Srpske firme na meti ruskih hakerskih bandi: Napali im sajtove i traže otkup u kriptovalutama

Foto: Shutterstock

Kompanije iz Srbije opet su na meti hakera, a ovoga puta na udaru su veliki sistemi, među kojima su i neke kompanije koje se bave online trgovinom. Ruske hakerske bande, naime, preuzele su platformu i tražile ogroman otkup u kripto-valutama.

Međutim, kako saznajemo, napadnute domaće kompanije nisu pristale na ovu ucenu, i poručuju da ne želi da bude deo ove kriminalne radnje. Naprotiv, firme su dale sve podatke nadleženim organima i policiji, i sarađuje sa regulatorima kako bi se ovaj problem što pre rešio.

Već danima su srpske firme na meti hakerske grupe koja je registrovana u Rusiji i masovno napada sajtove kompanija u našoj zemlji. Zajedničko pri vakom hakovanju i pokušaju upada jeste da traže otkup u kripto-valutama.

Telegraf Biznis još jednom apeluje da kompanije provere svoje bezbednosne infrastrukture i sisteme, i da po potrebi, angažuju profesionalce kako bi se što više zaštitili.

Podsetimo, kako smo i ranije pisali, ove godine, osim potencijalne ekonomske krize, najveći izazov za kompanije biće upravo sajber bezbednost.

Jedan od glavnih izazova u vezi sa razvojem i korišćenjem e-usluga predstavlja zaštita ličnih podataka korisnika, njihova bezbednost. U poslednjih godinu dana region je suočen sa pretnjama po privatnost podataka građana zbog raznih hakerskih napada. Hakeri su u avgustu 2022. godine napali informacionu mrežu Vlade Crne Gore. Prošlog leta takođe se dogodio niz sajber napada i na albanske institucije. Meta napada bio je i vladin portal e-Albanija. Državne institucije Srbije bile su na meti hakerskih napada poslednji put u januara 2023. godine.

Paralelno sa ovim spoljnim pretnjama, prethodnih godina u regionu je došlo do curenja podataka od strane institucija zbog nedovoljnih mera zaštite podataka o ličnosti u procesu digitalizacije usluga. Na primer, korisničko ime i lozinka za pristup Informacionom sistemu Covid-19 u Srbiji bili su javno dostupni osam dana na sajtu zdravstvene ustanove, čime je omogućen pristup i preuzimanje ličnih podataka građana Srbije.

Zemlje u našem regionu su u najvećoj meri usvojile zakonski okvir koji se odnosi na zaštitu privatnosti podataka, ali primena zakona i dalje nije na zadovoljavajućem nivou.

(Telegraf Biznis)