Egita Polanska: Najveće predrasude u Srbiji i zašto je isplativije ulagati u ženske biznise?
Svega je 2,3 odsto novca investiranog u startape u svetu prošle godine, od čega samo jedan odsto u Evropi, otišlo startapima koje su osnovale ili vode žene. To je mala cifra ako znamo da je svaki treći preduzetnik u svetu žena.
A kako žene vode startape, takođe pokazuje statistika koja kaže da je kumulativni prihod kod ženskih startapa u proseku 10 odsto veći nego kod muških.
Gde i zašto investitori greše i koje su prednosti ulaganja u žensko preduzetništvo u intervjuu za Telegraf Biznis govori Egita Polanska, generalni direktor "Ciber grupe" i direktor programa na partnerskim projektima za investitora "Startup Wise Guys".
Na Webiz konferenciji u Novom Sadu na kojoj je i ona učestvovala, ukazano i koliko polne predrasude mogu da budu skupe i dati korisni saveti preduzetnicama i onima koje će to možda postati.
- Bili ste deo velike konferencije Webiz, koliki je njen značaj, i štaje bila vaša tema?
- Veoma je važno organizovati konferencije poput Webiz da bismo podelili mišljenja, razgovarali o važnim pitanjima i podelili svetle primere za uzore u preduzetništvu široj publici. Ovo je jedan od načina na koji učimo o iskustvima i inspirišemo druge ljude da slede svoje preduzetničke snove.
Učestvovovala sam u panel diskusiji zajedno sa Milenom Milić i Klarom Alonso, a razgovarali smo i o predrasudama investitora prema ženskom preduzetništvu i zašto je ulaganje u startape koje vode žeme, isplativije.
- Gde je danas žensko preduzetništvo, da li ima pomaka kada je reč o odvažnosti žena da se upuste u preduzetničke vode?
- Prema istraživanju Crunchbase, tokom poslednje decenije videli smo da se procenat novofinansiranih kompanija sa najmanje jednom ženom preduzetnicom sa 10% u 2009. povećao na više od 20% u 2020. godini. Međutim, kada se posmatraju odvojeni regioni, brojevi ukazuju da je postignut niži i manji napredak.
Čini se da idemo u dobrom smeru, ali ima još puno stvari koje treba učiniti za podršku ženama preduzetnicama. Međutim, mislim da nije problem u hrabrosti žena, jer sve više i više žena postaju direktorke, ali moramo nastaviti da radimo na jednakim mogućnostima u poslu, pristupu investicijama i promeni načina razmišljanja zajednice kako bismo je učinili više dostupnim onim ženama koje samo razmišljaju o tome.
- Kako ih osnažiti da budu istrajne u poslu?
- Mislim da su žene već uporne u svom poslu, ne treba im pomoć da bi bile istrajne. Samo im nedostaju jednake mogućnosti i stav. I to se može promeniti uvođenjem različitih inicijativa usmerenih na pomoć ženama liderima, kao i dati više pažnje i prostora na ovo pitanje u medijima i društvu.
- S druge strane, gde i zašto investitori greše kada je reč u ulaganju?
- Ulaganje u startape, posebno u vrlo ranoj fazi, vrlo je rizično jer postoji mnogo neizvesnosti. U ovoj fazi investitori obično ne mogu pravilno da procene proizvod i tržište, jer proizvod još uvek nije spreman i tržište se može promeniti.
Stoga je najveći naglasak na samom timu - koliko je jak tim, koje su veštine predstavljene u timu, da li su ranije radili zajedno, i što je najvažnije - mogu li izvršiti svoju ideju i okrenuti se kada je to potrebno.
Međutim, tim je takođe jedan od glavnih razloga zašto startapovi propadaju.
- Šta onda krene po zlu, kako prepoznati pravi?
