Inženjer koji je doveo Intel u Izrael za Telegraf Biznis: Šta Srbija mora da nauči od startap nacije

Jedno je biti u Izraelu i graditi startap, drugo je posetiti tu zemlju i gledati čudo sa strane, a sasvim treće njihovo nesebično deljenje tog znanja.

Rafi je tokom svoje inženjerske karijere radio u poluprovodničkoj industriji od sredine  sedamdesetih godina. Bio je deo tima koji je pokrenuo Intelove operacije u Izraelu, radio je kao CTO Tower Semiconductors i bio VP R&D Given Imaging kompanije u kojoj je vodio razvoj “PillCam video-capsules”, jednog od najsavremenijih medicinskih uređaja namenjenog kliničkoj dijagnostici.

2014. godine postaje direktor Bronica Entrepreneurship Center na tehnološkom institutu Technion, koji je vodeća akademska institucija u Izraelu iz oblasti tehničkih nauka.

Danas radi kao istraživač na Institutu Samuel Nojman, koji je deo Tehniona u Haifi.

• Živite i radite u zemlji startapa, dakle, postoji li recept?

- I da i ne. Možda ne recept, već više objašnjenje šta se desilo. Ipak, ne može se sve tako lako kopirati.

Suština je u prirodi i karakteru Izraelaca, u onome što nose u sebi. Pre svega, misle da sve znaju i kada nešto žele da dobiju, onda ka tome streme i što je najvažnije, ne plaše se rizika.

U nekim drugim društvima, dešava se da iako postoji ideja, razmišlja se dugo pre nego što se nešto učini tim povodom, pre nego što se pokrene kompanija, ili uloži novac. U Izraelu, prvo probate, ako uspe idete dalje, ako ne, ne dižete belu zastavicu.

• Poznati ste i po tome jer od neuspeha pravite novi biznis, praktično, greška je nova šansa?

- Greške su zapravo prilika da naučite, da se usavršite. Jedan moj dobar prijatelj mi je rekao da će pre da zaposli nekog ko je pet puta pogrešio, nego nekoga ko nije nikada probao.

Ako se pitate pa kako je onda Izrael tako uspešan, to nije zbog toga što ima sjajne inženjere. Ima naravno, dobre inženjere, da me ne shvatite pogrešno, ali ako pogledate statistiku, za bilo koju drugu zemlju, ona je slična u Srbiji ili Francuskoj, Argentini ili Kini - slično je, većina je na nekom srednjem nivou znanja.

• U čemu je onda razlika?

- Razlika je u pogledu, perspektivi. Ako bih uporedio Izrael sa bilo kojom drugom državom sveta po broju startapa, trebalo bi da imamo oko 300 novih godišnje u odnosu na populaciju. A mi ih imamo između 1.500 i 2.000. Naravno, postoji i pravilo da ne uspeju svi, uspe tek jedan od 20.

Znači na 2.000, imaćemo bar stotonu uspešnih i to je u osnovi tajna. Tih stotinak novih , uspešnih prave "buku", kada izađu u javnost, lansiraju IPO, ili ih preuzme neka globalna kompanija. To je ono što nas razlikuje od drugih - imamo pet, šest puta više startapa u odnosu na ono što "zaslužujemo".

Naravno, postoji i istorijsko objašnjenje, ali ovo je šta se trenutno dešava.

Rafi Nave na predavanju u Srbiji/Foto: Biznis inkubator Novi Sad

• Imate ogromno iskustvo i poštuju vas van granica zemlje, šta je to što prvo kažete nekome ko želi da osnuje startap?

- Imamo dobar ekosistem i infrastrukturu i sve je fokusirano na to da se pomognu mladi, zatim i startapi.

Kod nas, ukoliko vam je nešto potrebno, uvek postoji rešenje, od toga da li je to finansiranje, pravni savet, IPO, marketing ili sam biznis plan. Tako funkcioniše ceo sistem.

Dolazim do saveta. Prvo, obratite se nekome iskusnijem od vas. Izložite šta imate i tražite savet. Videćete reakcije, možda dobijete odgovor da to i nije najgora ideja koja je ikad viđena, ali i dobro je i da vam neko kaže da li da uopšte pokušate sa tim što ste naumili.

Dakle, trebalo bi da gajite ekoistem koji ima iskusne ljude, profesionalce koji bi mogli da dele znanje i pomognu mladima.

