“BIM tehnologije postaju zakonska obaveza”: Šta tačno predstavljaju?

   
Čitanje: oko 3 min.
  • 0

"Ovo je novi trend u digitalizaciji industrije koji zaista pravi promenu na tržištu i predstavlja konkurentnu vrednost", istakao je Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije na otvaranju konferencije "BIM i infrastruktura" u sedištu komore.

Na konferenciji će kroz primere iz prakse, biti predstavljena primena BIM tehnologija u infrastrukturnim projektima u Srbiji i svetu.

- Kao Privredna komora pokušavamo da nametnemo digitalizaciju kao prioritet za konkurenciju kompanija. Više nije upitno šta i kako već kojom ćemo brzinom uspeti da reformišemo i prihvatimo alat - dodao je direktor za Sektor za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS-a.

Od 22. septembra ove godine, Srbija je postala i zvanično priznati svetski čapter "Building smart Serbia", naglasio je Veljko Janjić ispred Udruženja BIM Srbija.

- Zahvaljujući saradnji Privredne komore Srbije osnovali smo zvanično priznat svetski čapter "Building smart Serbia", došli smo u jedno izuzetno prestižnu grupaciju, od 30 zemalja gde postoji čapter - rekao je predsednik tog Udruženja.

Prisutnima se obratio i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić koji je naglasio da BIM tehnologija postaje zakonska obaveza.

- Kada smo usvajali izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji možda se najrevoluciarnije promene upravo tiču BIM-a i zakonom smo predvideli da od 1. januara 2028. godine svi projekti na teritotriji Srbije moraju da budu projektovani u ovoj tehnologiji. Ovo je velika promena, ali i govori da popularizacija BIM-a nije potrebna jer to postaje zakonska obaveza - istakao je ministar Vesić i dodao da je dat odložen rok kako bi svi mogli da nabave opremu i da bi studenti naredne godine završili studije i bili spremni za sprovođenje ove tehnologije.

Ministar je naglasio da će sledeće godine usledeti i nove izmene, a možda čak i novi Zakon, kojim će biti data veća odgovornost Projektnim biroima.

- Imamo ideju da građevinske dozvole do određenog broja kvadrata prebacimo na Projektne biroe uz odobrenje da se to radi, da upotrebne dozvole prebacimo na one koji vrše tehnički prijem takođe na osnovu javnog oglašavanja. To će rasteretiti same sekretarijate i smatramo da je to sad sledeći korak koji možemo da uradimo - rekao je Vesić i dodao da se trenutno radi i na Zakonu o održavanju infrastrukture.

- Taj zakon će biti usvojen u narednom periodu i sa njim ćemo prvi put imati tzv. srpski katastar odnosno registar kompletne infrastrukture. Kroz taj zakon ćemo definisati upravljače svakog infrastrukturnog objekta i postojaće zakonska obaveza da se odvaja određen procenat budžeta za održavanje, a da bi se uspešno održavao biće neophodno da bude urađen u BIM tehnologiji - pojasnio je ministar.

Stanica "Prokop" urađena je po principu BIM tehnologije, dok se Beogradski metro kompletno projektuje koristeći ovaj alat.

- Odluka je da se i pre 2028. godine svi projekti koji se rade u javnom sektoru rade u skladu sa BIM tehnologijom, ali moraćemo da pomogemo projektnim biroima da nabave opremu i zato pričamo o podsticajima sa Privrednom komorom - zaključio je ministar.

Šta su BiM tehnologije?

Building Information Modeling (BIM) je temelj svih digitalnih transformacija u industriji arhitekture, inženjeringa i građevinarstva (AEC industriji).

Pojednostavljeno, BIM se koristi za kreiranje i upravljanje podacima tokom procesa projektovanja, izgradnje i operacija. Omogućava dizajnerima da kreiraju 3D modele – digitalni prikaz i fizičkih i funkcionalnih karakteristika strukture (ova struktura može biti poslovna zgrada, bolnica, put ili most).

Na današnjoj konfereniji između ostalih projekata, biće reči i o radovima na Aerodromu Nikola Tesla, Graničnom prelazu Horgoš, projektu železnice na Novom Zelandu, obilaznice u Stokholmu i konstrukciji u kontaktu sa morem u Danskoj.

(Telegraf Biznis)

Video: Istorijski događaj i za Beograd i Srbiju: Vesić nakon otvaranja postrojenja za preradu otpadnih voda

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>