• 5

SZO: Prekovremeni rad najveći okidač za urušavanje zdravlja, mnogi rade 55 sati nedeljno ili više

Studija, sprovedena sa Međunarodnom organizacijom rada (MOR), takođe je pokazala da su skoro tri četvrtine onih koji su umrli usled dugih radnih sati - bili muškarci srednjih godina ili stariji

  • 5
laptop, rad na daljinu

Foto: Freepik

Dugi radni sati odnesu stotine života godišnje, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO). Prva globalna studija ove vrste pokazala je da je 745.000 ljudi umrlo 2016. godine od moždanog udara i srčanih tegoba, zbog mnogo vremena provedenog u poslu.

Izveštaj je otkrio da su ljudi koji žive u jugoistočnoj Aziji i zapadnom pacifičkom regionu bili najviše pogođeni. SZO je takođe rekla da se taj trend može pogoršati zbog pandemije kovid-19. Zapravo, i neke druge studije su potvrdile da je zaposlenima ugroženo i mentalno, ne samo fizičko zdravlje.

Istraživanje je pokazalo da je rad od 55 sati ili više nedeljno povezan sa 35% većim rizikom od moždanog udara i 17% većim rizikom od umiranja od srčanih bolesti, u poređenju sa radnom nedeljom od 35 do 40 sati.

Studija, sprovedena sa Međunarodnom organizacijom rada (MOR), takođe je pokazala da su skoro tri četvrtine onih koji su umrli usled dugih radnih sati - bili muškarci srednjih godina ili stariji. Jedan takav, Džonatan Frostik (45), oglasio se na LinkedIn-u pre više od mesec dana.

"Dakle, imamo sam infarkt. To nije ono kako sam planirao da provedem nedelju. Bilo je prilično regularno buđenje u 4 ujutru, jutarnja kafa, odlazak do lokalnog parka, šoping i kasni ručak. Seo sam za sto u 16 sati da se pripremim za novu radnu nedelju. A onda, nisam mogao da dišem...".

posao, laptop

Foto: Unsplash

Frostik je na poslovnoj mreži napisao detaljan post i podelio svoju fotografiju iz bolnice.

Iako pomenuta studija nije pokrivala period pandemije, zvaničnici SZO rekli su da su skok u radu na daljinu i ekonomsko usporavanje možda povećali rizike povezane sa dugim radnim satima. U izveštaju se navodi da je prekovremeni rad odgovoran za otprilike trećinu svih bolesti prouzrokovanih poslom.

Istraživači kažu da se na jednoj strani nalaze fiziološke reakcije na stres, a na drugoj strani je stvaranje loših navika kao što je posezanje za cigaretama i alkoholom, manjak sna, nezdrava ishrana, preskakanje treninga. I pre nego što je nastupila ova kriza, povećavao se broj ljudi koji rade duže nego što treba, na oko 9% ukupne globalne populacije, rekla je SZO.

Video: Evo ko su najbogatije žene na svetu

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • JA

    Sto rece nas predsednik, ne pamti kad je imao slobodnu subotu, a Srbi bi samo odmarali. Bas je tesko putovati avionom i ici na ruckove i vecere. 😄

  • Boki

    U srpskim fabrikama svaka subota je radna, zaboravio sam kad sam u subotu bio slobodan. Nije više ni stvar novca, mada se ne plaća puno, fizički je prenaporno, ljudi stalno idu na bolovanje, rastrgnuti su između premora i optužbi da su neradnici...

  • Đorđe

    Pa svi zaposleni u trgovinama rade šest dana puta osam sati, jedan slobodan dan tipa ove ponedeljak a sledeće nedelje četvrtak, naravno svi na minimalcu i oglas za posao non stop otvoren, ko se jednom zakopao samo gleda da pobegne što pre!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke