Nasušno potrebno zanimanje u Srbiji: Tek svaki deseti ima osobu za ovaj posao, a kazne su ogromne

Foto: Shutterstock

Prva generacija studenata primila je certifikate o završetku akademskog programa "Obuka menadžera za zaštitu podataka o ličnosti".

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kaže za Telegraf Biznis da su ljudi te profesije veoma potrebni, budući da se oko 30.000 subjekata u Srbiji bavi obradom podataka, a da je samo desetina odredila osobu koja se bavi tom oblašću.

Program studija je jedinstven obrazovni program u Srbiji koji omogućava stručno osposobljavanje lica za zaštitu podataka o ličnosti, u skladu sa propisima i međunarodnim i domaćim standardima, nakon čega studenti dobijaju zvanje menadžera zaštite podataka o ličnosti.

Za naš portal, Marinović naglašava da će zanimanje menadžera zaštite podatka o ličnosti biti nasušno potrebno budući da zakon koji reguliše tu oblast propisuje da svi državni organi i oni koji vrše obradu posebno osetljivih podataka, kao što su zdravstveno stanje pojedinca, imaju osobu koja se time bavi.

Proveravali smo sa poverenikom o kakvom poslu budućnosti se radi kao i da li postoje kazne i kolike:

• Na nedavnoj konferenciji sa dekanom Fakulteta bezbednosti istaknuto je da Srbiji nedostaje znanje o zaštiti podataka o ličnosti, kako to prevazići?

- Imajući u vidu ulogu i značaj edukacije mladih u oblasti zaštite podataka o ličnosti, nedavno sam imao i prvi radni sastanak sa ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Brankom Ružićem da se ova oblast inkorpopira u nastavne planove i programe osnovnih i srednjih škola, u neki od već postojećih predmeta.

Nadam se da ćemo vrlo brzo imati i finalni predlog tog Ministarstva, kako bi mlade kao najaktivnije korisnike svih sadržaja na internetu na jedan adekvatan način upoznali sa njihovim pravima ali i obavezama kada je u pitanju zaštita i bezbednost njihovih ličnih podataka.

• Kako obrazovati stručan kadar za tu oblast? Šta je sledeći korak?

- U saradnji sa Fakultetom bezbednosti, u formi kratkog programa studija koji je trajao 6 meseci, uspeli smo da obučimo 55 lica koja su stekla zvanje menadžera za zaštitu podataka o ličnosti. Ovo je izuzetan korak, ali tek prvi u obrazovanju neophodnog broja stručnjaka za ovu oblast za kojima postoji velika potreba.

Poverenik će se sa zadovoljstvom odazvati pozivima na saradnju koje bude dobio i od strane drugih visokoškolskih ustanova.

Poveenik/Foto: Kancelarija poverenika

• Koje znanje mora da ima osoba koja bi se bavila tim poslom?

- Ono što je ključno da lice za zaštitu podataka poseduje je znanje domaće (ZZPL) i evropske regulative (GDPR) u oblasti zaštite podataka o ličnosti, kako bi ta lica mogla da primenjuju zakone i druge propise, međunarodne i nacionalne standarde, da budu spremni za rešavanje praktičnih problema i komunikaciju sa nadležnim organima javne vlasti.

• Da li je menadžer za zaštitu podataka o ličnosti zanimanje budućnosti u Srbiji? Naročito kada uzmemo u obzir značaj te oblasti?

- Svakako je zanimanje budućnosti, koliko bude rastao značaj zaštite podataka o ličnosti toliko će dobijati na značaju i menadžeri za zaštitu podataka o ličnosti.

• Po Zakonu, svaka ustanova bi trebalo da ima lice zaduženo za zaštitu podataka, da li se to poštuje u praksi?

- Kolika je potreba za stručnjacima iz ove oblasti može da posluži činjenica da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nameće obavezu određivanja lica za zaštitu podataka o ličnosti za oko 30.000 rukovalaca podacima i obrađivača podataka građana u Republici Srbiji a do danas ovu obavezu je ispoštovalo nešto više od 3.300 njih.

Posebno bih naglasio da nisu svi odredili lice za zaštitu podataka o ličnosti sa stručnim znanjem i iskustvom u ovoj oblasti, što je zakonska obaveza.

Takođe, Poverenik je od primene novog zakona iz 2019. do sada, organizovao i realizovao preko 70 obuka iz oblasti zaštite podataka o ličnosti upravo sa ciljem da lica za zaštitu podataka o ličnosti steknu nova, odnosno dograde postojeća znanja o pravu na zaštitu podataka o ličnosti.

Prvi menadžeri/Foto: Kancelarija poverenika

Na internet stranici Poverenika https://www.poverenik.rs/sr-yu/zaštita-podataka/лице-за-заштиту-података-о-личности.html sva zainteresovana lica mogu da se informišu o svim pravima i obavezama lica za zaštitu podataka o ličnosti.

• Kakve su kazne, da li se sprovode?

- Rukovaoci i obrađivači koji su dužni da odrede lice za zaštitu podataka o ličnosti, ukoliko to ne učine, čine prekršaj za koji je zaprećena novčana kazna u rasponu od 5.000 do 2.000.000 dinara u zavisnosti od toga da li rukovalac, odnosno obrađivač imaju svojstvo pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica. Takođe za prekršaj se kažnjava i odgovorno lice u datom organu.

Svi oni koji odrede lice za zaštitu podataka, dužni su i da objave kontakt podatke lica za zaštitu podataka o ličnosti i da ih dostave Povereniku. Ukoliko to ne učine, čine prekršaj za koji je zaprećena novčana kazna od 20, 50 ili 100.000 dinara, u zavisnosti od istih kriterijuma koji su navedeni u vezi sa prekršajem usled neodređivanja lica za zaštitu podataka o ličnosti.

Do sada, nije izrečena nijedna kazna zbog izostanka imenovanja lica za zaštitu podataka o ličnosti.

• Uskoro bi trebalo da bude izrađena i nova strategija zaštite podataka, ali i akcioni plan za sprovođenje iste, šta očekujete da će to promeniti?

- U saradnji sa Vladom Republike Srbije, Poverenik je započeo rad na donošenju Strategije zaštite podataka o ličnosti koja treba da se primenjuje u periodu od 2021. do 2028. godine. To će biti prvi tako sveobuhvatan dokument strateškog značaja u oblasti zaštite podataka o ličnosti i njim će biti definisane obaveze mnogih državnih organa u zaštiti ovog ljudskog prava.

Strategija nam je neophodna kako bismo zaštitili podatke o ličnosti građana u svim oblastima života a prvi zadatak čije rešavanje strategija treba da omogući je analiza svih propisa koji u sebi sadrže obradu podataka o ličnosti i njihovo usklađivanje sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, što je i zakonska obaveza koja se mora što pre izvršiti.

Osim toga, strategija treba da omogući i normativno regulisanje pojedinih vidova obrade podataka o ličnosti koje postojeći zakon uopšte nije regulisao kao što su: obrada ličnih podataka putem video nadzora, obrada biometrijskih podataka građana, odnos digitalizacije i veštačke inteligencije i zaštite podataka o ličnosti kao i zaštita podataka o ličnosti u vanrednim situacijama, kao što je situacija sa pandemijom KOVID-19.

(Telegraf Biznis)