• 16

Dala otkaz s 32 neiskorišćena dana odmora, šta sad? Da li poslodavac ovoj Beograđanki mora da plati

, Telegraf Biznis

Da li je uopšte moguće da zaposleni "nakupi" 32 dana odmora u toku godine, kao i da li poslodavac iste mora da isplati?

  • 16
Šef radnik radnica posao konflikt svađa picture of boss and worker at work having conflict

Foto: Shutterstock

Oporavak poslova i broja otvorenih radnih mesta, pogurao je i otkaze širom sveta - oni koji su se premišljali da li to da urade tokom korone, sada realizuju svoje odluke.

Traže veće plate, i fleksibilnost na koju smo počeli svi da se navikavamo. U Srbiji, trend se u nekim sferama prati. Dva razloga na osnovu kojih dolazi do prestanka radnog odnosa u našoj zemlji zasnivaju se na izraženoj volji zaposlenog-sporazumni prestanak radnog odnosa i otkaz od strane poslodavca.

U prvom od dva navedena osnova neophodna je saglasnost volja obe uključene strane-poslodavca i zaposlenog, u kom slučaju radni odnos prestaje na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Kod drugog navedenog zakonskog osnova do prestanka radnog odnosa dolazi isključivo i jedino na osnovu izražene volje zaposlenog.

A gde su tu odmori? Na društvenim mrežama prethodnih dana pojavila se upravo ta dilema - šta je sa neiskorišćenim odmorom kada se odlazi s radnog mesta?

Konkretno, jedna sugrađanka je na Tviteru napisala da je dala otkaz sa 32 neiskorišćena radna dana odmora, i pita se šta dalje.

Mi smo se pitali da li je uopšte moguće da zaposleni "nakupi" 32 dana odmora u toku godine, kao i da li poslodavac iste mora da isplati. 

Kako kaže naša sagovornica Ivana Ružičić, advokat za radna i druga prava pri PR legal, moguće je, ukoliko poslodavac koristi određeni šablon.

Naime, Zakon o radu propisuje da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava na osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma koje je poslodavac utvrdio svojim opštim aktom (to su pravilnik o radu ili kolektivni ugovor).

- Dakle, moguće je da je zaposlena stekla pravo na 32 radna dana godišnjeg odmora na osnovu kriterijuma koje je poslodavac razradio u svom opštem aktu - navodi naša sagovornica.

Prema njenim rečima, druga opcija je da je u pitanju zbir neiskorišćenih dana za prethodnu i ovu kalendarsku godinu.

- S tim u vezi, treba imati u vidu da je Zakonom o radu propisano da se godišnji odmor može iskoristiti najkasnije do 30. juna naredne godine, te je moguće da zaposlena zapravo ne može više da iskoristi dane odmora iz prošle godine (odnosno, u zabludi je u pogledu broja dana godišnjeg odmora na koji ima pravo u ovom trenutku).

Sa druge strane, moguće je i da je njen poslodavac postupio u skladu sa preporukom Vlade Republike Srbije (koja je doneta u vezi sa epidemijom zarazne bolesti COVID-19) i omogućio zaposlenima da odmor iz 2020. godine koriste i nakon 30. juna 2021. godine - objašnjava Ružčić.

Prestanak radnog odnosa i neiskorišćeni godišnji odmor

Naša sagovornica objašnjava dalje da jedna od opcija koja se u praksi često koristi u ovim situacijama jeste da zaposleni iskoristi ceo ili deo neiskorišćenog godišnjeg odmora tokom otkaznog roka (koji maksimalno iznosi 30 kalendarskih dana), ako su ispunjeni propisani uslovi (odmor se koristi na zahtev zaposlenog ili je poslodavac u zakonskom roku dostavio zaposlenom rešenje o korišćenju odmora).

Druga opcija je isplata naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Prema Zakonu o radu, u slučaju prestanka radnog odnosa, bez obzira po kom osnovu (da li je zaposleni dao ili dobio otkaz), poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Traženje posla otkaz posao biznis

Foto: Shutterstock

- Dakle, zaposlena u konkretnom slučaju ima pravo na isplatu naknade za neiskorišćene dane godišnjeg odmora. Međutim, prilikom obračuna naknade treba imati u vidu i odredbu Zakona o radu prema kojoj zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos - pojašnjava ona.

- Drugim rečima, ako zaposlena ima pravo na 32 radna dana godišnjeg odmora za celu 2021. godinu, budući da joj u toj godini prestaje radni odnos, ona zapravo ima pravo samo na srazmerni deo (1/12 za svaki pun mesec rada u 2021. godini), pa će se i naknada obračunati u skladu sa tim - odgovara Ružičić.

Isplata naknade i kazne 

U skladu sa Zakonom o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario za vreme radnog odnosa, u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

U konkretnom slučaju, poslodavac je dužan da zasposlenoj isplati naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor u navedenom roku.

Ružičić ukazuje da je Ustavom Republike Srbije garantovano pravo na plaćeni godišnji odmor, kojeg se niko ne može odreći.

Povreda prava zaposlenih u vezi sa korišćenjem godišnjeg odmora predstavlja i prekršaj propisan Zakonom o radu, za koji se se poslodavcu može izreći novčana kazna u visini od 400.000,00 do 1.000.000,00 dinara ako je pravno lice, ili od 100.000,00 do 300.000,00 dinara ako je preduzetnik.

Video: Osam načina da sačuvate vašu karticu od krađe dok ste na odmoru

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Bojan

    Koristio sam odmor od prvog do petnaestog avgusta i u minusu sam 21 500 po obracunu poslodavca. Ispada da ja njemu dugujem! Zato blago onom ko ima odmor!

    1
    0

    Podelite komentar

  • HR menadzer

    Nije bitno da li je dala ili dobila otkaz, zena ima pravo na godisnji odmor pri tome za tekucu godinu srazmerni deo. Ako ima na godisnjem nivou 32 radna dana a firmu je napustila u julu onda joj za tekucu godinu sleduje 16 radnih dana odmora koje niko ne moze da joj oduzme. Poslodavac je u obavezi ili da je pusti da odmor iskoristi tokom otkaznog roka ili da joj novac isplati. Ono sto je covek zaradio mora biti placeno. Citam komentare i ne verujem koliko prostog i nepismenog sveta ima. Zamisli radis i na kraju meseca das otkaz i poslodavac ti kaze necu da ti isplatim zadnju platu-ti si dao otkaz i cao, nemas prava ni na sta. Kako da ne.

    7
    0

    Podelite komentar

  • Nemke

    Ja sam dao otkaz i imao sam dve opcije. 1. da sedim kuci prijavljen dok ne isteknu dani (18) preostalog godisnjeg odmora. 2. da mi isplate prosecnom dnevnicom. Ja izabrao da radim 5 dana, a da mi ostatak od 13 dana isplate. Sve ispostovano.

    3
    0

    Podelite komentar

Google preporuke