Mariji greškom leglo 250.000 dinara: „Mislila sam da je sreća, a onda me je pozvala banka“

Novac koji vam neočekivano legne na račun ne znači da ste postali bogatiji. Ako je uplata izvršena greškom, banka može da zatraži da se sredstva vrate, a njihovo zadržavanje može napraviti ozbiljan problem.

Marija je jednog jutra proveravala stanje na svom tekućem računu kada je primetila da joj je uplaćeno 250.000 dinara. U prvi mah pomislila je da je reč o zaostaloj uplati, povraćaju novca ili nekoj transakciji koju je zaboravila.

Teme za vas

Međutim, kada je pogledala detalje, shvatila je da uplata nije stigla od osobe ili firme koju poznaje.

„Prvo sam pomislila da je neka greška u aplikaciji. Onda sam videla da je novac stvarno legao na račun. Nisam znala da li da zovem banku, da čekam ili da ne diram ništa“, priča Marija.

Nije podizala novac niti ga prebacivala na drugi račun. Ispostavilo se da je druga osoba, prilikom popunjavanja naloga za uplatu, unela pogrešan broj računa.

Novac nije poklon ako je uplaćen greškom

U ovakvoj situaciji najvažnije je da građanin razume da greškom uplaćen novac ne postaje automatski njegovo vlasništvo.

Ako je banka dobila zahtev platioca da je uplata izvršena na pogrešan račun, može da kontaktira primaoca i zatraži saglasnost za povraćaj sredstava. U praksi banka proverava okolnosti transakcije i pokušava da omogući da novac bude vraćen stvarnom vlasniku.

„Banka me je kontaktirala i objasnila mi da je uplata najverovatnije izvršena greškom. Pitali su me da li pristajem da se novac vrati na račun sa kojeg je stigao. Naravno da sam pristala, jer taj novac nije bio moj“, kaže Marija.

Ona navodi da je potpisala potrebnu saglasnost, nakon čega je transakcija ispravljena.

Šta ako potrošite novac pre nego što banka reaguje?

Najveći problem nastaje ako primalac, znajući ili pretpostavljajući da novac nije njegov, sredstva potroši, podigne ili prebaci na drugi račun.

U tom slučaju banka može zahtevati povraćaj novca, a primalac može biti izložen dodatnim troškovima i pravnim posledicama. Posebno je rizično ponašanje u kojem osoba svesno zadržava sredstva za koja zna da joj ne pripadaju.

Zato je najbezbednije pravilo jednostavno: ne dirati novac i odmah kontaktirati banku.

Građanin ne bi trebalo samostalno da vraća sredstva na neki drugi račun koji mu nepoznata osoba pošalje porukom ili telefonom, jer bi to moglo da bude deo prevare. Povraćaj treba obaviti kroz banku i zvaničnu proceduru.

Kako banke rešavaju pogrešne uplate?

Kada platilac shvati da je novac poslat na pogrešan račun, najčešće se obraća svojoj banci. Banka zatim proverava da li je moguće opozvati ili ispraviti nalog, u zavisnosti od vrste plaćanja, vremena proteklog od transakcije i toga da li je novac već prosleđen banci primaoca.

Ako je novac već knjižen na račun drugog klijenta, banka primaoca uglavnom ne može jednostavno da ga skine bez odgovarajuće procedure. Zbog toga se od primaoca može tražiti saglasnost za povraćaj sredstava.

Ukoliko primalac odbije da vrati novac, banka ili platilac mogu preduzeti dalje pravne korake. U takvim situacijama pogrešna uplata može prerasti u građanski spor, naročito ako osoba odbija da vrati sredstva iako zna da joj ne pripadaju.

Marijina poruka građanima

„Moj savet je da niko ne pomisli da je to neka sreća ili poklon. Ako vam legne veći iznos koji ne očekujete, odmah proverite o čemu je reč. Najgore je potrošiti novac, pa tek onda shvatiti da morate da ga vratite“, kaže Marija.

Ona dodaje da je cela situacija rešena bez problema upravo zato što nije pokušala da podigne novac ili da ga prebaci na drugi račun.

Neočekivana uplata može izgledati kao dobitak, ali ako je novac greškom poslat, banka će tražiti da se vrati stvarnom vlasniku. Najsigurniji potez je da sredstva ne koristite, sačuvate podatke o transakciji i odmah se obratite banci.

(Telegraf Biznis)