeni vlasnika jednog trgovinskog lanca, već o preuzimanju čitavog poslovnog sistema koji obuhvata maloprodaju, distribuciju svežeg voća i povrća, programe lojalnosti, nekretnine i IT podršku.

Teme za vas

Kupac ne preuzima samo prodavnice, već kompletan sistem

Idea Marketi posluju kroz brendove Idea, Mercator i Roda, a njihova mreža pokriva više od 80 gradova i opština u Srbiji. Kompanija zapošljava više od 7.700 ljudi, dok širi sistem prema ranijim podacima obuhvata više od 8.000 zaposlenih i svakodnevno uslužuje stotine hiljada kupaca.

Foto:Shutterstock.com

To znači da ALTA Retail ne ulazi na tržište od nule. Kupovinom dobija razvijenu infrastrukturu, postojeće lokacije, dobavljačke odnose, logistiku, baze kupaca, poznate robne marke i tržišni položaj koji bi bilo gotovo nemoguće izgraditi u kratkom roku, smatraju stručnjaci.

Posebno je značajno to što su u transakciju uključene i kompanije koje podržavaju osnovni maloprodajni biznis. Enna Fruit ima važnu ulogu u snabdevanju svežim voćem i povrćem, Super Kartica upravlja programom lojalnosti, dok mStart pruža tehnološku podršku. Drugim rečima, ALTA preuzima ne samo mrežu marketa, već i mehanizam koji omogućava da taj sistem svakodnevno funkcioniše.

Fortenova odlazi iz Srbije, ali razlog nije samo promena strategije

Fortenova grupa navela je da joj izlazak iz maloprodajnog poslovanja u Srbiji omogućava da kapacitete i fokus usmeri na tržišta na kojima već ima liderske pozicije i koja su u većoj meri vezana za evro.

Ipak, finansijski podaci pokazuju da je Idea Marketi poslovala pod ozbiljnim pritiskom. Prema dostupnim podacima iz finansijskih izveštaja za 2025. godinu, kompanija je ostvarila 92,86 milijardi dinara prihoda, ali i neto gubitak od 4,05 milijardi dinara. To pokazuje da veliki promet u trgovini ne znači automatski i profitabilno poslovanje, posebno u sektoru koji posluje sa niskim maržama i visokim troškovima nabavke, logistike, zarada, energenata i održavanja maloprodajne mreže.

To je ključni ekonomski detalj ove transakcije. Idea nije mali ili beznačajan trgovac, već kompanija sa ogromnim prometom, ali promet u maloprodaji ne znači automatski i profit. Trgovina hranom posluje sa niskim maržama, velikim troškovima logistike, energenata, zaposlenih, zakupa i finansiranja, pa i relativno mali pad prodaje ili rast troškova može da napravi gubitak od više milijardi.

Dodatni pritisak predstavljale su i mere ograničavanja trgovačkih marži i komercijalnih rabata, koje su uvedene na srpskom tržištu. One su imale direktan uticaj na profitabilnost velikih trgovinskih lanaca, posebno onih koji već posluju sa visokim troškovima i složenom mrežom objekata.

ALTA dobija veliki potencijal, ali i ozbiljan zadatak

Za ALTA Retail ova kupovina predstavlja ulazak u sektor koji je stabilan po potražnji, ali izuzetno težak za upravljanje. Hrana i osnovne životne namirnice imaju stalnu tražnju, ali trgovinski lanci moraju da ostvaruju ogroman obrt kako bi nadoknadili relativno nisku zaradu po artiklu.

Novi vlasnik sada mora da odgovori na nekoliko ključnih pitanja: kako povećati promet, kako smanjiti operativne troškove, kako poboljšati nabavku i logistiku, kako modernizovati prodavnice i kako zaustaviti gubitke bez gubitka kupaca, smatraju stručnjaci.

U tom smislu, ALTA može da pokuša da iskoristi prednosti domaćeg kapitala, bržeg donošenja odluka i bolje integracije sa drugim delovima svoje poslovne grupe. Međutim, veličina sistema istovremeno znači da će svaka promena morati da bude pažljivo sprovedena. Naglo zatvaranje objekata, promena asortimana ili smanjenje broja zaposlenih mogli bi da izazovu negativnu reakciju kupaca i zaposlenih, dok bi previše spora modernizacija produžila finansijski pritisak.

Srpsko tržište ulazi u fazu konsolidacije

Prodaja Idea Marketia dolazi u trenutku kada se srpsko tržište trgovine ubrzano menja. Prethodno je Aman preuzeo DIS, čime je dodatno ojačao poziciju domaćeg kapitala u maloprodaji. Istovremeno, najveći deo tržišta i dalje drže veliki međunarodni sistemi poput Deleza i Lidla, dok se domaći igrači šire kroz akvizicije.

Ova transakcija zato ne znači nužno da strani kapital napušta srpsku trgovinu, već da se menja struktura vlasništva i da domaće kompanije pokušavaju da preuzmu veće sisteme. Za kupca je to prilika da postane jedan od najvažnijih igrača na tržištu, dok je za prodavca način da oslobodi kapital i smanji izloženost tržištu na kojem su potrebna velika ulaganja, a profitabilnost je pod pritiskom.

Foto: Thawatchai Chawong / Panthermedia / Profimedia

Za potrošače se kratkoročno ne mora promeniti mnogo toga. Brendovi Idea, Mercator i Roda ostaju prepoznatljivi, a transakcija će biti zaključena tek nakon ispunjenja svih uslova iz kupoprodajne dokumentacije. Prave promene mogu se očekivati tek kasnije, kroz nove investicije, promenu poslovne politike, reorganizaciju, jačanje privatnih robnih marki, promene u cenovnoj strategiji i eventualno preuređenje prodajne mreže.

Najvažnije pitanje više nije ko je vlasnik, već da li će novi vlasnik uspeti da od sistema sa velikim prometom, ali visokim gubicima, napravi održiv i profitabilan trgovinski lanac. Upravo će odgovor na to pitanje pokazati da li je ova transakcija samo vlasnička promena ili početak ozbiljnog preuređenja srpske maloprodaje.

(Telegraf Biznis)