• 5

Kako radnik Gugla rešava zadatak u Beogradu? Upoznajte 3 Pingvina, mlade programere koji briljiraju

, Telegraf Biznis

U nizu fantastičnih uspeha studenti Računarskog fakulteta postigli su do sada najveće dostignuće. Da su među najboljima u svetu, dokazali su Aleksa Plavšić, Pavle Martinović i Aleksa Milisavljević. Pričaju nam kako su rešavali zadatak koji bi imao zaposleni Gugla i kako oni vide programiranje kao posao budućnosti?

  • 5
Studenti, racunarski fakultet, Google, Gugl

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Nikola Tomić

Kažu, srpska pamet najviše se ceni vani, a tamo se najskuplje i plaća. Za tri mlada momka koji čekaju novi krug takmičenja, budućnost je nešto drugo - kako tu pamet primeniti na konkretne probleme.

Programer jeste jedno od najatraktivnijih zanimanja, ali oni su programiranje zavoleli mnogo ranije, kada o poslu nisu ni razmišljali.

Njih trojica upravo su postigli neverovatan uspeh kao tim s Računarskog fakulteta na Guglovom svetskom programerskom takmičenju. Da su među najboljima u svetu, dokazali su Aleksa Plavšić, Pavle Martinović i Aleksa Milisavljević, koji su sagovornici Telegraf Biznisa.

Pričaju nam kako je biti deo tako velikog događaja, koji problem su rešavali, i da li sebe vide u Guglu, ili sličnoj kompaniji u Srbiji.

Za plasman u finale gde se borilo čak 9.000 timova iz celog sveta, ekipa RAF Penguins koju čine ova tri sjajna programera, osvojila je 14. mesto i još jednom pokazala da su u samom svetskom programerskom vrhu.

Simpatično ime tima momci kroz smeh objašnjavaju kao želju da prenesu pozitivnu energiju uspešnih timova iz inostranstva koji nose slične nazive.

A o samom takmičenju kažu:

Hash Code je Google-ovo godišnje, timsko, programersko takmičenje u kome ekipe, koje mogu brojati od dva do četiri člana, tokom četiri sata rešavaju algoritamski problem, sačinjen prema stvarnom inženjerskom izazovu, na koji bi naišli da su zaposleni u kompaniji kao što je Google.

- Dobili smo zadatak, grad, sa raksrsnicom, dvosmernim i jednosmernim ulicama i semafor koji je trebalo programirati tako da daje najbolje rešenje kada će signalizirati koje svetlo za koju ulicu. Gužva je definisna matematički. Dobili smo 6 primera, odnosno 6 gradova. Prvo smo otkucali najjednostavnija rešenja, zatim dali predlog pregorama koji će da analizira i da najbolje rešenje za svaki grad - priča Aleksa Milisavljević, student treće godine Računarskog fakulteta.

Studenti, računarski fakultet

Pavle, Aleksa M, i Aleksa P./Foto: Nikola Tomić

Njegov kolega, Aleksa Plavšić, koji je na master studijama dodaje:

- Imali smo automobile koji su imali rute i trebalo je da napravimo kako da stignu najbrže do zamišljene lokacije - pojašnjavaju nam.

Kako pričaju za naš portal, na takmičenjima nema starosnog limita, dobiju 4 sata i tabelu na kojoj prate rezultate. Poslednjih sat vremena je ona "zaleđena" i ne prikazuju se cifre kako bi bilo neizvesnije i napetije.

Šta očekuju u finalu?

- Nemamo konkretna očekivanja, i već smo navikli na ovakav tip takmičenja, tako da se nismo plašili realno nikoga - (smeh) priča nam Pavle Martinović, koji je prva godina.

A najteže im je pitanje koje se tiče budućeg zanimanja, iako su mogućnosti pred ovim mladim ljudima, svakako brojne:

- Završavam master i već gledam posao... Sigurno nešto što je povezano sa veštačkom inteligencijom, i algortimom - kaže Aleksa P.

- Razmišljam isto. Srbija ili inostranstvo - dodaje njegov imenjak.

Odlazak u inostranstvo je i njima opcija, a nemaju velike zahteve po pitanju toga šta bi trebalo da se promeni kako bi ostali. Svakako su spremni da ovde primene znanje, kada bi za to imali mogućnosti.

