• 7

Svaki 16. radnik moraće da promeni zanimanje do 2030. godine. Da li spadate u tu grupu?

Masovna prekvalifikacija nije nastupila s pandemijom, ali je trenutna ekonomska kriza dodatno ubrzala taj proces

  • 7
radnik u fabrici

Foto: Freepik.com

Svetsko tržište rada se naročito brzo menja ovih dana, ili bolje rečeno meseci, jer je korona kriza izmenila brojne načine poslovanja: počev od modela rada (kuća vs. kancelarija), pa do sektora koji gube, odnosno dobijaju "bitku" s kovidom-19.

Postalo je kristalno jasno da krizi bilo koje vrste mogu da odole e-trgovina, električna vozila, mediji, prehrambena industrija itd, dok sa druge strane, ugostiteljski sektor i turizam prolaze veoma loše.

Upravo te oscilacije dodatno ubrzavaju prekvalifikaciju, koja je počela da se javlja i pre korone, usled previše radne snage na jednom mestu (čitaj: viškovi), odnosno manjka posla.

Prema aktuelnim studijama, svaki 16. radnik (više od 100 miliona) moraće da prođe kroz proces promene zanimanja do 2030. godine, i to zemljama kao što su Kina, Indija, Japan, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Španija i SAD.

Veći deo radnika moraće da pređe na dva platna razreda, a polovini njih, ako ne i većem broju, biće potrebne potpuno nove veštine kako bi se snašli u postpandemijskom poslovnom svetu.

Gorući problem je što radnici, u zanimanjima s najnižom platnom stopom, koriste osnovne kognitivne veštine i to 68% vremena, a digitalizacija je ono što će biti neophodno u narednim decenijama.

Kada je reč o Evropi i Americi, "prvi na udaru" za promenu profesije biće žene, manjinske grupe i oni sa nižim stepenom obrazovanja.

Žena devojka laptop krevet stan

Foto: pexels.com/Andrea Piacquadio

S obzirom da nas do tog perioda deli svega devet godina, možemo reći da je to bliska budućnost. Kompanija Mekinzi u svojoj analizi ističe da je, možda, najočiglednija kovid promena - povećan broj radnika na daljinu.

Budući da je ustanovljeno da je produktivnost ostala na nivou, napredne ekonomije ulažu napore da radnici ubuduće rade barem tri dana nedeljno od kuće. To, ukratko, znači da će svet posle pandemije do 5 puta više raditi od kuće, nego što je bio slučaj pre krize.

Mimo toga, firme razmatraju prelazak na fleksibilne radne prostore, i stoga se može javiti manja tražnja za restoranima i maloprodajom u gradskim sredinama, kao i za javnim prevozom. Definitivno će biti manje saobraćaja, pre svega zbog onih koji nastave da rade na daljinu.

Mekinzi procenjuje i da se oko 20 odsto poslovnih putovanja, najunosnijeg segmenta za avio-kompanije, verovatno neće vratiti na stari nivo. S druge strane, nastaviće da dominira e-trgovina, kao i robotika.

Kroz usvajanje digitalizacije i automatizacije, kompanije su u 2020. donekle kontrolisale troškove i ublažile nesigurnost, a osim toga, postalo je evidentno da su mašine "isplativije" od ljudi. Ipak, svakako da neće zavladati svuda i u potpunosti. Postoje struke u kojima roboti ne mogu da zamene čoveka.

Video: Kako da budete produktivnji na poslu: Robot Buddy zna sve odgovore

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Lejla

    Ja sam neradnik...i neću da mijenjam zanimanje...

  • Boki

    Nista novo zavrsio sam Elektro-Tehnicku skolu Autoelektricar ,mali grad poput mog sanse za zaposljavanje =0 naucio sam pekarski zanat i radio ga 15 god dok nije firma dobila novog vlasnika zbog cega sam napustio firmu i pekarstvo,u vojsci polozio vatrogasni kurs sa ocenom 4 u civilstvu ne priznaju Vojno svedocanstvo,sada vozim kamion parola snadji se...

  • Ja

    Bice tesko prodavcima magle. Vredni radnici, zanatlije, manuelni radnici, itd.... uvek imaju posla

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke