Memoriju danas "nosimo u džepu", ali šta će biti sutra i gde je domaće tržište u tome
Tehnologija napreduje vrtoglavom brzinom, a količina memorije koju danas svi "nosimo u džepu“, ne tako davno delovala bi kao naučna fantastika
Tržište memorijskih proizvoda važi za izuzetno dinamično. Tehnologija napreduje vrtoglavom brzinom, a količina memorije koju danas svi "nosimo u džepu“, ne tako davno delovala bi kao naučna fantastika. Zahtevi za memorijom neprestano rastu, a osim sve većih kapaciteta koje potražujemo, zaštićena memorijska rešenja koja garantuju sigurnost podataka takođe su vrlo interesantna.
Gotovo da više i nema nekog iz struke, a da ne izgovori mantru "podaci su nova nafta". I naša država je počela da ulaže u ovu oblast. Za godinu dana, Srbija bi trebalo da dobije jedan od najmodernijih data centara u svetu. U državnom data centru, čija je izgradnja počela u Kragujevcu, čuvaće se podaci od velike važnosti za državu, najavili su nadležni.
O tome kakvo je stanje sada i šta možemo da očekujemo u budućnosti kada su u pitanju memorijski proizvodi, porazgovarali smo sa Dejanom Škuletićem, menadžerom za razvoj poslovanja kompanije Kingston za područje Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Severne Makedonije. Dejan se osvrnuo i na specifičnosti domaćeg tržišta, kao i na globalne trendove od kojih se očekuje da će u budućnosti značajno promene naše potrebe za memorijom.
- Kako vidite stanje na tržištu danas, ako ga uporedite sa situacijom od pre nekoliko godina?
- Više od tri decenije aktivno učestvujemo u dinamičnoj industriji memorijskih proizvoda, a do sada smo bili svedoci raznih promena. Ono što možemo da primetimo u poslednje vreme je porast u industriji poluprovodnika, koji je prošle godine u odnosu na pretprošlu na globalnom nivou iznosio preko 13 procenata. Ovo povećanje mahom je vođeno industrijom memorijskih proizvoda, koja predstavlja najveći deo u kategoriji poluprovodnika sa udelom od 34,8 procenata zabeleženim prošle godine.
Takođe, velika promena koju vidimo ako uporedimo današnju situaciju sa onom od pre nekoliko godina je i to što se memorijski proizvodi sada nalaze u znatno širem spektru uređaja.
- Ako pogledamo situaciju u Srbiji, za kojim proizvodima postoji najveća potražnja kada je u pitanju memorija?
- Značajno je porasla potreba za SSD uređajima, na celokupnom tržištu za čak 82 procenta. Kada su u pitanju pojedine kategorije fleš proizvoda, primetan je porast u sva tri ključna segmenta prošle godine u odnosu na pretprošlu. UBS fleš memorijski proizvodi kao i memorijske kartice u Srbiji beleže rast od po preko 20 procenata. Interesantan je podatak da Kingston kod nas beleži gotovo dupli rast u sve tri kategorije u odnosu na rast celokupnog srpskog tržišta, pa je tako na primer u našem slučaju za SSD-ove zabeležen skok od čak 175 procenata.
Korisnici u Srbiji već su postali svesni prednosti koje SSD donosi u odnosu na tradicionalne HDD uređaje, od kojih su u proseku i do deset puta brži. Takođe, čak i među SSD korisnicima, sve je više onih koji su svesni šta znači prelazak sa Sata na NVMe tehnologiju, koja donosi i preko dva puta brže performanse.
Sa druge strane, kada su u pitanju tržišta data centara i serverskih memorija, potražnja kod nas još uvek nije na nivou na kom su razvijena evropska tržišta.
- Šta se dešava na globalnom tržištu, kakve su globalne cifre i gde vidite najveće promene u zahtevima za memorijom?
- Ako pogledamo svetsko tržište, potrebe za NAND fleš memorijom značajno rastu. Kada se uračunaju integrisane sistemske i zamenljive memorija poput fleš kartica, tržište je u 2015. godini pokrivalo 87.113 petabajta. Procene su da će se do 2022 ova količina memorije povećati čak za deset puta. Daleko najveći rast očekuje se u računarskoj industriji i industriji mobilnih telefona i tableta. Još jedna od grana koja takođe beleži rast je gaming, a očekuje se da će i USB fleš memorije nastaviti sa rastom.
- Šta očekujete da će u budućnosti uticati na memorijske proizvode, gde vidite prostor za ekspanzijom tržišta?
- Tehnologija 5G mreže svakako će biti velika stvar za mobilnu industriju. Memorija, odnosno u ovom slučaju njen prenos, ponovo je ključni činilac tehnološke ekspanzije, od koje se u narednim godinama očekuje još veći tempo nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Memorija je vrlo usko vezana i za nadolazeću ekspanziju 8k video sadržaja, gde količine drastično rastu ako ih uporedimo sa situacijom kakva je danas.
Samo jedan minut video sadržaja zabeleženog u 8k rezoluciji može da premaši 200GB, što je više desetina puta veća količina podataka u odnosu na standarde na koje smo navikli u proteklih par godina. Očekujemo da će ekspanzija 8K video sadržaja takođe značajno uticati na memorijske proizvode u vrlo bliskoj budućnosti.
- U poslednje vreme zaštita podataka je nešto o čemu sve više korisnika vodi računa. Kako vidite da će se razvijati ovaj segment tržišta?
Sistemi za sigurnost tradicionalno svoju praktičnu isplativost pokazuju na žalost tek onda kada je do problema već došlo, pa ih je i teško predstaviti ljudima kao nešto što im je potrebno sada, u trenutku kada do potencijalnog problema nije došlo. Do skoro su se i kompanije na sličan način odnosile prema bezbednosti poslovnih podataka, međutim GDPR je iz korena promenio stvari u Evropskoj Uniji. Bezbednost poslovnih podataka od nedavno zakonska je obaveza i u Srbiji, tako da i na našem tržištu rešenja koja nude enkripciju, bilo da se radi o prenosnim UBS fleš uređajima ili sistemskim SSD-ovima, sve više dobijaju na značaju.
(Telegraf Biznis)
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
U dzepu
to je jos dobro, ja moju u gacama.
Podelite komentar