- Važno je da je okruženje inspirativno i da ljudi imaju interesovanje za to čime se ja bavim. Ne očekujem nešto preterano od države, fakultet je stao iza nas. A zavisi projekata da li bih ostao - napominje Aleksa.

Dodaju da im je zajednički utisak da je potrebno stvoriti više prilika kako bi mladi napravili pomak, a to znači veći broj takmičenja, hakatona i mitapova.

Studenti, računarski fakultet

Foto: Nikola Tomić

- Postoje neka za algoritme, mi smo u komisiji za srednjoškolska takmičenja. Trudimo da ih organizujemo uz incijativu uz pomoć fakulteta. Ali je potrebno da se dodatno motiviše i promoviše - navode nam.

Pričaju nam da imaju pozitivno iskustvo kada je reč o takmičenjima u svetu. Otkrivaju tek, da nije retko da na velikim takmičenjima pobeđuju timovi iz Rusije. Pavle kaže podseća da su i sami bili u Rusiji, i da su imali komunikaciju sa drugim timovima.

- Bili smo i u Bukureštu. Svi su u jednoj hali i cilj je bio da to izgleda spektakularno, da se svi vidimo međusobno. Bilo je pedeset timova, dakle sto pedeset ljudi. U Rusiji je trebalo da se takmičimo krajem prošle godine -

Zajednica mladih programera fokusiranih na takmičenja u algoritmima drži se zajedno i konstantno razmenjuje iskustva sa takmičenja, olimpijada i uopšte preko interneta. Ekipe se dobro znaju i to smanjuje pritisak, naročito ako se uzme u obzir da je u kvalifikacijama za regionalno ICPC takmičenje učestvovalo više od hiljadu timova.

- Obično slede kampovi, pripreme za finale i redovne obaveze na fakultetu. Možda odemo na još neko takmičenje pripremnog tipa u inostranstvu - kaže Martinović.

Prave inicijative i da više bude koleginica u timovima, jer nam ističu da one ne prave razliku, da imaju jednake šanse i da im pariraju. Žao im je jedino što i ima u manjem broju na takmičenjima.

Velika kompanija ili svoj startap?

Studenti, računarski fakultet

Foto: Nikola Tomić

Kada je reč o budućim planovima, ne impresioniraju ih velika imena iz sveta IT, i ističu da ima i te kako veliki broj kompanija koje nisu toliko poznate u svetu a koje nude odlične uslove za razvoj.

- Za nas, dosta zavisi i o ideje. Ali ako imamo dobru ideju, bićemo raspoloženiji za startap i da ga pokrenemo - saglasni su.

A da li su deo svetske pomame za programerima? Čini se, ne brinu za to.

- Programiranjem sam počeo da se bavim u osnovnoj školi, kada sam išao na takmičenja iz matematike. Bilo mi je zanimljivo kako izgleda nešto i kako mogu da primenim to što zamislim. Zavoleo sam na taj način programiranje - kaže Milisavljević.

Svetsko finale takmičenja Hash Code održaće se 24. aprila 2021. godine. Sledi im i finale u Rusiji, koje kasni zbog korone.

- Imamo dosta ideja, i šta bismo mogli da radimo i gde da se takmičimo dok smo na fakultetu i dok imamo na to pravo. Okolo što dolazi dođe kao priprema i kao rezultat - pričaju nam.

Da li će Gugl uzeti njihovo rešenje ako pobede, nije im od presudnog značaja govore kroz smeh, ali ozbiljno dodaju da su im važne tehnike koje nauče kako bi onda mogli da ih primenjuju dalje.

- Traže najbolje rešenje, ili što bolje za problem koji nije lako rešiti u realnom vremenu. Takmičenje je veoma lepa prilika da naučimo i uvidimo kako bismo problem rešavali na terenu. Da naša generacija vidi da li može drugačije, da delimo iskustva, ali i vidimo kako bi drugi to rešili - pričaju gotovo u glas.

A u Beogradu, šta biste vi "sredili" prvo?

- Čuo sam priču da će se uvećati startap jezgro i podrška tom eko-sistemu. Voleo bih da tako bude, i da imamo više mesta gde mladi mogu da izraze ideje. Često ih imaju, a ne mogu da ih iskažu - poručuje Aleksa Plavšić.

Video: U toku je 4. industrijska revolucija! Evo šta to znači

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke