Doktor koji je radio do kraja: Umro sa 105 godina, bez želje da ode u penziju. Ovo su njegovi saveti

Šigeaki Hinohara / Foto: Wikimedia/Karsten Thormaehlen

Japan je prvi na listi najdugovečnijih nacija, a ne možemo reći da žive bez stresa, pre svega uzimajući u obzir njihovu radnu etiku. I dalje je upitno da li je reč o ishrani, genetici ili nečemu trećem.

Teme za vas

Jedan od takvih "blistavih primera" je i, sada pokojni, dr Šigeaki Hinohara (Shigeaki Hinohara), koji je 2017. umro u 105 godini života, i to kao predsedavajući Međunarodnog univerziteta Sveti Luka i počasni predsednik Međunarodne bolnice Sveti Luka, iz Tokija.

Kažu da je imao izvanredan život, a u čemu je bila njegova tajna? Sudeći po tome što je radio do kraja života, čini se da mu je posao prijao i donosio više lepog, nego stresa. On nije žurio u penziju. Sledio je ova "pravila" koja vam mogu pomoći da bolje organizujete svoj privatni, ali i poslovni život.

"Nemojte se penzionisati. Ali, ako baš morate, učinite to daleko posle 65. godine"

Prosečna starost za odlazak u penziju, u većem delu sveta, jeste oko 65. godine, ali je Hinohara na stvari gledao malo drugačije.

U intervjuu za "The Japan Times" je davne 2009. godine rekao sledeće: "Sadašnja starosna granica za penzionisanje je određena pre pola veka, kada je prosečni životni vek u Japanu bio 68 godina, i kada je bilo samo 125 Japanaca starijih od 100 godina".

Da njegov stav nije "prazna priča", govori i činjenica da je lečio svoje pacijente nekoliko meseci pre smrti, u knjizi za zakazivanje je pisao termine za narednih 5 godina i radio je do 18 sati dnevno.

Japanci su narod koji u proseku živi najduže / Foto: Pixabay

"Uvek radi dve stvari: koristi stepenice i okupiraj mozak"

Hinohara je naglašavao važnost redovnog vežbanja, nije koristio lift već stepenice, i to tako što je preskakao jedan red. To je bio njegov trik za "buđenje" mišića. Sam je nosio svoje kofere i stvari, i u poznim godinama, a tokom 12 meseci bi održavao do 150 predavanja, obično govoreći 60 do 90 minuta.

Njegova ishrana bila je "spartanska", jer je gojaznost smatrao jednim od najvećih problema današnjice.

- Za doručak pijem kafu, čašu mleka i sok od pomorandže sa kašikom maslinovog ulja. Ručak se sastoji od mleka i nekoliko biskvita, a nekada ni ne jedem, ako sam zauzet. Nikada nisam gladan, jer sam fokusiran na svoj rad. Večera je povrće, malo ribe i pirinča, i dva puta nedeljno 100 grama nemasnog mesa - govorio je.

Takođe je smatrao da čovek mora stalno da "upošljava" svoj mozak. Prema njegovom mišljenju, onaj ko nema skroz ispunjen raspored - brže stari i umire. Ali, ne radi se samo o poslu i izvršavanju obaveza, već i o aktiviranju moždanih vijuga na druge načine.

"Pravila donose stres, olabavite ih"

Iako je jasno promovisao vežbanje i planiranu ishranu, kao puteve ka dužem i zdravijem životu, Hinohara je istovremeno tvrdio da ne treba da budemo opsednuti ograničavanjem svog ponašanja.

- Svi se sećamo kako bismo ponekad, kada smo se igrali kao deca, zaboravili da jedemo ili spavamo - govorio je, i isticao: "Verujem da možemo da zadržimo takav stav kao odrasli. Najbolje je ne umarati telo sa previše pravila".

Ričard Overton, jedan od najstarijih američkih veterana iz Drugog svetskog rata, verovatno bi se složio. On je sve do svoje smrti, u 112. godini, pušio, pio viski, jeo prženu hranu i sladoled svakodnevno.

(Telegraf Biznis)