Sve što nam IT zaradi za godinu dana, pojede "odliv mozgova"
Ono što naša pamet izvozi u IT sektoru kompenzuje se troškovima odlaska naših ljudi u inostranstvo
Godišnji troškovi koje Srbija ima zbog odlazaka mladih i obrazovanih ljudi u inostranstvo je 1,2 milijarde evra i jednaki su vrednosti izvoza srpskog IT sektora, rečeno je na panelu Srpske asocijacije menadžera (SAM) čija je tema bila "Kako zadržati mlade ljude u Srbiji".
Na susretu Foruma menadžera izneti su i podaci OECD-a da je Srbiju od 2000. godine napustilo više od 650.000, uglavnom mladih ljudi, a prema prošlogodišnjem istraživanju Ministarstva prosvete, svaki četvrti student želi da školovanje nastavi u inostranstvu, a dve trećine želi da nastavi tamo da živi.
Dragan Lončar, profesor i prodekan za saradnju sa privredom Ekonomskog fakulteta u Beogradu, izneo je procenu da bi u narednim godinama Srbiju moglo da napusti i do 25 odsto školovane i mlađe populacije.
- Ono što naša pamet izvozi u IT sektoru kompenzuje se troškovima odlaska naših ljudi u inostranstvo - rekao je Lončar i dodao da teško možemo da zaustavimo "odliv mozgova", ali možemo da ostanemo u komunikaciji i da se oni u jednom trenutku vrate.
- To bi bio višestruki dobitak za našu državu, ne samo u smislu doznaka koje godišnje iznose tri milijarde evra, već u smislu transfera znanja i tehnologija - kazao je on i naveo da u našem bankarskom sektoru već svaki peti zaposleni ima stranu diplomu.
Lončar poručuje da treba raditi da se mladi motivišu da ostanu, ali ako odu treba raditi na tome da se u jednom trenutku vrate u Srbiju.
Bojana Simeunović, savetnica za kreativne industrije i nauku predsednice Vlade Srbije, istakla je da će uslediti formiranje tela za cirkularne migracije.
- Kada kažemo cirkularna migracija to znači da odlaze i vraćaju se, a ideja je da to telo postane jedna stanica u kojoj će ljudi koji žele da se vrate imati sve informacije - rekla je ona i dodala da kraja godine biti iznete konkretne incijative.
Simeunović je navela da se insititira i na digitalizaciji, reformi obrazovanja i kreativnim industrijama kako bi se veći broj visokokvalifikovanih mladih vratio u Srbiju, a najavila je i izmenu propisa kako bi se omogućilo da se stranci lakše zapošljavaju u Srbiji.
Državna sekretarka u Ministarstvu za rad i zapošljavanje Bojana Stanić, naglasila je da je formirano koordinaciono telo Vlade Srbije koje se bavi problemom odlaska mladih.
- Zadatak je da se uspori odlazak ljudi u inostranstvo, da se vrate oni koji su otišli i da privučemo strane stručnjake, a bez privrede koordinaciono telo i mere ne igraju nikakvu ulogu, jer bi trebalo da imamo gde te ljude da zaposlimo - rekla je ona.
Prema njenim rečima, problem je kompleksan jer se mora utvrditi zašto ljudi odlaze i koji su presudni faktori da se vrate.
Privlačenje i negovanje mladih talenata jedno je od ključnih pitanja za kompanije u Srbiji, potvrdili su predstavnici Atlantic grupe, Šnajder elektrika, Mikroelektronike i VIP Mobila.
Mere koje oni primenjuju kreću se od vrtića u kompanijama, dukata za dete svakog radnika, preko fleksibilnog radnog vremena i mesta rada, transparentnog napredovanja do stalnog usavršavanja i plaćenog višemesečnog odsustva.
- Mi pokušavamo da privučemo mlade u ljude u kompaniju, pre svega studente sa fakulteta. Pored toga uočavamo i talente zaposlenih u kompaniji već neko vreme, a stvaramo i druge benefite za zaposlene u smislu fleksibilnog radnog vremena i mesta rada - rekao je Dragomir Kostić, direktor u Atlantic grupi, i dodao da se prate potrebe mladih ljudi i njihovog načina života.
Dejan Marković iz Šnajder elektrika ocenio je da su bez ljudi kompanije ništa i istakao je da ova kompanija ima saradnju sa fakultetima, pa godišnje zaposli 200 inženjera i dodeli 170 stipendija.
Kako bi mlade i obrazovane zadržao u svojoj kompaniji i Srbiji, Nebojša Matić iz kompanije Mikroelektronika rekao je da je ta kompanija spremna da izdvoji 25.000 evra kao učešće za stambene kredite stručnjacima i zatražio da država pomogne tako što tu sumu ne bi oporezovala.
Dejan Turk iz VIP-a naglasio je da pored pogodnosti koje pružaju kompanije mladima, mnogo znači i ambijent u kome žive, pa se založio za izgradnju boljih uslova života u centrima kao što su Beograd ili Novi Sad.
Jelena Bulatović, izvršna direktorka SAM, najavila je da će ova asocijacija u narednom periodu nastaviti saradnju i sa državom i sa kabinetom premijerke, sa univerzitetima i sa privredom, da bi došli do zajedničkog rešenja.
VIDEO Zbogom pameti: Evo kako je u Srbiji nastao odliv mozgova
(Telegraf Biznis/Tanjug)
Video: Edina je najmlađa vlasnica škole jahanja u Srbiji
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Bgd
Da imaju perspektivu ovde ne bi odlazili.
Podelite komentar
Goran
Znate kad cu se vratiti da zivim u Srbiji? Nikad.
Podelite komentar
Ivan
A zlatno doba?
Podelite komentar