Neki ipak ostaju: Ova babica ne želi da napusti Srbiju, a evo kako izgleda njen radni dan

Kada govorimo o poslu, gotovo da ne postoji osoba koja ne kuka i kojoj je sve potaman. Nije lako ni oceniti "kome je teže", ipak, postoje profesije koje deluju mnogo više idilično nego što, zapravo, jesu.

Takav je posao babice koji ne podrazumeva samo rađanje beba, radost i smeh u porođajnoj sali, a o tome koliko izazova on nosi i šta je najteže u njemu, razgovarali smo sa akušer-babicom iz jedne beogradske bolnice za ginekologiju i akušerstvo. Ona je, ujedno, i među retkima danas koji imaju "idealno zanimanje za inostranstvo", ali koji ne žele da napuste Srbiju.

Teme za vas

Radni dan ove babice počinje dolaskom u bolnicu i oblačenjem uniforme, a najveći izazov je što nikada ne zna šta je čeka. Kaže da svi privatni problemi zaposlenih moraju ostati ispred vrata bolnice, kako bi trudnice dobile njihovu punu psihičku pažnju i fizičku angažovanost. - Do sada mi nijedan dan nije bio isti: dešavalo se da kada dođem na posao zateknem mirno stanje, a dešavalo se da se u jednom momentu rađa nekoliko beba - kaže ona.

• Da li se ovaj posao razlikuje od onoga kako ga drugi ljudi doživljavaju?

- Iako mnogi misle da je biti babica divan posao zato što smo okruženi bebama, istina je da je na nama baš zbog toga i velika odgovornost. Dodala bih i da se posao babice razlikuje od mnogih drugih, gde radnici svaki dan otprilike znaju šta će raditi i kakva ih atmosfera čeka. Plan i program ne postoje, a mi moramo biti spremni za svaki tok situacije i tempo rada. Veliku ulogu u svemu igra i psiha, jer nikad ne znate ko vas čeka u porođajnoj sali i kako kojoj trudnici pristupiti. Dani bez problema i komplikacija su nam, naravno, omiljeni, ali svakako da postoje i oni turbulentni i stresni.

Foto: Pixabay.com

Kako kaže naša sagovornica, u toku jedne smene koja traje 12 časova (od 7h do 19h, ili od 19h do 7h) jedna babica uradi mnogo toga, i ona je, zapravo, tu oko trudnice sve vreme. One su tu da isprate svako njihovo stanje i raspoloženje, i da reaguju u skladu sa tim, a ova babica iz Beograda naglašava da su trudnice uglavnom pribrane i znaju da izraze zahvalnost.

- Babicama je najbitnije da pridobiju poverenje trudnica, jer to znatno olakšava dalji posao. Naš zadatak je i da ih maksimalno pripremimo, kako psihički, tako i fizički, za sam porođaj - kaže ona, i dodaje da su babice odgovorne i za sterilizaciju, davanje terapije, asistiranje doktoru prilikom intervencija, održavanje kompletne higijene porođajne sale. One su spona između trudnice i lekara.

Na pitanje šta je najteže u ovom poslu, odgovorila je brzo jer kaže da tu nema dileme. - Definitivno je najteže stupiti u kontakt sa porodiljom koja je izgubila dete na porođaju. To je ono što meni najteže pada, jer nikada nema adekvatnih reči utehe, a vi to jednostavno morate saopštiti i "pregurati". Upravo zato posao babice i jeste jedan od najtežih, a na te stvari ljudi često zaboravljaju.

Foto: Pixabay.com

• Iz godine u godinu, radnicima medicinskog sektora plate rastu. Ipak, mnogo vaših kolega odlazi u inostranstvo, tražeći bolje uslove. Vi ste jedna od onih koji ne žele da odu. Zašto?

- Tačno je da nam plate rastu, ali smatram da ovaj posao i dalje nije dovoljno plaćen, imajući u vidu koliko se svako od nas daje i koliko odgovornosti je na nama. Mnogo kolega iz bolnice gde radim je otišlo "preko", upravo iz finansijskih razloga, međutim, ja sam jedna od onih koji su previše nostalgični da bi napustili svoju zemlju. Glavni razlog zbog kojeg sam i dalje u Srbiji jesu porodica i prijatelji, a drugi značajan razlog je pripadnost koju osećam u mojoj bolnici. Koliko god da su nam uslovi teški, a plate male, ja se osećam zadovoljno među svojim kolegama sa kojima se potpuno razumem na mentalnom i jezičkom nivou. To je, jednostavno, presudilo kod mene.

Kaže da je u redovnom kontaktu sa kolegama koji su otišli i da su se svi dobro snašli, bez namere da se vrate. Oni su ona "druga grupa" koja je manje nostalgična, ali koja ima drugačiju viziju budućnosti kada je reč o svojim ambicijama, sebi, odgajanju dece. - Ono što znam iz njihovih priča jeste da su, ne samo plaćeniji, već i cenjeniji, a organizovani zdravstveni sistem u recimo Nemačkoj ili Austriji, samo im dodatno olakšava ovaj izazov. Kada mi pričaju o iskustvu rada u srpskoj i inostranoj bolnici, razlike su ogromne, tako da potpuno razumem zašto oni koji su "iskusili bolje" - ne žele nazad. Aparatura je naravno bolja, hvale i međuljudske odnose, plata im omogućava dugoročnije planiranje... Eto, to je ono zbog čega su tamo - zaključuje ova babica za Telegraf Biznis.

(Telegraf Biznis/B. Đorđević)