• 2

Da li su naši programeri zaista skupi, kad će novi jednorog iz Srbije, i koji startap možemo da prodamo 2022?

, Telegraf Biznis

*Nije realno da svi idemo u IT, ali je dobro što se rađaju nova zanimanja koja ova industrija gura *Nadamo se da idemo ka prvom jednorogu iz Srbije *Prvi put u svetu se iz naše zemlje priča o poljoprivredi i IT-u u istoj sobi *Digitalizacija stiže i do malih i srednjih preduzeća

  • 2
Nebojša Bjelotomić

Foto: Telegraf.rs

Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative „Digitalna Srbija” — nevladine i neprofitne organizacije sa ciljem razvoja jake, globalno konkurentne digitalne ekonomije u Srbiji, je jedan od najvećih glasnogovornika vizije o Srbiji kao lideru u digitalnoj ekonomiji 21. veka. Ima dve decenije iskustva na različitim liderskim pozicijama u kompanijama u digitalnom ekosistemu naše zemlje, a ujedno je mentor i investitor koji podržava razvoj domaćih startapa.

Kao poslovni anđeo podržao je domaće startap timove u njihovim naporima za širenje na svetskom tržištu i direktno učestvovao u dve investicije ukupne vrednosti od pola miliona evra.

U intervjuu za Telegraf Biznis govori o tome gde je IT tržište Srbije danas, kakvi su naši programeri, kako se pozicioniraju naši IT talenti ovde i van, ali i o tome da li digitalizacija svima odgovara.

Govori o frazi „štancovanje programera", ali nam je otkrio i detalje Startap skenera 2022, nedavno objavljenog sveobuhvatnog izveštaja o stanju domaćeg startap ekosistema. Kako nam ističe, njemu je posebno zanimljvo to što srpski startaperi nisu po uvraženom mišljenju studenti.

Bjelotomić nam analizira i koji će to startapi biti top tema u narednom periodu, odnosno, koje rešenje bi najpre moglo da dođe do investicije.

  • Šta se promenilo otkako ste na čelu Digitalne Srbije, da li naša zemlja postaje digitalna?

- Možda je pretenciozno govoriti da smo kao društvo postali digitalni, ali to jeste nešto o čemu se sve više govori danas. Određeni segmenti društva su počeli da primenjuju digitalizaciju, pa svakako postajemo sve više digitalni. Digitalizacija olakšava i čini neke stvari bržim, ali nije za svakog pojedinca potreban isti nivo vladanja digitalnim veštinama.

Izvoz domaćeg IT-a brzo raste, određeni segmenti kao što su startapi imali su možda i najbolju godinu. Gejming i blokčejn učinili su nas globalno prepoznatljivim. Posebno me raduje što su veliki igrači iz ovih oblasti došli na naše tržište akvizijom naših kompanija.

Može da se očekuje dalja integracija i uveren sam da će naše kompanije imati još veću prisutnost. To su sve pozitivne promene, ali kada govorimo o digitalizaciji na nivou celog društva, nismo još svi spremni. Prepoznali smo problem i radimo na tome.

Video: Da li naša zemlja postaje digitalna?

  • Danas je važno biti digitalno prisutan, i digitalizacija je na svim važnim agendama, međutim mnoga MSP preduzeća i dalje su okrenuta tradicionalnim načinima poslovanja, da li se to menja, kako?

- Nije najsrećnije koronu izdvajati kao pozitivan primer, ali ona zaista u kontekstu digitalizacije jeste iznedrila nešto pozitivno. Mnoge tradicionalno orijentisane kompanije su u samo nekoliko nedelja od izbijanja pandemije uvidele potrebu za novim i inovativnim digitalnim rešenjima i nastavile da ih primenjuju i kada je alarmantnost situacije splasnula.

U tom turbulentnom periodu kompanije iz tradicionalnog sektora su povećale broj traženih IT pozicija, što možemo da tumačimo kao još jednu potvrdu da su kroz digitalizaciju i digitalnu transformaciju videle svoj opstanak na tržištu.

Dodatno, i kod malih i kod velikih kompanija postoji problem nedostatka IT kadra. Ako u svetu postoji tolika potražnja za programerima, ne ostaje mnogo kadra koji male firme mogu da angažuju.

Takva situacija nije samo kod nas. Digitalizacija je postala konkurentska prednost.

  • Govorilo se dosta o tome i na dva događaja koja su važna za našu IT industriju - Expo sajam i KBF, kako ste prisustovali na oba, kako smo kao zemlja pozicionirani?

- Prvo je važno kako mi sebe percipiramo. Na Kopaonik Biznis Forumu od 33 panela 11 je bilo povezano sa IT i digitalizacijom. Digitalno ulazi u sve sfere privrede, i to jeste naša percepcija.

Kada je reč o izložbi u Dubaiju, veliko zadovoljstvo je bilo gledati da kao zemlja pred svetom predstavljamo poljoprivredu i IT kao naše najjače strane (da ne pominjem da i na polju digitalizacije poljoprivrede iz naše zemlje dolaze inovacije).

Sada kada postoji ta percepcija, sledeći korak je do investitora. Trenutno smo prepoznati kao neko ko se ozbiljno bavi IT-em, kao država koja ima kompanije koje se bave i digitalnim proizvodima i uslugama. Strani jezici, geografski položaj, ista vremenska zona, to su sve naše prednosti. Imamo industriju koja može da zadovolji najveće zahteve.

Kroz Startap skener izveštaj smo zapazili da je jedna od tri urgentne stvari na kojima treba da se radi imidž našeg tržišta. Naše veće kompanije su stekle dobru reputaciju, ali treba da se nastavi priča o tome, jer mi ne radimo samo usluge i servise.

Imamo i druge veštine i profile poput dizajnera, nekoga ko ume da "upakuje" proizvod, kao i menadžere, prodavce ili ljude iz finansija.

  • Kažu da srpska pamet uglavnom radi za strance, da tada radi bolje, tj da je bolje plaćena. Da li je to istina

- Cene radnog sata u razvijenijim zemljama često jesu veće, pa ako razmišljate ekonomski, prirodno je da naše kompanije i pojedinci koji se bave pružanjem digitalnih uslugarade za inostrano tržište zbog većih zarada.

Dobro je što su naše kompanije sve više partner tih stranih, jer dobijaju deo projekta da ga razvijaju iz naše zemlje i time ovde donose znanja iz globalnih kompanija i tržišta.

Sledeća faza je da određene proizvode izvezemo na druga tržišta, što se konačno dešava.

  • U tom smislu, u poslednje vreme programeri postavljaju standarde, i postali su skupi pa čujemo da baš zbog toga kompanije biraju inženjere iz drugih zemalja, kako gledate na to?

- To se dešava na tržištu, ponuda i tražnja. Naši programeri jesu skuplji, ne mislim da je to negativno, a i mislim da smo još konkurentni.  S druge strane, ono nije nužno dobro jeste to što se kod nas ne radi od 9 do 5 već se "gine" kada treba da se završi neki projekat, a rokovi su često nerealni. Na zapadu toga nema.

  • Pitala sam vas jednom da li štancujemo programere, šta kažete danas, kako danas izgleda kadar, treba li svi da idemo u IT?

- Mislim da je nemoguće da svi idemo u IT. Ono što jeste potrebno je da mlade učimo kako da razmišljaju algoritamski, da gradimo multidisciplinarne timove i da svi budemo svesni da digitalna rešenja mogu da nam olakšaju i ubrzaju neke procese.

IT industrija jeste ona koja je dobro plaćena i zbog toga mnogima atraktivna, ali karijera traje decenijama, i teško je raditi nešto u čemu se ne snalaziš. Ono ka čemu težimo je da biolozi, pravnici, sociolozi i bilo koji drugi stručnjaci digitalna rešenja vide kao alat koji će im pomoći da bolje rade svoj posao.

Kako sve više budemo razvijali sopstvene proizvode, trebaće nam sve više povezanih profila i domenskih znanja, što je dobro.

IT je sredstvo, ali biće potreban neko ko razume problem da ga definiše i proda ono što servis iskodira. Treba da se širimo ka lestvici naprednijih usluga.

  • Pitam vas to jer je jedan od velikih problema i nedostatak kadra, i dešava se da kompanije idu u akvizije zbog ljudi?

