• 14

"Ne moraš otići iz Srbije da bi uspeo": Doveli su nam Gugl i Epl, sad rade na razvoju startap nacije

, Telegraf Biznis

*Šalimo se u Torontu da je najveća srpska kompanija AMD *Oni na 4 vodeće funkcije imaju nekog ko je završio ETF u Srbiji *U svetu startapa ne postoje granice *Ne moraš da napustiš Srbiju da bi uspeo u svetu, možeš da napraviš jednoroga i u Beogradu

  • 14
Tihomir Bajić

Foto: Privatna arhiva

Izrael je blizu, na dva sata leta, a kako s ponosom ističu da su startap nacija, jasno je da je to stručnjak od koga može mnogo da se nauči. U čemu je njihova tajna verovatno se pita svako ko se uputi u ovu zemlju koja ima stanovnika skoro koliko i Srbija. I tu se verovatno naše sličnosti završavaju.

S one druge strane, preko bare, kaže i naš sagovornik, ako hoćeš startap, moraš da odeš u San Francisko, ali ni to nije "tajna uspeha".

Kako onda naš startap sistem da bude razvijeniji, bolji, privlačniji, i da profitira? Na tome će upravo da radi tek formirana Radna grupa za izradu nacionalne strategije razvoja startap ekosistema.

Ova odluka je značajan trenutak jer prvi put u Srbiji razvoj startapa ulazi u jedan strateški državni dokument.

U radnoj grupi biće i uspešni tehnološki preduzetnici, kako ispred Inicijative "Digitalna Srbija", tako i ispred organizacije "Serbian Entrepreneurs", koju će zastupati Tihomir Bajić.

Tihomir govori za Telegraf Biznis tim povodom o tome zašto je bitan strateški pristup razvoju startapa, kakva je uloga radne grupe i šta je naša prednost kojom možemo da konkurišemo u svetu.

Tihomir Bajić je prešao težak put od tinejdžera iz izbegličke kolone do statusa najpoznatijeg i jednog od najuspešnijih naših ljudi u Silicijumskoj dolini.

Kada je 2006, diplomirao na Computer Science University of Toronto već je imao dosta iskustva i znao čime želi da se bavi u budućnosti. Posle ličnih uspešno lansiranih startapa, sada je čovek kojeg zovu iz celog sveta kada je najteže - onda kada treba početi i umeti se razvijati.

  • Tek je formirana Radna grupa za izradu nacionalne strategije razvoja startap ekosistema, koja je vaša uloga u tome?

- Kada smo pre pet godina pokrenuli "Serbian Entrepreneurs", nije postojala krovna organizacija mreže preduzetnika u dijaspori. Prepoznali smo i tada da dosta treba da se radi i na individualnim startupima ali i startap ekosistemu.

Sada, pet godina kasnije, startap ekosistem u Srbiji je uznapredovao i postoji potencijal da sada upliva strani kapital.

Danas postoji nekoliko individualnih poteza i privatnih, vladinih i nevladinih, stoga mislim da je trenutak da se povežemo kroz jednu krovnu organizaciju.

Radna grupa mi se dopada kao primer, da se okupimo, da vidimo koji nam je cilj, da odredimo tempo susreta, da postignemo merljive rezultate, već u narednih pola godine.

  • Koliko je važan strateški pristup razvoju startapa? Zašto sada?

- Jednostavno, mislim da je trebalo vremena da shvatimo da možemo da imamo više strana koje aktivno rade na poziciji startap sistema, ali da sada možemo da uvežemo i vidimo kako zajedno sistematski da podignemo sve na veći nivo. Tu je i inicijativa od strane države.

  • Imate bogato iskustvo kada je reč o razvoju startapa u drugim zemljama, koliko je važno međusobno pomaganje kada je reč o startap zajednici?

- U Izraelu i Irskoj i Kanadi, na primer, jako su dobro organizovani, imaju velike dijaspore, vlada koja ih podržava i pomaže razvoj lokalne zajednice. Puno kapitala koji im se vraća iz inostranstva.

Kao preduzetnik, razvijao sam i kanadski, irski i australijski startap, i sve te države i startap zajednice imaju u Silicijumskoj dolini svoja predstavništa.

