PR struka danas: PRilika ili PRomašaj?

Potrebno je 20 godina da izgradimo reputaciju, a samo pet minuta da je uništimo – rekao je Voren Bafet, uvaženi američki milijarder. Ako stvari krenu nizbrdo, tu nastupa krizni PR, ali da li ova vrsta odnosa s javnošću zbog napredne digitalne analitike postepeno pada u drugi plan?

Nema ozbiljne i jake kompanije bez PR službe koja je tu da podupire uspešno poslovanje kada je „more mirno“, ali i da spremno dočeka iznenadne negativne okolnosti. Istorija beleži brojne primere dobrog kriznog PR-a koji je, ne samo održao renome kompanije, već i okrenuo stvari u sopstvenu korist.

Teme za vas

Za širu publiku, PR je sinonim za estradu, politiku i sport 

U Srbiji, mediji ovu struku uglavnom posmatraju kroz događaje, a to je pokazalo i nedavno sprovedeno istraživanje "Digital Element"-a. Tema je bila „Stanje PR struke u Srbiji u 2019. godini“, a ciljevi – utvrditi na koji način je PR predstavljen u medijima i kako ga doživljava šira javnost.

Rezultati istraživanja pokazuju da se u proteklom delu godine o PR-u u medijima, po hronološkom redu, izveštavalo kroz: događaje, nagrade, zanimljivosti, obuke, digitalne strategije, agencijske aktivnosti, digitalnu analitiku, krizni PR, i na poslednjem mestu – intervjue. Iz ugla medijske percepcije, PR čine događaji, nagrade i edukacije, ali šira javnost ga najpre posmatra kroz estradu, politiku i sport, odnosno čitalačku publiku privlače tekstovi sa haštagom zanimljivosti.

Novo doba donosi i rastuću digitalnu analitiku čiji alati prete da potisnu krizni PR kao, do sada, glavno strategijsko sredstvo komunikacije. Istraživanje "Digital Element"-a je na konferenciji PRilika 2019. otvorilo još zanimljivih pitanja, te tako saznajemo da su najviralniji tekstovi online medija oni posvećeni nagradama, a direktno sa portala objave se u proseku šeruju 12 puta na društvene mreže.

Da li je PR-u potreban PR?

Kada je reč o demografiji čitalaca, najverniji online vestima su muškarci i zaposleni u privatnom sektoru, kao i ljudi visokog obrazovanja, naročito oni čiji je posao (in)direktno vezan za medijska dešavanja, što je i očekivano. Zanimljivo je da novosti koje se odnose na PR u Srbiji interesuju samo osam odsto studenata, što podržava teoriju da je potraga za kvalitetnim i stručnim mladim kadrom sve teža.

Ono što digitalni PR, između ostalog, podrazumeva jeste uključivanje influensera u promovisanje brenda ili određene društveno važne priče, i bez njega je danas vrlo teško opstati na tržištu. Milenijalcima je ovaj vid odnosa s javnošću svakako bliži, te postoji opravdano uverenje da će PR „oživeti“.

Stručnjacima iz ove oblasti od velike važnosti je i podatak, dobijen putem sprovedenog istraživanja, da viralnog sadržaja o PR-u najmanje ima u mejnstrim medijima, a sasvim logično najviše u onima posvećenim marketingu, digitalu i komunikaciji. Uzimajući u obzir segmente kroz koje čitaoci najpre doživljavaju PR, izveden je zaključak da nemaju pozitivan stav o ovoj struci, barem kada govorimo o Srbiji. Komentari vezani za politički PR imaju najnegativniji ton, a zatim slede sport i estrada.

Prosečan čitalac smatra da se previše ulaže u sportski PR, čime se skreće pažnja sa bitnijih tema u zemlji, kao i da PR tim estradnih zvezda, sudeći po njihovom medijskom nastupu, ne radi dobar posao.

(Telegraf Biznis/B.Đ.)