Covid 19 revolucija: Menja se svet kakav poznajemo. Više nije potreban kontakt, već digitalizacija

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Virus Covid-19 je uzdrmao ceo svet, javno zdravlje, živote ljudi, poslovanja, sa druge strane - stručnjaci kažu da bi on mogao biti "buster" za nove biznis modele, poslovnu kulturu i digitalnu transformaciju.

Teme za vas

Vreme je pokazalo da su ljudi otporni na promene. U prvi mah, sve nam deluje odbojno i nepoznato, ali se brzo prilagodimo novim trendovima. Mnogo kompanija se već suočilo s izazovima vezanim za digitalizaciju, pre svega jer su želele da se uključe u aktuelne svetske načine poslovanja, a neke će možda biti primorane na to.

Digitalizacija, iako zvuči moćno i inovativno, nije rezervisana samo za top menadžment. Kroz nju će morati da prođu i srednji menadžment i niži rukovodioci. Ni potrošači sve do sada nisu bili naročito "digitalno pismeni", iako im novi modeli garantuju možda čak više komfora od konvencionalnih.

Jednostavno, iako otporni na promene, ljudi se teško odlučuju na njih sami od sebe. Kao da čekaju da se dese. Izuzetak su, recimo, milenijalci.

Razni faktori utiču na to da jedna kompanija usvoji digitalne promene: počev od konkurencije, preko pritiska društva, pada u poslovanju, pa do uticaja investitora. Te promene su do sada, na neki način, bile minimalne, ali bi situacija s korona virusom mogla značajno da promeni situaciju.

Digitalna realnost

Digitalizaciju su najpre usvojile banke i finansijski sektori, pre svega kada govorimo o digitalnom novcu u realnom vremenu, bankomatima, internet transakcijama, digitalnom komunikacijom s klijentima, čuvanju podataka i tome slično. Ostale industrije koje su sledile put digitalizacije su lanci snabdevanja, osiguravajuće kuće, avio-kompanije, turistički sektor, roba široke potrošnje, auto-industrija, maloprodaja. Iako se u globalno poslovanje implementira sve više inovacija, koncept "potpuno digitalne realnosti" nam još uvek deluje daleko.

Zbog korona virusa, sva društva su primorana da usvoje digitalizaciju i beskontaktne načine plaćanja, bilo da je reč o pojedincu i kompanijama, ili o Vladi države i trgovini. Tu su još i B2B, B2C, B2G, G2G. Osim fizičkog momenta koji je vezan za transport robe između dve strane, svi ostali radni procesi biće digitalizovani i isključivaće ljudski kontakt.

Što se tiče transporta neke vrste robe - dronovi i roboti sa senzorima mogu biti podešeni za isporuku. Kada govorimo o velikim mašinama, beskontaktni mehanizmi podrazumevaju velike transportere. Dakle, uplitanje čoveka u sve ove procese biće svedeno na minimum, osim kada je potrebna intervencija koju mašina ne može da obavi.

Trgovina među zemljama će početi da cveta onda kada budu ispunjeni svi preduslovi za digitalizaciju.

Novi poredak

Foto: Shutterstock

Kada je civilizacija generalno napredovala, a zemlje se modernizovale, ostala je podela na razvijeno i nerazvijeno, odnosno na Istok i Zapad. Međutim, novo vreme donosi nove podele, a jedna od njih je digitalno, odnosno nedigitalno društvo (ono koje se zasniva na kontaktu). Predviđa se da će zemlje početi da odbijaju da trguju s drugim zemljama na konvencionalan način, osim ako je to neizbežno.

Eto prilike za stvaranje novog jaza među ljudima, odnosno društvima širom sveta.

U bankarskoj industriji koja je inicirala promene, imperativ je uvođenje nove digitalne postavke koja podrazumeva vreme nakon Covida-19. Keš, kartice, papiri - biće delimično ili potpuno zamenjeni, odnosno eliminisani. Poslovni modeli prodaje i marketinga biće virtuelni, čak će i putovanja biti ograničena, osim ako nisu nužna ili tamo gde digitalni ugovori to dozvoljavaju.

Novi poredak će podrazumevati da svaki građanin ima osnovnu pismenost kada je reč o kompjuterima, mobilnim telefonima i onlajn svetu. To znanje biće neophodno za istraživanje, instaliranje aplikacija, cloud čuvanje podataka u slučaju tehničkih problema itd. Poslovanja će procvetati uz nove digitalne postavke, što uključuje stejkholdere, investitore, IT kompanije, potrošače.

Rad od kuće postaće svakodnevica?

Osim toga, promeniće se planovi gradnje i enterijer, kada je reč o stambenim prostorima, kućama, vilama. Pored osnovne specifikacije, predsoblja, spavaćih soba, kuhinje, dnevnog boravka, postojaće radna soba. Veliki poslovni prostori biće zamenjeni manjim, i sve više kompanija će se prilagoditi novim uslovima rada, gde nije potreban kontakt, već digitalizacija.

Drugima rečima, rad od kuće bi mogao da postane naša svakodnevica. Biće manje vozila na putevima, manje zagađenja, i to sve skupa bi moglo da reši neke aktuelne probleme s kojima se čovečanstvo suočava.

Da zaključimo, digitalizacija je u vreme korona krize pronašla neko novo značenje i nastaviće da se probija kroz sve više i više oblasti naših života. Ljudi su sada iskusili da za optimalno funkcionisanje nije nužno potreban kontakt, a ovo vreme je idealno da se digitalni principi naširoko usvoje.

Neki su čak nagađali da je sve ovo odgovor prirode da ono što joj činimo decenijama, a čemu je upravo doprineo ljudski kontakt, odnosno društvena interakcija. Naći ćemo novi način da funkcionišemo u ovom svetu, ali zaključak je da on više nikada neće biti isti.

Nestaće emocije i zajedništvo u poslovnom odnosu, i biće izgrađena jedna nova, mehanička i digitalizovana veza.

(Telegraf Biznis)