• 2

Otkrivamo 3 olakšice za one koji žele da se vrate u Srbiju: Pitali smo i drugu stranu da li je to dovoljno

, Telegraf Biznis

Carina, porez, stambeni krediti - naš sagovornik otkriva koje su to olakšice za one koji žele da se vrate u Srbiju

  • 2
Putovanje, zemaljska kugla

Foto: Shutterstock

U Srbiju se za godinu dana vratilo 92.000 građana, a većina njih se bavi tehnologijama, rekao je za Telegraf Biznis Ivan Brkljač iz programa Tačka povratka. 

Trenutno, kako nam otkriva, postoje tri olakšice na kojima radi država kako bi se period prilagođavanja što pre završio i kako bi prelezak u našu zemlju bio što lakši.

Reč je o carini, poreskim olakšicama i stambenim kreditima. Biće, kaže naš sagovornik, olakšica i za poslodavce.

S njim smo razgovarali na Paviljonu Srbije, kada je bio u Emiratima, gde se održalo veče druženja za dijasporu, na kojem su bili i ono koji su želeli da se vrate u našu zemlju.

- Nama je bilo važno ukidanje barijera za povratak odnosno troškova prilikom ocarinjenja robe pokretne imovine. Za cifru od 5.000 evra smo podigli prag na 20.000 ako je neko više od deset godina bio u inostranstvu - objašnjava naš sagovornik.

Postoje poreski podsticaji za poslodavce - ako novozaposlenom licu daju prosečnu srpsku platu ili veću od toga, bbiće im 70 odsto umanjena osnovica za porez i doprinos, naredne tri godine. Ako novozaposleni reši da promeni firmu, recimo posle godinu dana, preostale dve godine će ta druga kompanija koristiti benefit poreskog umanjenja.

Brkljač dodaje i da je ovaj podsticaj u vezi sa osobom, a ne poslodavcem, tako da bi zaposleni mogao da "ponese" podsticaj i u novu firmu u kojoj nađe posao.

Dodatno, svako od njih razmišlja gde će da se skući a niko od njih nema pristup stambenim kreditima.

- Sa jednom bankom u Srbiji radimo na tome da se omogući i onima koji nisu poreski rezidenti da kupe nekretninu u Srbiji putem kredita - kađe nam Brkljač.

Podatak da se vratilo više od 90.000 ljudi, dobijen na osnovu podataka tima UNDP koji, neformalno, kroz Fejsbukov algoritam za oglašavanje prati migracije građana poreklom iz Srbije u inostranstvu. Odnosno, neto razliku između priliva i odliva iz zemlje.

Na osnovu tog algoritma se, objašnjava naš sagovornik, došlo do statistike koja govori i da se od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine više ljudi vratilo u Srbiju nego što je otišlo.

Odliv mozgova

Foto: Shutterstock

Odakle najviše?

- Radili smo merenje od oktobra do oktobra, imamo priliv u poslednjih godinu dana. Najviše iz IT sektora koji je "živ", najviše se odatle ljudi odlučuju na povratak i to "pola-pola". Odnosno posao i tržište im omogućavaju da su i tamo i ovde. Uglavnom je to priliv onih koji se bave visokom tehnologijom - pojašnjava nam Brkljač.

Ivan Jakovljević je jedan od onih koji slično razmšljaju. Kako kaže za Telegraf Biznis, on je već 18 godina u inostranstvu, od čega poslednjih 14 u Dubaiju, a radi u oblasti IT sektora.

Pitali smo ga šta bi njemu najviše značilo da država garantuje kako bi se odlučio na povratak.

- Jedno je finansisjki ugao, a drugi je porodični. Kod mene lično je važno kako će se moja deca uključiti u obrazovani sistem. S poslovne strane to su mogućnosti ulaganja, poreskih podsticaja i regulisanja  regulative koja bi pomagala lagano poslovanje, protok kapitala i robe - kaže naš sagovornik.

Jedna od velikih prednosti Emirata jeste što je poslovanje bez zadrški, ističe on, a to znači i lakše zapošljavanje stranaca.

- Dolazak u Srbiju morao bi to da podrazumeva. I trenutno sam pola - pola - naveo je on.

Video: Zbogom pameti

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Google preporuke