• 4

Nakupili se odmori i slobodni dani u kompanijama u Srbiji: Šta da radi sada radnik a šta poslodavac?

, Telegraf Biznis

U skladu sa zakonom odmori koji su neiskorišceni ne mogu biti plaćeni, a odmor koji je neiskorišćen može biti plaćen jedino kad radnik da otkaz

  • 4
odmor kod kuce, pesak dnevda soba

Foto: Shutterstock

Privreda se trudila da se sačuva od korone, ali neretko je veliki teret prenet baš na radnike. Zbog toga su godišnji odmori ove godine ostali u drugom planu, pa trenutno u pojedinim kompanijama muku muče sa organizacijom slobodnih dana i zaostalih odmora.

Kako se rešava situacija kada je mnogo nakupljenih odmora, šta može radnik tada da uradi, a šta poslodavac? Proveravli smo detalje.

Osim dogovora poslodavca i radnika, mora da se poštuje i slovo zakona, a on kaže odredbu da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.

Ipak, ima situacija u kojima su i poslodavci odložili odmore kako ne bi doveli ostatak radnika u rizik, ili kako ne bi doveli u rizik funkcionisanje kompanija koje su već na udaru zbog bolovanja i rada od kuće. Prema podacima RZS, ovu mogućnosti iskoristilo je 100.000 manje zaposlenih nego u istom periodu prošle godine. I to za tri meseca kada se odmor najčešće koristi. 

Onda su neki počeli da se snalaze na svoj način. Pojedini su slali radnike na prinudne odmore jer posla nije bilo, dok su drugi, a primer je jedna međunarodna kompanija koja posluje na našem tržištu, a koja je zapretila radnici da će uzeti dane starog odmora zbog toga što zaposleni, čitajte, radi od kuće duže vreme (?!)

Hteli ne hteli, poslodavac sada može i na to ima pravo, da vas pošalje na odmor. Ako pogledate sa vedrije strane, to i nije najgora opcija, jer ćete zapravo primiti platu u vreme kada je mnogima stalo poslovanje, a pojedini ljudi uopšte nemaju posao.

Preporuka da se radnicima omogući korišćenje starog odmora zapravo je jedna od mera koju poslodavac ima na raspolaganju, kako bi sa jedne strane sačuvao broj zaposlenih, a sa druge optimalan nivo proizvodnje, ili zamrzavanje, zavisi od situacije.

Kako su rekli za Telegraaf Biznis u Ministarstvu rada, o odmoru odlučuje poslodavac u dogovoru sa zaposlenim.

Ali ako pripadate ovoj grupi koja jednostavno nije stigla da koristi dane odmora, ovo su načini da ih ostvarite:

- Svaki radnik mora da iskoristi 10 dana odmora iz tekuće godine do kraja godine

- Ostatak godišnjeg odmora, mora i može da iskoristi do kraja juna sledeće godine

- Sve što ne iskoristi je propalo i ne može biti plaćeno

- U skladu sa zakonom odmori koji su neiskorišceni ne mogu biti plaćeni, a odmor koji je neiskorišćen može biti plaćen jedino kad radnik da otkaz prelazi u drugo preduzeće, a nije iskoristio sav odmor, ili kad dobije otkaz, pa je poslodavac dužan da mu plati sve zaostala davanja, itd - rekli su za naš portal iz Kontakt centra republičkih inspekcija.

Na pitanje da li su im žalili radnici da su im poslodavci oduzimali odmore ili na neki drugi način kršili to pravo, u Kontakt centru su nam rekli da nisu imali predmeta gde su se stranke žalile na to da sui m poslodavci oduzimali odmore.

Šta kaže Zakon? Jedan, odmor iz jednog, dva ili više delova?

Prema Zakonu o radu u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog, odnosno na zahtev zaposlenog.

- Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova. Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova - objašnjavaju za naš portal iz Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.

Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

- Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine - naglašavaju nam.

Muškarac

Foto-ilustracija: Pixabay

Prema tome, godišnji odmor može da se koristi na zahtev zaposlenog, i u više delova, po pravilu, uz prethodnu saglasnost neposrednog rukovodioca.

- Zaključkom Vlade 05 broj 53-3041/2020 preporučeno je poslodavcima na teritoriji Republike Srbije, da zaposlenima koji imaju obavezu redovnog obavljanja radnih zadataka u uslovima vanrednog stanja, omoguće korišćenje dela godišnjeg odmora za 2019. godinu, zaključno sa 31. decembrom 2020. godine, a ostalim zaposlenima do 30. juna 2020. godine, u skladu sa Zakonom o radu - podsećaju za naš portal iz Ministarstva.

Kada je reč o dovijanju radnika i kombinovanja slobodnih dana ili dana odmora na način da, na primer, produžavate vikend nekoliko puta u dva meseca kako bi se iskoristili ti dani, jednostavno, poslodavac može da iskoristi svoje pravo i da navede da ste nesavestan radnik, odnosno da ne može da računa na vas i da firma ne može da funkcioniše na taj način. Za dve nedelje kontinuiteta vašeg odmora, s druge strane, on je dužan da obezbedi zamenu za vas, i vi s tim nemate ništa.

Sa svojim poslodavcem, međutim, možete da dogovorite drugačije radno vreme, ili kraću radnu nedelju, ali to nema veze sa načinom korišćenja godišnjeg odmora.

- U principu, poslodavac i može da pravi raspodelu i da raspoređuje kada će se koristiti godišnji odmor, prema obimu posla i potrebi da se bude na poslu. U normalnim okolnostima, gleda se i da svi radnici u istom trenutku ne odu na odmor - kaže za Telegraf Biznis Ranka Savić iz Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije.

U ovim okolnostima naročito, on može usled smanjenog obima posla da pošalje radnike na kolektivni godišnji odmor, objašnajva Savićeva, odnosno, sve oni koji nisu iskoristili stari godišnji odmor, na šta se ređe odlučuje zbog troškova.

Zaposlenima koji odsustvuju sa rada po osnovu odredbe člana 116. Zakona se garantuje isplata naknade zarade u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ta naknada ne može biti manja od minimalne zarade.

S druge strane, za vreme korišćenja godišnjeg odmora zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Šta da radite i kome da se žalite ako nije tako?

Ukoliko zaposleni smatra da su njegova prava iz radnog odnosa povređena, može se obratiti nadležnoj inspekciji, kažu nam u Ministarstvu.

Za grad Beograd, ukoliko je razlog obraćanja smanjenje plate i druge pojedinosti u vezi sa radnim odnosima, zaposleni može da se obrati na broj 011/2602 – 593, dok je za prigovore u vezi sa kršenjem propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu broj 011/2606 – 555.

Za druge gradove, zaposleni mogu da kontaktiraju nadležnu inspekciju rada u svom mestu ili okrugu.

Video: Ko će i dalje da radi od kuće, kako će se koristiti odmori...

(v.bjelic@telegraf.rs)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Vesna

    Okreni, obrni...po radniku uvek puca !!!!

    0
    0

    Podelite komentar

  • Праведник

    Добар виц: пријавиш неправилност инспекцији. Насмејасте ме до суза...

    0
    0

    Podelite komentar

  • ...

    A šta kad imaš po zakonu minimum 20 dana godišnjeg a poslodavac ti daje 10 dana i 5 dana kao slobodne dane a on je član i finansijer vladajuće stranke?

    5
    0

    Podelite komentar

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke