Novi trend: Humani biznis, poslovanje za dobrobit društva?

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Privatna arhiva

Brendovi i kompanije danas žele da budu povezani sa nečim što je korisno za društvo i da prikažu sebe ne kao mašinu za pravljenje para već kao humanu organizaciju kojoj je stalo do dobrobiti društva.

Na Web Summitu, najvećoj tehnološkoj konferenciji u Evropi, Bred Smit, predsednik Majkrosofta govorio je upravo o tome – kako koristiti tehnologiju za dobre stvari i kako se od tehnoloških kompanija upravo to i očekuje. Biznis više ne može da se radi samo zbog profita, to nije dovoljno. Da, morate da pravite novac ali ne samo iz razloga da biste bili jači i moćniji već da biste uticali na pozivne promene u društvu i svetu. Ako tim novcem ne radite nešto dobro za društvo, ne radite dovoljno. Svet najbrže mogu da menjaju ljudi koji imaju uticaj i moć, a to su upravo najbogatiji i najuspešniji ljudi i sistemi tj. kompanije. 

Nije samo da pričaju o tome već su na svom štandu predstavili proizvode na kojima rade: AI for good inicijativa - koriste veštačku inteligenciju i njihove različite proizvode da rade na rešavanju različitih problema u društvu, zatim Smart City  koji omogućava građanima da uz pomoć platforme prijavi ili reši problem, zakaže sastanak itd, Farm beats softver za pametnu poljoprivredu itd.

SAP je imao ogroman štand gde je na jednom delu velikim slovima pisala rečenica koju i sami stalno ponavljaju: „the future of business have feelings“ - budućnost biznisa ima osećanja. Kompanije više nisu samo mašine za pravljenje para niti je jedini cilj profit i targeti u prodaji već se sve to radi zarad nekog višeg cilja. Sve i da to nije trenutno u potpunosti tako, dobro je da se u tom smeru krećemo.

Ako niste gledali Netfliksov dokumentarac Inside Bill’s brain, pogledajte. Fantastična priča o tome šta trenutno motiviše jednog od najvećih umova i najbogatijih ljudi na svetu, Bila Gejtsa. To nije dodatno pravljenje para, jer kada dostignete određeno bogatstvo, nema razlike u kvalitetu životu ako ga dodatno gomilate.

Ono što motiviše i pokreće ljude je mogućnost da nešto menjaju, da stvaraju, da naprave razliku u svetu i da posle njih svet bude bolje mesto za život. To su veliki i inspirativni ciljevi kojima se mnogi bogataši u svetu pridružuju.

Ričard Brenson, serijski preduzetnik u okviru čije grupe posluje 400 kompanija koje zapošljavaju više od 60.000 ljudi, još 2013. godine pokrenuo je B tim. Okupio je velike i uspešne biznismene sa ciljem da preoblikuju kapitalizam tako da se na prvo mesto stave planeta i ljudi, a zatim profit. Izvanredna inicijativa koja menja perspektivu poslovanja na način da kompanije više nisu odgovorne samo i jedino ljudima koji imaju deonice u tim kompanijama (shareholderima) vec svim stakeholderima tj. svima na koje poslovanje te kompanije utiče, a to su osim zaposlenih i društvo u celini.

Na taj način menja se uloga biznisa u svetu. Sada o tome pričaju mnogi generalni direktori i predsednici velikih svetskih kompanija. Ariana Hafington pisala je o tome u Hafington postu.

Više o tome, a i mnogo drugih korisnih stvari možete da pročitate i u njegovoj fantastičnoj poslednjoj autobiografiji Finding my Virginity, o kojoj sam pisala na svom blogu.

I kod nas mogu da se vide slične inicijative. Nije dovoljno samo donirati novac u humanitarne svrhe, podeliti paketiće ili nekome kratkoročno pomoći. To su sve lepe i vrlo potrebne inicijative, ali treba se problemima baviti na način da se oni održivo reše, da se ljudi “nauče da pecaju a ne da im se samo da riba.”

Jedan od takvih projekata, koji je prepoznat i nagrađen je Deltin projekat Naše selo. Možete čitati više o tome ovde i ovde . Mnoge kompanije poput Erste banke, Ikee, Keramike kanjiža, grad Zajecar pridružile su se ovom projektu.

Nadam se i verujem da će sve više kompanija kod nas početi sa sličnim, dugoročnim i održivim društveno odgovornim aktivnostima. Konačno se dešava jedno lepo takmičenje koje sa uživanjem pratim i jedva čekam da vidim šta će budućnost doneti i na koje sve načine će kompanije menjati ovaj svet na bolje.

(Autor: Ana Brzaković, direktor sektora za korporativne komunikacije u Delta Holdingu)