• 1

Neverovatan život Kralja krofni: Bio izbeglica, stvorio milione, postao beskućnik i opet je bogataš

, Telegraf Biznis

Upoznajte Teda Ngoja, čoveka čiji je život poslužio kao inspiracija za film. Sve je počelo davne 1975, njegovim dolaskom u SAD...

  • 1
Ted Ngoy

Ted Ngoy / Foto: Profimedia/Everett

Ako posetite jednu od prodavnica krofni u Kaliforniji, velike su šanse da je poseduje neka porodica iz Kambodže. To je zato što je izbeglica iz te zemlje, Ted Ngoj (78), izgradio carstvo na račun ove poslastice i postao poznat kao Kralj krofni (The Donut King).

Bio je srednjoškolac kada mu je "za oko zapala" ćerka visokog državnog zvaničnika, koju je kasnije i oženio. Govorio je da ne postoji lepša žena od nje.

Svi dečaci iz njegove škole bili su zaljubljeni u Sugantini, ali je on smatrao da nema šanse kod nje, zato što je bio siromašan, iz sela blizu granice s Tajlandom. Za Ngoja, Sugantini Koeun bila je "moćna, poput princeze".

Jednog dana je otkrio da soba koju je iznajmio gleda baš na njenu vilu. U tome je video svoju priliku. Svake večeri sedeo je pored otvorenog prozora sobe i svirao flautu, a majka njegove buduće supruge je govorila da "taj ko tako lepo svira, mora biti zaljubljen".

Ako mislite da vam sada pišemo o nekom odlomku iz bajke, varate se. Ngoj je jedne večeri video Sugantini na balkonu, napisao joj na papiru da živi u zgradi prekoputa i da svira flautu, a onda je belešku obmotanu oko kamena bacio pred njenu terasu. Ostalo je istorija...

 
 
 
View this post on Instagram

A post shared by THE DONUT KING (@thedonutkingfilm)

Beg iz "pakla" u obećanu zemlju

Venčali su se i osnovali porodicu, a život je bio dobar sve dok nije izbio građanski rat oko 1970. godine. Ted je tada imao 28 godina i već je govorio četiri jezika. Njen zet mu je ponudio mesto oficira na Tajlandu, a čim je stekao majorski čin, sa porodicom se preselio u Bangkok.

Ipak, situacija je u Kambodži, u koju je odlazio svaki mesec poslovno, bila sve opasnija. Prestonica je u aprilu 1975. potpuno pala, a Ted je poslednjim letom uspeo da se vrati na Tajland. Roditelji njegove supruge nisu uspeli da se sklone i kasnije su pogubljeni.

Kambodža, civilni rat 1975.

Kambodža, 1975. godine / Foto: Profimedia/AFP

Džerald Ford, 40. američki predsednik, insistirao je na tome da bi SAD trebalo da pozdrave 130.000 izbeglica iz Vijetnama i Kambodže, poručujući svima koji se protive: "Mi smo zemlja koju su izgradili imigranti iz svih delova sveta". Tako je sve počelo za porodicu Ngoj.

Ted i Sugantini prodali su sve što su imali i jednim od prvih izbegličkih letova stigli u Kaliforniju, sa svoje troje dece, usvojenim nećakom i dve nećakinje. Porodica je bila smeštena u brzopotezno podignutom izbegličkom kampu, Pendleton. Da bi im bilo dozvoljeno da napuste kamp i nađu posao, bio im je potreban američki sponzor, koji će im naći posao i mesto za stanovanje.

kalifornija

Kalifornija / Foto: Unsplash

Nedeljama su gledali kako druge porodice odlaze, dok ih napokon nije sponzorisao pastor iz crkve u Tastinu, u okrugu Orange, južno od Los Anđelesa. Ted je radio kao domar u crkvi, ali ubrzo je shvatio da 500 dolara mesečno nije dovoljno za izdržavanje porodice.

Uz pastorovo odobrenje krenuo je dalje da traži i dobio još dva posla. Radio je kao prodavac od 18h do 22h, i kao radnik na pumpi od 22 časa do šest sati ujutru. Pored benzinske stanice bila je radnja s krofnama "DK Donuts", iz koje je, kako kaže Ngoj, mirisalo divno pecivo. Podsetilo ga je na specijalitet nom kong, iz Kambodže.

Celu noć Ted bi gledao ljude kako kupuju kafu i krofne, i shvatio je da je to dobar posao. Jedne noći pitao je ženu na šalteru da li bi ušteda od 3.000 dolara bila dovoljna za kupovinu prodavnice krofni, a ona mu je odgovorila da je to "bačen novac". Umesto toga, usmerila ga je na obuku u okviru lanca "Winchell's".

Ngoj je bio njihov prvi pripravnik iz Azije.

- Naučio sam da pržim, da se brinem o platnom spisku, čišćenju, prodaji, o svemu - rekao je ovaj biznismen. Jedan od trikova koje je naučio bilo je prženje krofni u malim serijama tokom dana, kako bi bile sveže. Osim toga, kako je naveo, "miris krofni bio je najbolja reklama, a on je moguć samo kada su krofne baš sveže".

Kada je završio tromesečnu obuku, "Winchell's" mu je dao da vodi radnju nedaleko od Tastina, na pristaništu Balboa. Sugantini je postala "nasmejano lice za pultom", iako je slabo govorila engleski. Ted je najviše pržio krofne noću, dok je njegov najmlađi sin Kris često spavao pored njega u kuhinji.

krofne

Foto: Unsplash

Od siromaha do milionera

Štedeli su novac kad god su mogli, tačnije prali su i ponovo koristili štapiće za mešanje kafe, ali je onda usledio prekor od strane poslodavca, vlasnika lanca za koji su radili. U jednom momentu, Ted je kupio pink kutije za pakovanje krofni po povoljnoj ceni, i one su postale njegov zaštitni znak.

Porodica je radila 12 do čak 17 sati dnevno. Najstarija deca (9 i 8 godina) vikendom su služila kafu, pakovala krofne i zatvarala kutije. Tokom nedelje su pohađali školu, a nekada su bili toliko gladni, da bi krali užinu od druge dece.

Ipak, za godinu dana Ted je uštedeo dovoljno da položi depozit za drugu prodavnicu krofni, po imenu "Christy's". Sugantini je i tu ljubazno dočekivala goste, a kada je postala američka državljanka, uzela je ime Kristi kao svoje. Nakon još godinu dana i dve radnje, uštedeli su 40.000 dolara i Ted je odlučio da proširi posao.

 
 
 
View this post on Instagram

A post shared by Donut Stories (@pinkboxstories)

Kupio je veću prodavnicu krofni i ponudio da se originalni "Christy's" da u zakup drugim izbeglicama iz Kambodže, porodici čiji su članovi radili u lokalima brze hrane za malu platu. Obučio ih je i predao ključeve. Počeo je da traži još prodavnica krofni koje bi kupio i iznajmio izbeglicama iz svoje rodne zemlje.

Radili su mnogo i malo znali o dešavanjima u Kambodži, ali su zbog onoga što bi čuli - plakali, i molili se za svoje rođake koje su ostavili tamo. Ljudi su u Kambodži bili prisiljeni da rade na farmama, a oni koji su bili imućni ili obrazovani - bili bi ubijeni ili mučeni.

Kambodža, civilni rat 1975.

Civilni rat u Kambodži / Foto: Profimedia/AFP

Tokom četiri godine gotovo dva miliona ljudi iz Kambodže je pogubljeno, ili su umirali od gladi, bolesti, prekomernog rada. Revolucionar Pol Pot je 1979. svrgnut, što je dovelo do novog talasa kambodžanskih izbeglica. Tedovi roditelji i sestre pobegli su preko granice na Tajland, odakle je Teda pozvala američka ambasada i pitala ga da li će ih sponzorisati da žive u SAD.