- Potrebno je da na tu pojavu gledamo iz dva ugla. Naime, najčešće je reč o tome da nedostaju ljudi, ali i znanje. Poznavanje mobilnih aplikacija, na primer, je specifično znanje koje može da postoji u nekoj manjoj kompaniji koja je već stekla klijente.

U tom smislu je akše da kupite manju kompaniju, koja već razvija konkretno rešenje, nego da gradite i tim i posao od nule.

  • Kada govorimo o našoj startap sceni, objavljen je startap skener, šta je on pokazao, kakva je naša startap scena?
  • Kako izgleda prosečan startaper

- Prosečan osnivač startapa u Srbiji ima između 30 i 40 godina, što je dobra vest, jer je dugo vladala ideja da su to ljudi koji su tek na fakultetu. Dalje, on ima diplomu visokog obrazovanja i prethodno iskustvo rada u korporaciji ili vođenja sopstvenog biznisa.

Dve trećine nisu inženjeri, već profesionalci iz drugih industrija. Svaki peti je žensko, a ima i povratnika.

  • Nedostaje pak međusobnog deljenja znanja, što neki drugi startap ekosistemi ističu, kako to prevazići?

- To jeste i kulturološki momenat, ali i kod nas se pomeraju stvari. Imate zaista timove koji dele svoja iskustva i pozitivna i negativna. Akcelatori će dovesti do povećenog deljenja tog znanja. Poenta je da daješ ljudima ne zato što treba, nego što možeš.

  • Da li nedostaje investicija? Znamo da ih ranije nije bilo u velikom broju, odnosno da i kada dođu, ne budu ogromne?

To se donekle promenilo. Naročito prošle godine. Imali smo nekoliko dobrih priča. Dodatno, kroz grupe poslovnih anđela ostvarene suinvesticije odnosno iznosi koji su ranije bili nedostupni.

Postoji dobar izvor grantova za "pre-seed" fazu (50.000 evra) a pojavili su se i oni za "seed" fazu, odnosno do 100.000 evra. Imamo i fondove, jedan domaći, zatim venture iz okruženja... Nadamo se da će novac sve manje biti problem.

Možda treba raditi na sposobnosti da se prezentuje kompanija.

Mislim pre svega na nastup kompanije, projekcije, finansijske planove - jer niko u startap ne investira zbog danas. Investitori gledaju finansijske parametre, dok se osnivači i osnivački timovi često prvo zaljube u tehnologiju i ideju, pa propuste da ispoštuju i ovaj deo.

  • Korona iznedrila određene startape i rešenja, koja će biti hit u narednom periodu, šta mislite?
  • Bugarska je nedavno dobila jednoroga, a pojedini od vaših kolega mi kažu da mi spremamo tri, da li je to realno?

- Realno je. Idemo ka tome da se lansira prvi jednorog. Međutim, više bih voleo da imamo dvadesetak kompanija do 200- 300.000 nego jednog jednoroga. To onda znači razvoj različitih oblasti, više zaposlenih profila, razvoj drugačijih zanimanja...

Naravno, kod jednoroga, prilikom egzita, dobijete novog milionera koji se obično vraća u zemlju. Dodatno, kasnije startapi iz zemlje dobijaju priliku da dobiju veću investiciju. Razvija se lokalna startap zajednica, što je karakteristično za Dubaji, na primer.

Osim jednoroga sada se pojavljuju i kompanije vredne 10 milijardi dolara.

Dakle, navijam za manje, ali ne bih se iznenadio da krajem ove ili početkom sledeće godine stigne i jednorog iz Srbije.

Video: Da li ima vrednosnih limita?

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Mmmm

    3. april 2022 | 11:41

    Jos samo svi da nauce pojmove za IT i mi smo na konju. Deca koja se susrecu sa svim inovacijama su spremna, za njih nece biti problema. Ali treba sacekati generaciju koja ZNA. Koliko vidim, spremni su kao zapete puske. Drago mi je da je tako, da idemo u susret svetu.

    7
    0

    Podelite komentar

  • Zoran

    3. april 2022 | 16:27

    Smesno. Da bi postao programer mislim dobar programer treba ti desetak godina i onda mozes da ocekujes neku vecu platu. Ovako plate programera pocetnika su bedne a i manje od toga.

    3
    0

    Podelite komentar