Poznati Dom zdravlja u Beogradu snimao radnike: Otkrivamo kako se završio ovaj sraman potez poslodavca

Foto: Shutterstock

Dom zdravlja Stari Grad tri meseca je fotografisao svakog dana svakog radnika pri dolasku na posao. Cilj je bio da se na osnovu biometrijskih podataka evidentira njihov dolazak na radno mesto.

Ova praksa je krajem aprila stupila na snagu u Domu zdravlja Stari grad, a konačno je prestala pre mesec dana, potvrđeno je za Telegraf Biznis.

Kako saznaje naš portal, Dom zdravlja nije imao pravni osnov za uvođenje sistema obrade biometrijskih podataka zaposlenih, odnosno snimanja putem sistema automatskog prepoznavanja lica.

Teme za vas

"S obzirom da Dom zdravlja ima javna ovlašćenja, ne bi kao pravni osnov mogao da koristi pristanak zaposlenih, već bi ovakvu aktivnost morao da ima osnov u nekom zakonu, što nije bio slučaj. Dodatno, Dom zdravlja nije sproveo ni procenu uticaja na zaštitu podataka, što je obaveza iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u slučajevima obrade podataka koje mogu imati uticaj na ljudska prava i slobode, što korišćenje softvera za automatsko prepoznavanje lica svakako jeste", rekla je za Telegraf Biznis Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija.

Partneri su naime, zajedničkim snagama sa Poverenikom realizovali  ovu aktivnost.

Kako nam objašnjava Cvetinovićava, Dom zdravlja je izabrao način za evidenciju pristustva zaposlenih koji podrazumeva prekomernu obradu podataka, i time prekršio i načela srazmernosti, svrsishodnosti i minimizacije podataka, jer je za istu svrhu mogao odabrati druge, manje invanzivne, metode obrade podataka (od klasičnog registrovanja prisustva upisivanjem, do korišćenja elektronskih kartica za evidentiranje zaposlenih).

Kako dalje saznajemo, Poverenik je rešenjem dao rok od 15 dana Domu zdravlja da obriše prikupljene podatke i o tome obavesti zaposlene, a Dom zdravlja je obavestio Poverenika da je postupio u datom roku.

Naime, Dom zdravlja Stari grad je u aprilu ove godine obavestio svoje zaposlene o otpočinjanju prve faze uvođenja sistema za nadzor i prijavljivanje zaposlenih. U obaveštenju od 28. aprila ove godine navedeno je da je neophodno da se zaposleni na portirnici fotografišu koristeći za to postavljen tablet, kako bi bili uvedeni u sistem.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Partneri su o ovom hitno obavestili Povernika, pa je postupak pokrenut.

Kako bi poslodavac morao da se ponaša?

Pre svega, poslodavci bi trebalo da poštuju svoje zakonske obaveze u pogledu zaštite podataka o ličnosti zaposlenih, ali i drugih saradnika i korisnika njihovih usluga.

"Potrebno je da preispitaju procese obrade podataka, i procene da li su im zaista svi podaci koje obrađuju neophodni da bi postigli željenu svrhu. To je neophodno učiniti i kada se planiraju nove aktivnosti koje podrazumevaju obradu podataka o ličnosti, a posebno kada se radi o podacima zaposlenih koji, po prirodi odnosa, imaju neravnopravan položaj u odnosu na poslodavca", ističe naša sagovornica.

Zbog toga bi poslodavci trebalo da koriste (slobodan i dobrovoljno dat) pristanak zaposlenih kao pravni osnov obrade podataka samo ukoliko mogu da obezbede da zaposleni ne trpi posledice ukoliko uskrati pristanak (na primer, ne želi da se njegova fotografija objavi na promotivnoj stranici kompanije).

Javni sektor ima dodatne obaveze, jer je pravni osnov obrade podataka u ovom sektoru pre svega zakon, što bi trebalo da smanji prostor za proizvoljne odluke o potrebi za prikupljanjem ličnih podataka.

Konačno, svi poslodavci treba da informišu i edukuju zaposlene o tome kako se obrađuju njihovi podaci, koja su njihova prava u tom pogledu, ali i o tome koje su njihove obaveze kada pristupaju podacima drugih lica.

(Telegraf Biznis)