Naravno da je odgovorio potvrdno i zaposlio sestre u prodavnicama krofni. Javljalo se sve više rođaka, ali je Ted govorio da neke od njih nije ni poznavao. Ipak, razumeo je zašto su se pozivali na njega u ambasadi, jer kako kaže, "svakome treba šansa da preživi". Pomagao je svima, koliko je mogao.

Tokom godina, Ted i Kristi su sponzorisali više od 100 porodica, i ohrabrili su mnoge da urade isto. Ljudi iz Kambodže su naporno radili, a pritom nisu morali da isplaćuju zarade, jer je to bio jedan veliki porodični biznis. Stvoren je profitabilan poslovni model.

Na kraju su Kambodžani posedovali toliko prodavnica krofni u Kaliforniji da su dominirali na tržištu, gurajući "Winchell's" na drugo mesto. Ted se zbog toga pomalo osećao loše, jer im duguje veliku zahvalnost.

Do 1985. godine, odnosno deset godina nakon dolaska u SAD, Ted i Kristi su bili milioneri, posedovali su oko 60 prodavnica krofni. Njega su prozvali "Kralj krofni" ili "Ujka Ted", zbog brojnih kambodžanskih imigranata za koje je odgovarao kada su došli u Sjedinjene Države.

Ovaj bračni par kupovao je kola, vilu vrednu milion dolara sa bazenom i liftom, letovali su u inostranstvu. Kako kaže Ted, "ostvarili su svoj američki san". Ali, onda se desilo ono čemu se možda niko nije nadao...

U kandžama kocke

- Bili smo srećni, sve dok mi kockanje nije uništilo život. To je najtužniji deo mog života - navodi Ted, koji se "sapleo" o čari Las Vegasa. On i Kristi su počeli da posećuju kazina i najpre je sve bilo u redu. Čak su upoznali Elvisa Preslija, uživali u životu. Ali, Teda je ubrzo stigao snažan adrenalin, mamio ga je sav taj glamur.

Ted kaže da se nikada pre nije kockao, a onda je krenuo kao i svi kockari: prvo je "ubacivao" 10 ili 20 dolara, dok mu ovaj način života nije "ušao u krv". Kazina su ga vodila u apartmane gde je noćenje plaćao 2.000 dolara, dobijao je VIP ulaznice za najbolje predstave.

kazino

Kazino u Las Vegasu / Foto: Unsplash

Problem je nastao kada je počeo da gubi po 5.000 ili 7.000 dolara samo u jednoj igri, dok je zapostavljao biznis s krofnama. Kaže da nije imao vremena da se brine o poslu, pa je sve počelo da propada. Nisu se dalje širili u poslovanju, a Kristi bi ga tražila po kockarnicama, vukući decu sa sobom.

Ted se seća da se skrivao od nje iza automata za igru.

Kad god bi pobedio, cela porodica se radovala, ali je postajao agresivan kada je gubio. Umeo je da se razbesni, razvaljuje vrata, rastura nameštaj i tako plaši decu. Uporno se vraćao u Grad greha da povrati izgubljeno, ali je bio svestan da što više juri taj novac i dobitak, to im je dalje.

- Kocka je rodila čudovište u meni - govorio je Ted, ali mu je Kristi sve praštala. Takođe se pročulo da se ovom veštom biznismenu više ne može verovati. Sam za sebe je pričao da je bio loš čovek u tom periodu, i da je često pozajmljivao novac, što znači da je zapadao u beskrajne dugove.

Zapravo, na kraju je počeo da pozajmljuje novac od onih kojima je pomogao da naprave nešto u životu. Pokušavao je da se odupre kockanju, išao na anonimne sastanke kockara, ali uzalud - vraćao bi se stolovima kazina.

Dva puta se pridružio budističkom hramu. Obrijao je glavu i proveo tri meseca, idući bos, na Tajlandu, a onda se vratio kao iscrpljen, ali promenjen čovek - ili je bar tako mislio.

budizam

Budistički hram / Foto: Unsplash

Nije prošlo ni nekoliko meseci, a već bi kupovao avionsku kartu za Las Vegas. Kaže da je nemoguće objasniti da se tu više ne radi o novcu, već o osećaju. "Novac je jednostavno bio igla koja je isporučila toksičnu dozu", napisao je u svojoj autobiografiji.