- Izazov je otkriti taj tim koji ima potencijal za uspeh i podržati ga. Ponekad se i investitori previše uzbude zbog mogućnosti ili potcenjuju ili precenjuju potrebe tržišta određenog proizvoda.
Neiskusni investitori takođe mogu da pogreše ne shvatajući koliko će vremena biti potrebno pre nego što će investicija doneti bilo kakav profit, a ponekad se previše uključuju u procese i donošenje odluka u kompaniji, što je uvek vrlo nezgodno, a može biti čak i štetno za posao ako se ne uradi na pravi način.
- A kada govorimo konkretno o "ženskim startapima"?
- Ne mislim da postoji posebna predrasuda među investitorima protiv finansiranja ženskih startapa, ali to samo više potiče iz istorijskog nasleđa i stereotipa kao takvih.
Ponekad se ženama sudi oštrije od muškaraca o potencijalnoj dugoročnoj posvećenosti ili stručnosti u određenoj oblasti ako je ta oblast tehničke prirode, na primer.
Ali činjenica da je broj startapa koje vode žene manji na tržištu, takođe može usporiti iznos investicija. Tu dolazimo do onoga šta je starije kokoška ili jaje, ali to se može prevazići podizanjem opšte svesti i stvaranjem dodatnih inicijativa za podršku startapima koje vode žene.
- Možete li da nam navedete koje su prednosti ulaganja u žensko preduzetništvo?
- Pored povrata ulaganja u uspešan poduhvat, mislim da je najveći dobitak pomoći u promeni stereotipa i izgradnji uzora u društvu, gde žene nisu manjina među osnivačima startapa. Veoma je važno insistirati na vidljivosti žena koje su uspele u svojoj karijeri i izgradile uspešan biznis, jer će to inspirisati druge žene da učine isto.
Priče o uspehu i snažni uzori mogu da naprave čaroliju za pokretanje ekosistema.
To vidimo u Baltiku, gde se odnos žena preduzetnica povećao nakon što je kompanija Vinted koju vode žene, postao jednorog.
- I u Srbiji, žene su u manjini kada je reč o broju kompanija koje imaju u svom vlasništvu. Takođe, malo ih je u STEM nauci, kako to promeniti?
- Obično je to zbog nasleđa iz istorijskih stavova i preovlađujućeg stereotipnog načina razmišljanja, a mnoge mlade devojke odrastaju, čak ni STEM ni preduzetništvo nisu garant za uspešnu karijeru.
A ovo samo dodaje jedno od najvećih problema u startap i tehnološkoj industriji, a to je nedostatak talenta. Ako polovina populacije raste nezainteresovano ili se plaši tehnološke industrije, taj raspoloživi talenat smanjujemo i na pola.
- Kako je to u svetu?
- Mnogo velikih globalnih kompanija i tehnoloških startapa to već razume i uvode politike koje podržavaju različitost. Takođe, sve više investitora i medija takođe stavljaju ovu temu na svoj dnevni red.
U Baltiku vidimo mnogo organizacija koje se takođe bave ovim problemom - na primer, jedna od njih je "Riga Tech Girls”, nevladina organizacija čiji je cilj privlačenje većeg broja devojaka i žena u IT industriju. Obezbedile su besplatno programiranje i mogućnost za obuku, kao i pokretanje nekoliko obrazovnih programa u partnerstvu sa preduzećima.
Takođe, vidimo puno prilika usmerenih na promociju ženskog preduzetništva - poput hakatona "Women in Tech", koje privlače puno preduzeća, investitora i omogućavaju ženama da testiraju svoje ideje, a takođe pomažu u promociji ovog pitanja u medijima.
Ako se organizuje sve više inicijativa poput ove, to će pomoći mladim ženama da odaberu STEM ili preduzetništvo kao put svoje karijere jer će videti da za njih postoji podrška.
- Kako poručiti svetu da je svejedno da li nosimo odelo ili haljinu?
- Najbolji način jeste da to i dokažete.