  • Da li je to ra razlika?

- Ne sasvim, ali organizacija i povezivanje su važni. Kroz lično iskustvo pokretanja kancelarije u Dablinu, doslovno postoji vladina agencija koja vas uzme za ruku i pomogne da tamo otvorite kancelariju.

Znaju kako da pristupe i kako da postupe sa onima koji rade na razvoju i stvaranju startapa, i sve rešavaju veoma brzo.

Bankarski propisi, zakoni, rešavanje međudržavnih propisa, sve je u rekordnom roku.

Takve države menjaju poreske zakone kako bi privukle strani kapital i strane startape. Sam doček u zemlju i odnos prema onima koji stvaraju startape je drugačiji.

Obavežemo se, kroz poslovni plan, na određeni ali relativno mali broj poslova i dočeka nas premijer, to postane  glavna vest tog dana. Pridaje se posebna pažnja upravo startap aktivnosti naspram drugih delatnosti. 

  • Da li je tačan privid da ovde toga nema, koliko vi sa strane možete da pomognete?

- Postoji na neki način. S druge strane, Irska ili slični primeri kao što sam pomenuo, imaju daleko veću dijasporu nego mi. Da se vratimo na srpsku - davali smo dosta saveta kako treba da se razvija startap ekositem i IT zajednica. Konkretno, rešavali smo nedavno situaciju kako inostrani rizični kapital (Venture Capital) ulazi u zemlju.

Trebalo je dokazati institucijama u Srbiji odakle taj kapital, odnosno da nije predmet pranja novca. 

Kao Radna grupa, a i pojedinačno, moramo kroz praksu da ispitamo detaljno koji su učestali problemi koje možemo da rešimo, i onda da vidimo kako da to da pretvorimo u desetorostruku vrednost za čitav ekosistem.

Odnosno, na trenutni broj startapa kako da imamo deset, ili pedeset puta više, kao i šta moramo infrastrukturalno da promenimo da bismo to ostvarili.

startap, firma

"Stranci su navikli na drugačije procedure i nekada ne mogu niti imaju vremena sve to da dokažu, i niko iz Amerike neće time dugo da se bavi/Foto: Unsplash

Jednom kada odblokiramo najosnovnije stvari, što mislim da jesmo, moraju svi akteri u zajednici da se udruže.

  • Iz vašeg ugla, možete li da napravite paralelu i navedete prednosti i mane u poslovanju startapa u našoj zemlji? Odnosno, šta je to što nas čini konkurentnim na globalnom nivou?

- Pošto sam radio u različitim zemljama, mogu da kažem da imamo jako specifične prednosti.

Generalno tlo Centralne Evrope, kada se meri kvalitet programera, ova regija i Srbija, naravno, izađe pri vrhu.

Postoji kvalitet ljudi koji zaista mogu tehnički da doprinesu razvoju tehnološkog startapa. Dalje, kulturološki, istorijski, uvek smo bili spona između različitih kultura i zemalja, ali da ostavimo to po strani, imamo kvalitetan kalem. 

Drugo, pošto nema toliko startapa lokalno naspram ostalih centralno evropskih zemalja, ko god sada uđe na teren, ima mogućnost da pokupi najbolje talente.

Naročito stranci. Najveći strani fondovi, ili akcelarori, iz Evrope a pogotove iz SAD, nisu hteli ili nisu gledali donedavno da ulažu u Srbiju. To se sada menja.

  • To i jeste činjenica - da nedostaje investitora, nema ni anađela investitora, kako ih privući?

- Jednostavno su nas prevideli.

Zbog raznih razloga, dešavanja na ovom podneblju, devedesete, sankcije, više toga. Ali s druge strane kvalitet je neosporan i vidljiv je, i sada jako dobra prilika postoji.

Vidljivo je kako se odnosimo prema koronavirusu, i kako se s tim borimo. Zbog naše istorije, na sreću, ili nažalost, mislim da imamo veliku sposobnost da istrajemo i da se pokažemo na svetskom nivou.

I pored svega, ako pogledamo sport, imamo jednog Đokovića, ili Jokića, takve ljude na svetskom nivou imamo. To nije to slučajno. Imamo i ljude na svetskom startap nivou i tek će se čuti za nas.

  • Zbog toga možda i ovako pozitivne reakcije na formiranje Radne grupe, naročito predstavnika IT kompanija - govore o tome kako je bilo teško pre 10 godina početi iz Srbije nešto, a gađati globalno tržište, da li će sada biti lakše?

- Počinje da bude lakše.

Neće sve preko noći moći da se "ispegla", ali mogu da vam dočaram kroz jedan primer startapa čiji sam pomogao razvoj u Novom Sadu. Uzeli su američke VC investicije. Gotovo svi zaposleni su u Novom Sadu, a za operativu, naravno potreban im je kapital koji su morali da prebace iz Kalifornije.

Desile su se mnoge komplikacije. Primera radi, morali smo da dokazujemo kroz razne pravne subjekte odakle taj novac.

Procedure moraju da se poštuju, ali prave zastoj, jer na kraju, stranci su navikli na drugačije procedure i nekada ne mogu niti imaju vremena sve to da dokažu, i niko iz Amerike neće time dugo da se bavi.

Recikliranje

"Da vidimo koji su preostali sistematski problemi koje možemo da rešimo, a s druge, kada to uradimo, kako da podginemo sve na 10 puta viši nivo"/Foto: Shutterstock

Predočili smo problem Kabinetu vlade, a onda smo dobili izjanšnjenje, koje stoji i na sajtu zvanično i usaglasile su se institucije da ovaj karakteristični vid kapitala ne spada pod rizični deo.

Ukratko, "ispeglali smo". Ali ako dođe drugi startap sa istim problemima, i ako jedan bankar u lancu ne bude znao proceduru, doći ćemo na isto. 

Dakle, posle infrastrukturnog problema, rešavamo problem u praksi, a i onda i kroa obrazovanje svih bitnih aktera. Ovo je samo jedan primer, gde strani novac ulazi u Srbiju, a znamo da ima i obrnuto - kada srpski programeri nisu mogli da izbace aplikacije, recimo igrice, na globalno tržište. 

Hoću da kažem da se ne rešavaju stvari kroz izuzetke, i to je cilj ovakve radne grupe - da radimo jedno po jedno. Da vidimo koji su preostali sistematski problemi koje možemo da rešimo, a s druge, kada to uradimo, kako da podginemo sve na 10 puta viši nivo.

  • Kakva je spremnost države, da li imate otvorenu saradnju?

- Da. Od samog početka Serbian Entrepreneurs pre pet godina. Imamo otvorenu razmenu i traže savet preduzetničke dijaspore. Ujedno, nije sve do države. Jeste da pravi zakonodavni okvir, i sprovodi, ali dobar deo njih se ne tiče i ne bi trebalo.

  • Hvale naš startap sistem i potencijal i u mnogim rang listama i istraživanjima, ipak, nemamo još dovoljno investicija, a naročito ne Unicorna. Neke vaše kolege misle da smo na dobrom putu da iznedrimo neke, da li ste saglasni?

- Da, svakako. Ne bih da licitiram brojevima ili vremenskom skalom, ali pogledajmo primere iz regiona, iz Hrvatske, braća Kutić koji su bili ispod radara, prelaze milijardu dolara u godišnjem poslovanju. U Rumuniji UiPath izrasta u jednu od najvećih svetskih IT kompanija.

I mi imamo potencijal i definitvno je moguće, da ne koristim ustaljenu frazu, ali da budemo lideri u regonu.

Po talentu koji uviđam, i po tome koliko su ljudi iz dijaspore spremni da pomognu, možemo više. 

  • Kod nas se obično startapi vezuju sa IT, kako vi gledate na to?

- Subjektivan sam jer sam ja u IT, i svi moji startapi su IT, ali mislim da je dobro ukazati da srpski startapi nisu samo u IT-u. 

Dokazali smo da može da se napravi priča koja je spoj IT i bioteka, ili onih koji su više hardveraški, auto industrija, i sl.

Kao društvo smo dobro potkovani, zbog obrazovanog sistema, infrustrukture koju je SFRJ imala. Imamo širok dijapazon oblasti koje poznajemo. Jednostavno imamo iskustvo i osnovu koje mnoge zemlje nemaju. To treba da iskoristimo.

Šalimo se u Torontu da je najveća srpska kompanija ovde AMD. Oni na 4 vodeće funkcije imaju naše ljude, mahom koji su završili ETF u Srbiji. Imaju više od 200 srpskih inžinjera ukupno.

Uspeli smo da iškolujemo moju prelaznu generaciju, koja je jednom nogom u Srbiji a drugom u inostranstvu. To je ogromni potencijal koji mora sada da se iskoristi.

startup, start-up, start up, rayvoj, uspeh, posao, racunari, kompjuteri, programeri, programiranje

"Uspeli smo iškolujemo moju generaciju, koji su sada u jednoj od najvećih kompanija u svetu"/Foto: Pixabay

  • Ali dolazimo do druge strane, odliva mozgova. Isto, programeri su viđeni kao deo industrije koji rade za druge, da li je prošlo to vreme?

- Jedan sam i od začetnika organizacije Tačka povratka. Verujem u cirkularnu migraciju, ljudi koji su kao i ja otišli, stekli obrazovanje, sada zbog porodica i poslovnih potreba, porekla želimo da imamo vezu sa Srbijom.

Nije to kao pre sto godina, neko ode brodom i više se ne vraća. Važno je da ne mislimo da je neko otišao zauvek, ili ukoliko se vrati da nije uspeo. Da se ne slavi samo kada neko odlazi, već i kada se vraća.

Čak i ovde u Torontu, vapi se za odlaskom u San Francisko. "Ako hoćeš startap, moraš da budeš tamo". I sam sam to uradio pre 10 godina, ali shvatiš da sve ima svoje prednosti i mane.

Naš utisak je da je bolje napolju i tako se dokazuje. "Ako želiš da uspeš, moraš van". “Nije dovoljno biti dobar fudbaler u "Partizanu” ili "Zvezdi”, moraš u jače lige”.

U svetu startapa ne postoje granice. Ne moraš da napustiš Srbiju da bi uspeo u svetu, možeš da napraviš jednoroga i u Srbiji. 

  • Da li vi lično ulažete u Srbiju?

- Investiram, veoma sam aktivan.

  • Serbian Entrepreneurs, organizacija čiji ste takođe osnivač, dovela je Gugl i Epl u Srbiju, i generalno ima nemerljiv značaj za razvoj i naših ljudi.. Da li planirate slične akcije u narednom periodu?

- Više je razloga zašto ne govorimo unapred, najpre zbog poverenja, pravila posla, tajnosti. S druge strane imali smo akcije koje su bile pri cilju pa su se odužile na godinu, ili one koje su trajale kraće od planiranog. Zato je nezahvalno o tome pričati, ali radimo dosta u tom smislu, i nastavićemo.

  • Koji je vaš lični plan? Šta želite da ostvarite ove godine kao preduzetnik?

- Poslovna tajna (smeh).

Svakog meseca, u proseku, pomognem oko investicija u barem jedan srpski startap. Sve više gledam kako da uvečem u ta ulaganja imena od svetskog renomea.

Dešavaju se jako zanimljive stvari i ove 2021. imaćemo po prvi put neke velike strane investitore koji će ući sa značajnom količnom novca. 

Zbog toga je važna i ova Radna grupa. Izaći ćemo ne samo sa predlozima, već konkretnim stvarima koje će članovi grupe preduzeti na sebe.

Ova godina će, ako se ostvari moja projekcija, biti godina inflekcije srpskog startap ekosistema.

Video: Ko je Džef Bezos, a ko njegov naslednik?

(v.bjelic@telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Ogi

    BRAVO ZA OVE LJUDE ,SVI OVI NESREĆNICI KOJI PIŠU GLUPOSTI PROTIV SVOJE ZEMLJE SU UGLAVNOM TEŠKE I LIČNE ŽIVOTNE PRIČE ŽIVELA SRBIJA !!

  • Ahahaha

    Pitajte freelance ljude kako ce od sad da rade??

  • Quick

    Ovu našu zemlju ni najgorem neprijatelju ne bi poželeo. Sve što su mogli uništili su.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke