Sve što nam IT zaradi za godinu dana, pojede "odliv mozgova"

Godišnji troškovi koje Srbija ima zbog odlazaka mladih i obrazovanih ljudi u inostranstvo je 1,2 milijarde evra i jednaki su vrednosti izvoza srpskog IT sektora, rečeno je na panelu Srpske asocijacije menadžera (SAM) čija je tema bila "Kako zadržati mlade ljude u Srbiji".

Na susretu Foruma menadžera izneti su i podaci OECD-a da je Srbiju od 2000. godine napustilo više od 650.000, uglavnom mladih ljudi, a prema prošlogodišnjem istraživanju Ministarstva prosvete, svaki četvrti student želi da školovanje nastavi u inostranstvu, a dve trećine želi da nastavi tamo da živi.

Teme za vas

Dragan Lončar, profesor i prodekan za saradnju sa privredom Ekonomskog fakulteta u Beogradu, izneo je procenu da bi u narednim godinama Srbiju moglo da napusti i do 25 odsto školovane i mlađe populacije.

- Ono što naša pamet izvozi u IT sektoru kompenzuje se troškovima odlaska naših ljudi u inostranstvo - rekao je Lončar i dodao da teško možemo da zaustavimo "odliv mozgova", ali možemo da ostanemo u komunikaciji i da se oni u jednom trenutku vrate.

- To bi bio višestruki dobitak za našu državu, ne samo u smislu doznaka koje godišnje iznose tri milijarde evra, već u smislu transfera znanja i tehnologija - kazao je on i naveo da u našem bankarskom sektoru već svaki peti zaposleni ima stranu diplomu.

Lončar poručuje da treba raditi da se mladi motivišu da ostanu, ali ako odu treba raditi na tome da se u jednom trenutku vrate u Srbiju.

Bojana Simeunović, savetnica za kreativne industrije i nauku predsednice Vlade Srbije, istakla je da će uslediti formiranje tela za cirkularne migracije.

- Kada kažemo cirkularna migracija to znači da odlaze i vraćaju se, a ideja je da to telo postane jedna stanica u kojoj će ljudi koji žele da se vrate imati sve informacije - rekla je ona i dodala da kraja godine biti iznete konkretne incijative.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Simeunović je navela da se insititira i na digitalizaciji, reformi obrazovanja i kreativnim industrijama kako bi se veći broj visokokvalifikovanih mladih vratio u Srbiju, a najavila je i izmenu propisa kako bi se omogućilo da se stranci lakše zapošljavaju u Srbiji.

Državna sekretarka u Ministarstvu za rad i zapošljavanje Bojana Stanić, naglasila je da je formirano koordinaciono telo Vlade Srbije koje se bavi problemom odlaska mladih.

- Zadatak je da se uspori odlazak ljudi u inostranstvo, da se vrate oni koji su otišli i da privučemo strane stručnjake, a bez privrede koordinaciono telo i mere ne igraju nikakvu ulogu, jer bi trebalo da imamo gde te ljude da zaposlimo - rekla je ona.

Prema njenim rečima, problem je kompleksan jer se mora utvrditi zašto ljudi odlaze i koji su presudni faktori da se vrate.

Privlačenje i negovanje mladih talenata jedno je od ključnih pitanja za kompanije u Srbiji, potvrdili su predstavnici Atlantic grupe, Šnajder elektrika, Mikroelektronike i VIP Mobila.

Mere koje oni primenjuju kreću se od vrtića u kompanijama, dukata za dete svakog radnika, preko fleksibilnog radnog vremena i mesta rada, transparentnog napredovanja do stalnog usavršavanja i plaćenog višemesečnog odsustva.

- Mi pokušavamo da privučemo mlade u ljude u kompaniju, pre svega studente sa fakulteta. Pored toga uočavamo i talente zaposlenih u kompaniji već neko vreme, a stvaramo i druge benefite za zaposlene u smislu fleksibilnog radnog vremena i mesta rada - rekao je Dragomir Kostić, direktor u Atlantic grupi, i dodao da se prate potrebe mladih ljudi i njihovog načina života.

Dejan Marković iz Šnajder elektrika ocenio je da su bez ljudi kompanije ništa i istakao je da ova kompanija ima saradnju sa fakultetima, pa godišnje zaposli 200 inženjera i dodeli 170 stipendija.

Kako bi mlade i obrazovane zadržao u svojoj kompaniji i Srbiji, Nebojša Matić iz kompanije Mikroelektronika rekao je da je ta kompanija spremna da izdvoji 25.000 evra kao učešće za stambene kredite stručnjacima i zatražio da država pomogne tako što tu sumu ne bi oporezovala.

Dejan Turk iz VIP-a naglasio je da pored pogodnosti koje pružaju kompanije mladima, mnogo znači i ambijent u kome žive, pa se založio za izgradnju boljih uslova života u centrima kao što su Beograd ili Novi Sad.

Jelena Bulatović, izvršna direktorka SAM, najavila je da će ova asocijacija u narednom periodu nastaviti saradnju i sa državom i sa kabinetom premijerke, sa univerzitetima i sa privredom, da bi došli do zajedničkog rešenja.

VIDEO Zbogom pameti: Evo kako je u Srbiji nastao odliv mozgova 

(Telegraf Biznis/Tanjug)