• 0

Zašto ugledni profesor kaže da je rad od kuće "tempirana bomba za produbljivanje nejednakosti"?

"Zbog rada na daljinu bismo mogli da imamo manje izuma u 2021, što će se odraziti negativno na dugoročni rast. Izolovanje ljudi iz fizičke, socijalne interakcije često dovodi do depresije", smatra Nikolas Blum, sa Univerziteta Stenford

  • 0
mts, online

Foto: Valentin Russanov

Jedna od najvećih promena koju je donela pandemija korona virusa bila je masovni rad od kuće, ali to nije prošlo bez izazova. Nikolas Blum, profesor ekonomije na Univerzitetu Stenford, tokom karijere je imao priliku da razgovara sa desetinama izvršnih direktora, viših menadžera i kreatora politike o budućnosti rada.

Tekst je zasnovan na njegovim godinama istraživanja, uključujući dvogodišnju studiju velike kineske putničke kompanije pod nazivom "Ctrip", koja je otkrila da rad od kuće čini zaposlene 13% produktivnijim, a šanse da daju otkaz su 50 odsto manje.

Ali, ovo što se danas događa razlikuje se od uspeha kineske kompanije, kaže Blum, zbog četiri faktora: dece, prostora, privatnosti i izbora.

Za mnoge je rad od kuće, kako Blum opisuje, "katastrofa kada je reč o produktivnosti". Kaže da mu njegov sin, koji ima četiri godine, redovno upada u sobu usred posla i konferencijskih poziva.

"Ctrip" analiza uzela je u obzir da zaposleni mogu da rade od kuće, samo ako imaju kućnu kancelariju, što danas kod većine nije slučaj. Ljudi obično rade u manjem stanu, tačnije, većina porodica tako živi. Po izveštaju kineske kompanije, kancelarija ne može biti spavaća soba, odnosno mesto gde svaki član porodice boravi u toku dana.

Kolaps radnog vremena dovešće do pada inovacija, smatra ovaj ugledni profesor ekonomije. Saradnja "1 na 1" je neophodna za kreativnost, a Blumovo istraživanje je pokazalo da su sastanci licem u lice neophodni za razvijanje novih ideja i održavanje osoblja motivisanim i fokusiranim.

- Zbog rada na daljinu bismo mogli da imamo manje izuma u 2021, što će se odraziti negativno na dugoročni rast. Izolovanje ljudi iz fizičke, socijalne interakcije često dovodi do depresije - kaže on.

Zoom, Zum, aplikacija

Foto: Shutterstock

Nakon devet meseci, od kada je zaposlenima omogućio da svoj posao rade kod kuće, "Ctrip" ih je pitao da li žele da nastave da rade na daljinu ili da se vrate u kancelariju. Polovina je želela da se vrati, uprkos tome što im je prosečno putovanje do posla, tj. do kuće - trajalo 40 minuta u jednom smeru. Razlog za povratak? Interakcija.

Zaposleni su rekli da se kod kuće osećaju izolovano, usamljeno i depresivno. Dobar primer za to su i penzioneri, pri čemu je istraživanje dokazalo da se mentalno zdravlje obično naglo urušava nakon što ljudi prestanu da rade. Porast rada od kuće, smatra Blum, predstavlja sličan fenomen, samo manje "oštar".

- Prema nedavnoj studiji koju sam sproveo sa Centralnom bankom Atlante i Univerzitetom u Čikagu, samo 65% Amerikanaca izjavilo je da ima dovoljno brz internet, koji može da podrži video pozive - kaže Blum. Osim toga, 50 odsto ispitanika, uglavnom menadžera, profesionalaca i finansijskih radnika koji svoj posao mogu obavljati na daljinu, jer koriste samo računar, kaže da su kod kuće efikasni 80 odsto.

Ostali imaju toliko loš internet kod kuće ili ga uopšte nemaju, što sprečava efikasno ispunjavanje obaveza na daljinu. To, kaže Blum, stvara "tempiranu bombu za pokretanje ili produbljivanje nejednakosti".

ITacademy , žena laptop

Foto: Shutterstock

- Naši rezultati pokazuju da će obrazovaniji zaposleni, sa višom zaradom, češće raditi od kuće i nastavljati da dobijaju platu, razvijaju svoje veštine i napreduju u karijeri. Istovremeno, po strani ostaju oni koji ne mogu da rade od kuće (bilo zbog prirode posla, nedostatka odgovarajućeg prostora ili interneta) - navodi profesor.

Uprkos nedostacima, Blum kaže da je pozitivno to što su predrasude vezane za rad na daljinu "isparile". Pre pandemije, ljudi su smatrali da njihove kolege koje tako rade - zapravo "ne rade ništa".

Druga prednost je procvat predgrađa i ruralnih područja. S obzirom na potrebu za fizičkim distanciranjem, većina firmi razmišlja da smanji poslovni prostor. To bi dovelo do povećanja ukupne potražnje za kancelarijama u prigradskim industrijskim zonama, sa niskim zgradama.

I na kraju, ulaganja u tehnologiju rada na daljinu značajno su se isplatila.

Video: Radnici koji će raditi od kuće do 2021. godine ili - zauvek?!

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke