Brendiranje poslodavaca – šta pričaju o vama posle 17 h?

Foto ilustracija: Telegraf/Profimedia

Na mrežama možemo da pronađemo tekstove na temu brendiranja poslodavaca brojne su konferencije i poslovna okupljanja (i sam sam organizovao jednu) ali i pokreću se novi biznisi koji su fokusirani upravo na employer branding.

Najčešće se pod EB podrazumeva ono što o svojoj kompaniji pričaju zaposleni u privatnim razgovorima sa svojim prijateljima, poznanicima, rodbinom... Takođe i utisak koji ostavljaju na potencijalne kandidate tokom procesa regrutacije novih kandidata.

Ovo bih proširio i na ono što poslovni partneri pričaju o nekoj kompaniji. Dakle, ključni stejkholderi u procesu brendiranja poslodavaca su trenutni i bivši zaposleni i poslovni partneri.

Šta Employer Branding nije?

*Stoni fudbal i bilijar

*Lazy beg i Sony PlayStation

*Ceđeni citrusi i rad od kuće

*Dizajnirani oglas na Infostud Poslovi koji sadrži gore navedene sastojke

*Bilbordi i reklame koji pripadnike generacije Z uveravaju da je cool ceo dan peći i prodavati pljeskavice preko omladinske zadruge.

Ove i slične prakse su na poslovni horizont Srbije došle sa eksplozijom IT firmi koje u manjku ‘’matorih java developera’’ pokušavaju jedna od druge da preuzmu postojeće. Slična je situacija i sa drugim etabliranim biznisima gde ekonomska emigracija i negativni prirodni priraštaj uzimaju danak. Trka u ponudi i komunikaciji benefita polako ulazi u terminalnu fazu, a kao i mnogi drugi tako će završiti i ovaj hype.

Šta Employer Branding jeste?

(u trenutnoj fazi razvoja privrednog ambijenta i kulture poslovanja u Srbiji)

*Poštovanje Zakona o radu i Ugovora o radu

*Poštovanje ličnosti zaposlenog, njegovog privatnog života i privatnih potreba

*Jasno oglašene pozicije

*Feedback kandidatima, naročito onima koji nisu prošli konkurs

*Odgovaranje na mejlove poslovnim partnerima

Kao što vidite naveo sam nekoliko bazičnih stvari koje bi trebale da se podrazumevaju ali to još uvek u našim uslovima nije većinski slučaj, ali EB gura stvari u dobrom pravcu i to je primetan trend proteklih nekoliko godina.

Kakva je veza između EB i klasičnih teorija motivacije?

Krajnji cilj svake EB kampanje je da privuče i zadrži kvalitetne i motivisane kandidate. Potrebno je dobro razumeti koja je motivacija kandidata kada procenjuje neku kompaniju. Postoji nekoliko klasičnih teorija motivacije a izdvojio bi Hercbergovu dvofaktorsku teoriju.

Prvi grupa faktora su higijenski, koji se u suštini podrazumevaju i ne vode motivaciji ali mogu da vode nezadovoljstvu ako nisu adekvatno adresirani. To su pre svega materijalni uslovi: zarada, bonusi, uslovi rada i dr. Oni su neophodni ali nisu elementi na kojima treba graditi EB komunikaciju.

Druga grupa su motivatori,  viši faktori koji su vezani za čovekovu samoaktuelizaciju: posao koji se obavlja, priznanje za uspeh, napredovanje i sl. Njih kandidat može da pronađe pre svega u misiji i vrednostima kompanije.

Misija i vrednosti su pojedinačno najvažniji delovi svake EB kampanje za privlačenje i zadržavanje "pravog čoveka na pravom mestu", pod uslovom da su higijenski faktori ispunjeni u potpunosti.

(Autor: Bojan Balaž, rukovodilac marketinga i prodaje, Mokrogorska škola menadžmenta)