Grad iz koga su svi bežali sada je centar zbivanja esporta Evrope, a gde je Srbija?

Naravno, znajući korejsku scenu, koja spada među najrazvijenije, to me nije nimalo iznenadilo, kao ni sadržaj koji sam pročitao unutar časopisa, “rasut” na šest strana kucanog teksta. Tema me je obradovala, drago mi je da je dospela u mainstream ali je i dalje bila u domenu Azijskog kontinenta. Znao sam da će nešto slično stići i do Evrope, pre ili kasnije. Zanimalo me kada. Ove godine, na letu iz Stokholma, iznova sam krenuo da prelistavam “avionski” časopis i pri sredini naišao na upravo to - segment o esportu.

Nisam se nadao da ću baš u avionu ponovo naići na mainstream prikaz esporta, ali mi se ta “slučajnost” dopala. Iznova na solidnom broju strana, glavna tema je način na koji esport menja ekonomiju gradova, preciznije, jednog grada.

Katovice

Koliko je vas čulo za ovaj nekada veliki industrijski grad? Znate li gde se nalazi? Po kojoj industriji je poznat? Sa druge strane, dominantno veliki broj igrača i poznavalaca esporta dobro je upoznat ne samo sa državom (u pitanju je Poljska) već i sa tačnom pozicijom na mapi (jug Poljske, blizu granice sa Češkom i Slovačkom) i mnogim drugim detaljima jer je upravo ovaj grad jedan od centara, ako ne i sam centar esporta u Evropi. I sami poljaci su za Katovice vezivali samo industriju i rudarstvo, do pre deset godina, dok su mladi tražili način da iz grada odu. Sada je on centar zbivanja esporta Evrope.

Pre samo desetak godina tek devet ljudi radilo je na esport projektu u Poljskoj u jednoj od kompanija koje se ovim bave, sada ih ima 140. A sve je počelo naizgled neverovatno - organizujući turnire u Varšavi, jedan od odgovornih lica dobio je poruku na Facebooku od strane predstavnika gradske vlasti Katovica, kako bi ga pitao šta je potrebno da se desi da bi se turniri održali i u ovom gradu. Već dve godine kasnije, Katovice dobile su prvi veliki turnir - sa preko 13.000 posetilaca u najvećoj sportskoj dvorani u gradu! Naravno, Poljska je velika zemlja, pa je i logično očekivati veći broj posetilaca, ali je uspeh i pored toga neupitan. O Katovicama se može pisati još puno toga, pa ćemo to ostaviti za neku drugu kolumnu, za sada je dovoljno.

Mnogi drugi gradovi takođe mogu da zahvale esportu na popularnosti i zaradi. Da ne idemo “preko bare” gde veliki igrači poput Blizzarda organizuju lige po ugledu na najveća takmičenja poput NBA lige, Roterdam je primera radi bio jedan od domaćina League of Legends Evropskog šampionata. U samo dva dana koliko je takmičenje trajalo, liga je donela tačno 2,4 miliona evra ekonomiji ovog grada! Zanimljiv je i podatak da je od svih posetilaca čak 87% došlo izvan Roterdama, čak i iz dalekih zemalja poput Perua, Kine i Koreje. Procene su da je u proseku svaki posetilac turnira potrošio oko 50 evra po danu u gradu. Prošle godine, isto dešavanje održano je u Atini. Zapravo, organizator takmičenja i izdavač igre, Riot, već nekoliko godina unazad organizuje javni poziv za grad-domaćina turnira i kažu da je interesovanje preko svih očekivanja.

Zbog svega toga, definitivni trend u 2020 će biti širenje esporta na manje gradove odnosno uzdizanje “esport turizma” i jačanje ove sfere industrije. Baš kao i u tradicionalnom sportu, gradovi se mogu prijaviti za održavanje turnira i liga, a na organizatorima je da odaberu za sebe najbolju opciju. Ovo ujedno daje i mogućnost manjim mestima da budu konkurentnija.

Hajde da probamo nešto - ukoliko ste i vi predstavnik vlasti u nekom od gradova Srbije ili zainteresovani za esport i čuli ste za njega, želite da se u vašem gradu održi neki veći turnir, javite se, uvek sam raspoložen za razgovor.

Vladina konferencija o profesionalnom esportu

Sada već pretprošle godine, bio sam na Svetskom šampionatu u video igrama održanom na Tajvanu. Turnir je otvorila lično predsednica Tajvana, sa kojom smo kasnije imali radni ručak - ja i drugi predstavnici nacionalnih federacija iz čitavog sveta. Pominjem sve ovo zato što je Azija, kao što smo rekli, jako odmakla u razvoju esporta. Njihovi igrači imaju status sportista, uživaju razne benefite među kojima je naravno i opšta popularnost, pa stoga ni ne treba da čudi da je Kina održala prvu esports vladinu konferenciju koja je za cilj imala da definiše koji igrači bi trebalo da budu prepoznati kao “kineski esports profesionalci” i pod kojim uslovima. Cilj je bio kreiranje profesionalnih standarda i sertifikacija, odnosno uređivanje sistema. Kina je takođe procenila da je broj esports profesionalaca negde oko 500 hiljada (po nekima ih ima čak i milion, mada je prva procena verovatno preciznija), ali da je tek jedna desetina onih koji su zapravo “zvanični” profesionalci i koji su na neki način uključeni u esport.

Drugi veći trend u 2020 svakako će biti veće uključivanje institucija u esport i postavljanje standarda u ovoj sferi. Kada kažem institucija, mislim i na sportske timove i klubove. Dugo vremena su tradicionalni sport i esport stajali na različitim delovima spektra. I dok je esports želeo da bude sport, tradicionalni sport je sa podozrenjem gledao (u najvećem broju slučajeva) na igranje igara. Sada, kada esports svojom snagom dolazi na poziciju da mu taj vid direktnog povezivanja sa sportom možda nije ni potreban, tradicionalni sport želi da se uključi u video igre. Kupovinom timova, ulaganjem novca i otvaranjem svojih esports sekcija. I izdavači igara “guraju” u tom smeru. Konami, izdavač popularnog Pro Evolution Soccer na primer, direktno je stupio u pregovore sa fudbalskim savezima u zemljama Evrope kako bi napravili pandan Euro 2020 šampionatu ali u video igri. I Srbija ima svoju reprezentaciju na evropskom prvenstvu - makar smo u tom smislu donekle uspešniji od “tradicionalnih” fudbalera.

Mobilni gejming

Treći veliki trend koji nas očekuje je porast popularnosti mobilnog esporta. Baš kao što su i igre za mobilne telefone pre skoro deset godina napravile bum i preuzele primat u odnosu na PC i konzolne igre (pa čak i Facebook igre, seća li se neko njih?) slična situacija događa se i sa esportom. Rast popularnih igara poput Clash Royale, Brawl Stars, Arena of Valor i drugih dovešće do jačanja esport mobilnog segmenta.

Za razliku od relativno snažnih računara ili konzolnih sistema potrebnih za igranje “velikih” naslova, mobilne igre, čast izuzecima, rade na većini telefona i tableta srednje klase, što doprinosi njihovoj popularnosti. Na kraju krajeva, ko danas nema mobilni telefon? Konzole su u tom smislu znatno ređe, primera radi.

Novi brendovi

Znate li da se Luj Viton uključio u League of Legends? Verujte, to deluje pomalo neverovatno i za nas koji smo u industriji a kamoli za nekoga izvan. Ne samo da se u igri nalaze skinovi sa potpisom ovog poznatog brenda, već je ovaj modni gigant zapravo dizajnirao i specijalnu kutiju za trofej koji podižu pobednici League of Legends svetskog šampionata. Kažu da je stvaranje kutije trajalo preko 800 sati i pored dobro poznatog brendinga podrazumeva i specijalno LED osvetljenje i dimnu mašinu. Upravo iz tog razloga, između ostalog, ne treba da čudi da je procena da će reklamiranje u industriji video igara, samo u Severnoj Americi, premašiti 200 miliona dolara tokom 2020 godine a globalna ekonomija esporta trebalo bi da dostigne skoro 1,5 milijardi takođe tokom ove godine.

Stoga je četvrti veliki trend koji se očekuje u ovoj godini uključivanje što više brendova koji su van gaming i IT sfere u esport. Pića, grickalice i pokoji brend garderobe već su tu. Videćemo šta će još doneti godina pred nama.

Za sve su “krive” video igre

Naravno, razvoj esporta ne bi bio moguć bez razvoja industrije video igara. Samo u protekloj deceniji, industrija video igara porasla je sa 78 milijardi dolara na 137 milijardi. Ukoliko ovaj skoro dupli skok nije impresivan sam po sebi, dodaću da je je to veći rast i od Holivuda i od muzičke industrije Amerike, najčešćim sinonimima za zabavu i (veliku) zaradu.

Ne bi trebalo da čudi samim tim izjava čelnika velikog Netflixa koji su još krajem 2018 godine rekli da ih ne brine konkurencija u vidu HBO, več činjenica da se bore (i gube) od Fortnitea - u to vreme a i danas jedne od najpopularnijih online igara na tržištu.

(Autor: Milan Đukić, potpredsednik Srpske esports asocijacije i osnivač RUR esport)