Njemu i Kristi je na kraju ostala samo jedna prodavnica krofni, koju su odlučili da prodaju. Najmlađi sin Kris je krenuo da ih odveze da pokupe novac, ali je i to krenulo po zlu. Naime, vozeći se sa 85.000 dolara gotovine u prtljažniku automobila, zaustavila ih je policija.

Zaostajali su u plaćanju računa i dugova, pa se automobil vodio kao ukraden. Svoje troje su odvedeni u policijsku stanicu, ali iz straha nisu pominjali novac u gepeku. Kada su pušteni iz stanice, novca više nije bilo.

Povratak u domovinu

Skoro 20 godina nakon dolaska u SAD, tačnije 1993, Ted i Kristi su se preselili u Kambodžu. U "obećanoj zemlji" su ostali bez prelepe vile i lanca prodavnica krofni, ali su i dalje imali dovoljno novca za komforan život.

Ted je upoznao svoju novu strast - politiku. Kambodža je imala prve demokratske izbore od rata i želeo je da se kandiduje, kako bi pomogao obnovi svoje zemlje. Pored toga, zaključio je, kao političar neće moći da se kocka. "Ako budem imao lošu reputaciju, ljudi neće hteti da glasaju za mene", govorio je.

Na vrhuncu svog američkog uspeha bio je vatreni republikanac i s entuzijazmom je skupljao sredstva za stranku. Upoznao je Ričarda Niksona, Regana, Buša. Stoga je svoju političku stranku nazvao Republikanska stranka za slobodni razvoj. Ali, ime partije je obmanjivalo.

Mnogo birača je navelo da pogrešno pretpostave da je Ngoj protiv kraljevske porodice Kambodže i nije osvojio svoje mesto. Pozvan je, međutim, da postane vladin savetnik za trgovinu i poljoprivredu. Kambodža je bila siromašna i nedovoljno razvijena nakon rata.

kambodža

Kambodža / Foto: Unsplash

Inspirisan ekonomskim uspehom Tajvana, Ted je odlučio da lobira u Sjedinjenim Državama, što bi otvorilo vrata stranim ulaganjima.

- Potrošio sam oko 100.000 dolara sopstvenog novca, vremena, svega - kaže Ted.

On je već duboko zagazio u politiku u Kambodži, kada je Kristi odletela u SAD zbog rođenja unuka. Ali, njen muž je imao aferu dok je bila odsutna. Kristi je podnela zahtev za razvod, i do 2002. Ted je već bio potpuno slomljen, bez dinara u džepu.

Potrošio je sav svoj novac na izbornu kampanju i na neuspeli pokušaj uvođenja nove vrste hibridnog pirinča, za koji je verovao da će poboljšati prinose. Zatim, nakon što se "zakačio" sa moćnim političkim rivalom, uplašio se za svoj život i pobegao natrag u SAD. Sleteo je u Grad anđela sa manje od 100 dolara.

Porodica nije želela da ga vidi i niko mu nije ponudio posao, čak ni da prži krofne. Izgubio je poštovanje cele kambodžanske zajednice, što je, kako je opisao u knjizi, bila "najniža tačka u njegovom životu". Pokušavao je čak više puta da se ubije, jer je mrzeo sebe.

Menjao je crkve u kojima je boravio kao beskućnik, sve dok mu jedna starija Kambodžanka nije dozvolila da živi na natkrivenom tremu njene mobilne kuće. Od nje bi povremeno tražio dozvolu da se istušira, a kada bi večera bila gotova, pokucala bi mu na vrata da ga obavesti da može da jede.

Nedeljom bi odlazio u crkvu, u kojoj je njen sin bio pastor, i pridružio se učenju Biblije. Ted je postao duboko religiozan. I dalje bez novca, nakon skoro četiri godine izgnanstva, odleteo je natrag u Kambodžu. Nije imao krov nad glavom niti posao, preselio se u primorski grad Kep, u Tajlandskom zalivu.