Ohrabrite ljude da probaju stvari. Kod nas nije smak sveta ako propadnete. Znam da postoje kulture u kojima se na neuspeh gleda kao na nešto jako loše, posebno na Dalekom Istoku. Viđao sam ljude koji se ne usuđuju da pokušaju jer se plaše neuspeha, kao da su osuđeni za ceo život. To ih sprečava da pokušaju, a možda imaju zapravo odlične ideje.

Kod nas je obrnuto. Dakle, ohrabrite jedni druge.

Drugo, naučio sam i da čak i kada ste veoma sistematični, temeljni, analizirate, prođete korak po korak sve, to vam ne garantuje uspeh. Ali svet se brzo menja, može da se desi da dok tražite pravi odgovor ili rešenje shvatite da je problem negde drugde ili da je to što ste zamislili postalo u međuvremenu irelevantno.

Može da se dogodi i da vas neko drugi pretekne. Zato morate delovati veoma, veoma brzo. Budite prvi na tržištu, prvi do kupaca i uradite sve što znate da biste se pomerili što pre. Reagujete. Kasnije, imaćete vremena da poboljšate i usavršite posao.

Tu su Izraelci takođe u prednosti, jer umeju da trče trku veoma brzo.

• Kako prepoznati da li će neki biznis uspeti, postoji li neka zajednička karakteristika za sve uspešne ideje?

- Ništa ne važi za sve i nisu svi startapi isti. Takođe, zavisi i kojom se tehnologijom bave. Uzmite na primer mobilni telefon, trebalo je deceniju da se razviju, ali su počeli deset godina pre svih.

Dalje, uvek bi trebalo gledati gde su najveći problemi. Ponuditi rešenja za njih. Ne gledajte kako možete da prikupite finansije odmah, nego koji problem rešavate. Okean, zagađenje, zaštita životne sredine...to su oblasti kojima treba pomoć tehnologije. Ljudi su posebna priča. Pratite gde ih i šta boli.

Možda su neka pomagala sjajna i rešavaju neke zdravstvene tegobe ali da li se pitate i koliko one štete ljudima s druge strane?

Pitajte kupce, posmatrajte šta im treba. Osluškuje ih. Čućete možda nešto za šta niste pomislili da bi moglo da se pretvori u startap.

Izraelci dosta toga duguju svojoj prirodi, karakteru/Foto: Pixabay

• A kako ih biraju investitori, prema čemu?

- Zanimljivo je da svi investitori koje ja poznajem, kada ih pitam kako biraju startape za ulaganje, kažu da to nikada nije na prvom mestu ideja, već kvalitet tima.

Ako vide da je tim dobar, odmah ga kupuju, ne razmišljaju. Pa čak i ako vide samo početni potencijal, uzmu ih i kasnije ih treniraju i obučavaju za neke druge poslove.

Dakle, tim je uvek broj jedan iako postoje i drugi aspekti, jer čak i ako imate patent ili nešto mnogo dobro, trebalo bi da imate ljude koji će to da predstave i da plasiraju na tržište.

U Izraelu je barem tako. Ako postoji dobar tim, dodatno i ideja na kojoj rade, lako će naći put do finansiranja. Razlika je naravno da li će dobiti 2 miliona ili deset miliona dolara, ali to se na tržištu brzo vidi.

Vidite Airbnb, ili Buking, brzo rastu i investicije u njih su sve veće.

• Pomenuli ste dip i hi tech koji su u Izraelu žila kucavica industrije. Šta mislite, šta naša startap zajednica može može da nauči od Izraela  i kako može da primeni to iskustvo?

- Istina, visoka tehnologija je prioritet kod Izraelaca. Na osnovu mog iskustva kroz različite industrije i kompanije, uvek smo pokušavali da pronađemo najbolje prakse koje vode ka uspehu u inovacijama.

Učili smo studente, inženjere da razmišljaju o poslovnim aspektima njihove inovacije i hrabrili ih da poboljšaju svoje performanse. Štaviše, definisali smo načine na koje delimo to znanje sa ljudima u različitim okruženjima.

Zapravo me oduševljava deljenje ideja s ljudima u različitim delovima sveta i mnogo putujem. Srećan sam zato što sam se odazvao pozivu kompanije Veriest Serbia i novosadskog Biznis inkubatora, da svoje iskustvo podelim i sa srpskom zajednicom.

• Imali ste veoma uspešnu karijeru u industriji poluprovodnika tzv. semiconductor. Možete li da nam objaniste kako ova industrija menja naše svakodnevne navike?

- Pre nekoliko godina ljudi možda nisu mogli da zamisle da bi jedan generički računar mogao da pokrene različite aplikacije, a to je samo pitanje softvera.

Poslednjih godina imamo uzbudljivu i dinamičnu potrebu za novim silicijumskim čipovima svih oblika, a koji mogu da se primene na različitim tržištima i oblastima, od veštačke inteligencije, računarskih oblaka, komunikacija, IoT-a i bezbroj drugih.

Ovo donosi velike promene u našim životima jer sve postaje pametnije: pametne kuće, pametne zgrade, pametni gradovi, pametna polja!

To je i bio fokus mog predavanja u Srbiji gde je domaćin bio upravo Veriest, kompanija koja je baš u industriji poluprovodnika. Naravno, tu je i Ambasada Izraela u Beogradu, kojoj svi dugujemo veliku zahvalnost.

Srbija bi mogla da uči od svojih izraelskih kolega/Foto: Pixabay

• Ali vi ste lansirali minimum četiri patenta, šta mislite onda, odakle dolazi sledeći Gugl?

- Kada bih znao bio bih milijarder (smeh). Šalu na stranu, mislim da je jasno da se velike stvari dešavaju oko Big Data, i uopšte industrije podataka. Zatim, veštaška inteligencija i Al. IOT (internet stvari), zelena, čista energija, problem s plastikom i ono što sam vam već pomenuo - rešenje za ono što ljude boli, što ih dovodi do bolesti...

Sve su to oblasti koje su trenutno veoma atraktivne i sa puno potencijala.

Dalje, pametne kuće, pametni automobili, pametni gradovi...Ipak mislim da su ogromni podaci u prednosti, odnosno rešavanje problema u vezi sa njima, i medicina, DNK, i slično. Dakle, neki startap iz tih domena.

Ne znam odakle će tačno doći, i mislim da to nije ni presudno, ali ove oblasti su obećavajuće.

• Poznajte li nekoga ko je spreman da uloži u neki startap u Srbiji?

- Ne još. Moram da priznam da ne poznajem nikoga ko ima startp a da je iz Srbije, nadam se da je ovo predavanje bilo od pomoći i da će sada nešto u tom smislu da se promeni. Baš zato bih bio oprezan u davanju saveta vama, jer vi najbolje znate kakvo je stanje u vašoj kući. Možete da učite na osnovu iskustva Izraela, ali ne bih vas kritikovo ili ocenjivao.

Pogledajte Izrael, Koreju, Japan...sve te vlade rade nešto da u principu ohrabre ljude i investitore i to su uglavnom nacionalni projekti. Mislim da Srbija, ako želi da igra tu igru mora sve da postavi na nacionalni nivo, i da istražuje, tako će drugi sami dolaziti do vas.

Zato mislim da Srbija može da razvija dobra rešenja i tehnologije. Nisu vam za to potrebni prirodni resursi.

• Još nešto?

- Ako pogledate zemlje u koje Srbija izvozi ili iz kojih uvozi, gotovo su sve evropske. SAD nema, nisu čak ni u top 10. U Izraelu, s druge strane one su broj jedan.

Mislim da bi možda trebalo više da radite na tom polju, na tome kako da pojačate posao sa SAD. Pa, na kraju krajeva Amazon i Gugl su tamo.

• Vaš sledeći lični izazov?

- Moram da priznam da sam imao veliku sreću. Radio sam u pet kompanija i svaka od njih je veoma uspešna. 40 godina sam radio u industriji haj teka. I ne sećam se da je bilo dana da sam ujutru otišao na posao, a da nisam bio veoma srećan.

Tako da, da imao sam sreće. Dve od tih kompanija su Intel i Tover, na primer.

Sada bih da uživam u penziji. Uskoro punim 70 godina. I posle zvaničnog penzionisanja zapravo nisam prestao da radim, i veoma sam zauzet. Radim i kao profesor i kao istraživač i radim na 10 ili 15 različitih akceleratora i inkubatora, pratim takmičenja, tu su i predavanja...

Neću naravno započeti nešto novo, ali pokušavam da pružim svoje iskustvo mladim ljudima i da ih obučavam.

Ako me pitate za neki životni savet, zapravo, to bi bilo da treba da naučite nešto o sebi, a to je da radite nešto u čemu ste dobri i u čemu uživate.

Ja sam tako radio ceo život.

• Osim posla?

- Imam i mnogo hobija, plešem, pevam u horu, molim se...rešavam ukrštenice i zagonetke...Moja poruka i jeste da se ne fokusirate samo na posao, već da imate vremena i za razonodu.

Naučite da upravljate vremenom. Multitasking.

(Vesna Bjelić/v.bjelić@telegraf.rs)