A imamo toliko neverovatnih ženskih uzora već širom sveta, koji pomažu da i inspirišu druge žene da slede svoje snove. Trebalo bi da im pružimo pažnju i priliku da ispričaju svoje priče i iskustva.
- Koliko je važno mentorstvo u tome?
- Mentorstvo i dostupni uzori igraju važan deo procesa u bilo kojem startap ekosistemu. Veoma je važno imati mogućnosti mentorstva, jer će pomoći startapu da se usredsredi na ono što je važno, može da pruži dugoročnu podršku kada je to potrebno, a takođe može da otvori vrata za različite mogućnosti.
Za žene preduzetnice je takođe važno da druge žene preduzetnice dele svoje priče i borbe, kako bi podstakle mlađu generaciju da nastavi da radi.
- Da li postoji zajednička karakteristika za sva uspešna preduzeća kojima upravljaju žene?
- Mislim da je vrlo jednostavno - uspešni su.
Mnogo je studija Boston Consulting Group, Kauffman Foundation, American express i drugih, koje dokazuju da žene koje vode ili gde je raznoliki osnivački i upravljački tim, donose veći povraćaj ulaganja, brže rastu i inovativnije su. To treba da bude dovoljno jak razlog da se investira i podrži veći broj takvih kompanija.
- Nova izvršna direktorka H&M, Helena Helmerson, na toj poziciji je tek 14 meseci, a već je pretrpela više izazova nego što su neki dugogodišnji izvršni direktori tokom svoje karijere. Dalje, Kompanija Bambl je njenu vlasnicu Whitney Wolfe Herd učinila milijarderkom, a zapravo pruža uslugu ženama, odnosno one su te koje čine prvi potez prilikom upoznavanju... Moje pitanje je - koliko je ženama u biznisu teže. Da li imate utisak da pored osnovnog posla imaju sijaset toga na plećima?
- Žene imaju iste sposobnosti kao i muškarci da uspeju u poslu, a kako nekoliko studija sugeriše, čak i muškarce u poslovanju nadmašuju. Međutim, stav zajednice i stereotipi ponekad otežavaju i potrebno je dodatno vreme za borbu protiv njih.
Kada razgovaramo o izazovima za žene izvršne direktorke, moramo uzeti u obzir koji su to izazovi i odakle dolaze.
Na primeru izvršne direktorke kompanije H&M - većina izazova proizlazi iz pandemije i prethodnog upravljanja resursima i nemaju nikakve veze sa činjenicom da je ona žena.
- Koja je vaša poruka mladim ženama u Srbiji - kuda tražiti svoj put u karijeri?
- Tražite put u karijeri u onome što želite da radite. Ne postoje pravila i ograničenja onoga što oni mogu i treba da postignu. Ako im je san da vode posao, to treba da rade. Ali takođe je u redu ako nemaju takve ambicije.
Moj savet je da puno eksperimentišete kad smislite šta želite - tražite različite organizacije, prijavite se i isprobajte, i ne plašite se da ćete pogrešiti!
A ako takve organizacije ili inicijative nisu dostupne - uvek možete biti prvi koji će ih pokrenuti!
Video: Deset atipičnih zanimanja za žene: Od kamiondžijke do detektivke
(Telegraf Biznis)
Video: Snimak iz drona brze saobraćajnice Šabac - Loznica
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Majkl Džondar
Nema, žene su najbrže, najjače, najjizdržljivije, najvrednije i u svemu najbolje. A još priča da muškarci imaju predrasude tj. da ih žene nemaju.
Podelite komentar
VLAJKO
Sve je tacno, pod uslovom da biznis uspe. A same zene kroz udruzenje zenskih biznismena kazu ds im teze ide i traze pomoc drzave. Dakle dobro prouciti ako se ulaze u zenski biznis.
Podelite komentar
Перагеније
"ulagati u ženske biznise" - ЕТО ти сад, па куд се деде родна равноправност??
Podelite komentar