Tada ga je angažovao jedan kineski poznanik da mu pomogne oko posla s nekretninama. Ted je bio dobar u tome, dobro je pregovarao i uzimao lepu proviziju za svoj trud. Nastavio je da radi punom parom i ponovo postao milioner, u svojoj zemlji.

Iznova se oženio i dobio još četvoro dece, a dvoje najmlađih još uvek je u školskoj klupi. Malo ko je znao za ovu priču iz života jednog siromaha iz Kambodže, dok ga nije kontaktirala režiserka Alis Gu iz Los Anđelesa. Ona je i sama dete imigranata, pa je postala znatiželjna zašto Kambodžani toliko često vode prodavnice krofni u Kaliforniji i zašto ih je tako mnogo.

 
 
 
View this post on Instagram

A post shared by THE DONUT KING (@thedonutkingfilm)

U većem delu SAD postoji prosečno jedna prodavnica krofni na svakih 30.000 ljudi, a u LA-u je jedna radnja na svakih 7.000 ljudi. Od oko pet hiljada nezavisnih prodavnica krofni u Kaliforniji, 80% pripada ljudima iz Kambodže, koji su decenijama unazad naseljavali Sjedinjene Države.

Gu kaže da ta priča na pozitivan način govori o izbeglicama i o tome šta se desi kada im se ukaže prilika da nešto postignu. Ona je uradila priču o "momku koji je došao u SAD bez ičega, a stvorio sebi vrlo lep život, koji je potom odbacio". Dokumentarni film o Kralju krofni izašao je nedavno, a na sajtu IMDb ima ocenu 8,1.

Režiserka je rekla da nije bilo lako nagovoriti Teda da dođe na snimanje u Ameriku, jer je "spalio mnogo mostova", deca nisu govorila s njim, osećao se usamljeno. Ipak, pristao je, i na kraju je za Teda snimanje ovog dokumentarca bilo isceliteljsko iskustvo.

Iako ga kambodžanska zajednica u SAD u većoj meri odbacuje, jer je prokockao teško zarađen zajednički novac, mnogi ga i dalje poštuju. Dok je boravio u ovoj zemlji nedavno, upoznao je mlađe generacije koje su ušle u posao s krofnama, upoznao je nove ukuse i arome. Iskoristio je i priliku da se izvini onima koje je povredio.

 
 
 
View this post on Instagram

A post shared by THE DONUT KING (@thedonutkingfilm)

Što je najvažnije, putovanje mu je omogućilo da popravi odnose sa decom i sa Kristi, koja se ponovo udala. Kaže da "prošlost ne može da promeni, ali da je naučio neke lekcije na težak način". Sada se sa porodicom čuje svakodnevno, i svi su srećni što vide da je postao bolja osoba.

Ted kaže da su mu, zapravo, iste osobine koje su ga vinule u zvezde, "omogućile" da postane plen kockanja, a to su hrabrost i odlučnost na rizik. Sada poručuje svetu da se nikako ne odaje kockanju, a on je svoje izlečenje pronašao u hrišćanstvu.

- Trebalo mi je više od 40 godina da se oduprem kocki, ali ne odustajem. Nikada se ne predajte. Ja sam kocku pobedio i još uvek je pobeđujem - zaključio je Ted Ngoj, preduzimljivi Kambodžanin, čiji je život pun uspona i padova zaista inspiracija za film, knjigu ili nešto treće.

Video: Od grobara do prodavačice krofni: Prvi poslovi najpoznatijih ljudi današnjice

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Jolanda

    Sjajna priča! Ljudi bi pomislili da su ovakve priče, preokreti i zapleti mogući samo na filmu, ali očigledno, dešavaju se u realnom životu. A ovo je samo još jedna potvrda istinitosti poslovice da nije bitno koliko puta padneš, već da li umeš da ustaneš i produžiš dalje...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke