• 0

Kako hotelski inspektor deli famozne zvezdice: 22 godine jede isti doručak, mora da krije identitet

, Telegraf Biznis

Pre nego što je počeo da se bavi inspekcijom bio je generalni direktor hotela, desi se da zaposleni shvate da nije "običan" gost

  • 0
Biznismen, hotel, hotelska inspekcija, gost, muškarac pije kafu

Foto-ilustracija: Shutterstock

Više od većine ljudi, Džon zna kakav bi trebalo da bude ukus pravog škotskog doručka. Procenjuje da ih je pojeo oko 3.000 u poslednje 22 godine. Ali to nije bio izbor - to je sastavni deo njegovog posla kao tajnog hotelskog inspektora.

Džon (nije njegovo pravo ime) radni vek provodi ocenjujući hotele, pansione, restorane sa sobama, pa čak i kampove i prikolice. Putuje po čitavoj Škotskoj, obavljajući gotovo 150 kontrola godišnje. Bitan element njegovog rada je procena kvaliteta hrane u nekom ugostiteljskom objektu. Ali to je zadatak koji ponekad teško može da proguta.

- Dobar deo posla inspektora sastoji se u upoređivanju hotela, drugačijih obroka, pre svega doručaka. Kao rezultat toga, u poslednje 22 godine jeo sam isti doručak. Ne možete da se izvučete samo uz neko piće. Najteži deo posla je jesti kada niste gladni - kaže on.

Škotska verzija „punog engleskog doručka" često uključuje slaninu, kobasice, pečena jaja, pasulj, prženi paradajz i pečurke. Zatim, tu je crni puding, kolač od krompira i hedžis (nešto poput ogromne debele kobasice od iznutrice ovce - jetra, srce i pluća), piše BBC na srpskom. Još jedna čvrsta osnova ovog jela je Lorn kobasica - mleveno svinjsko i goveđe meso presovano u ravni oblik i prženo. Neki restorani će takođe poslužiti doručak sa voćnim pudingom, mešavinom brašna, dvopeka, ovsene kaše i voća.

Za razliku od poznatog televizijskog hotelskog inspektora Aleka Policija, koji radi pod blještavilom svetla kamere, Džon mora da ostane ispod radara. Trudi se da sakrije pravi identitet od vlasnika, posebno ako je to mesto koje je prethodno posetio.

- Svake godine koristim različita imena, drugu adresu elektronske pošte i kućnu adresu tako da ne mogu da me otkriju putem istorije gostiju u sistemu rezervacija - kaže on.

Međutim, uprkos njegovim naporima, neki pametni vlasnici hotela posumnjaju u to ko je on kad uđe na recepciju. Najčešća greška koju čine, kaže Džon, jeste što su previše pažljivi prema gostu za koga smatraju da bi mogao da bude inspektor.

Rižoto, pilav, đuveč

Foto: Shutterstock

- Tokom jednog obroka, u 28 navrata su me pitali da li je sa mojim obrokom sve u redu. Pritom nisu obraćali pažnju na ostale goste u sali. Kada je postalo očigledno da znaju ko sam, prestao sam da procenjujem hotele prema onome kako mene uslužuju, već po tome šta rade za ostale goste oko mene, što nije bilo mnogo.

Šta je potrebno za pet zvezdica

U davanju rejtinga hotela - koji može biti od jedne do pet zvezdica - Džon kaže da je to kako ga uslužuju manje važno od drugih kriterijuma.

- Ključna je čistoća - objašnjava on: - Čistoća se očekuje i u objektu koji nudi samo prenoćište sa doručkom i u luksuznom hotelu sa pet zvezdica. Gostoprimstvo je takođe veoma važno - zaposleni, tim ili vlasnici treba da pričaju sa gostima. Nije reč samo o usluzi, na primer, nudim vam čaj ili kafu, već da vas pitaju: 'Kakav vam je bio dan, kakvi su vam planovi, šta kažete na ovo vreme?'

Vlasnici hotela imaju pomešana osećanja kada Džon otkrije identitet.

- Jedan generalni direktor ove godine bio je toliko zadovoljan povratnim informacijama koje sam mu dao i povećanjem ocene hotela da je zaplakao kada sam mu preneo odlične vesti.

Drugačija reakcija je, naravno, kada im smanjuje rejting ili oduzima nagrade.

- To baš i ne prihvataju dobro - objašnjava.

Hotel recepcija

Foto-ilustracija: Shutterstock

Džon kaže da je tokom rada kao inspektor imao nezaboravna iskustva. Priseća se da je večerao u seoskoj kući tokom sezone jagnjenja, kada ga je vlasnik pitao da li bi voleo da vidi ovcu kako se jagnji.

Nezaboravni ukusi i nezaboravna iskustva

- Mislio sam da je to bio samo uzgredni komentar i složio sam se. U tri ujutru neko je pokucao na moja vrata i obavestio me je da se ovca jagnji i da treba da obujem gumene čizme koje je ostavio ispred vrata. Pomislio sam 'dođavola', brzo se obukao i proveo narednih sat vremena gledajući ovcu kako se jagnji. Kako gradsko dete, to je bio prvi i jedini put da sam gledao ovakav prizor.

Džon, koji je bio generalni direktor hotela pre nego što je počeo da radi za inspekcijsku službu, većinu vremena radi sam, ali nekada se desi da nije jedini na zadatku.

- Jednom sam sedeo za stolom sa jednim čovekom na večeri u kući za goste. Na kraju se ispostavilo da je i on hotelski inspektor, a da nam je zadatak isti, obojica smo to shvatili narednog dana kada smo istovremeno došli na recepciju da se odjavimo.

Džon voli svoj posao, naročito kada daje korisne povratne informacije vlasnicima hotela. Ali kaže da ljudi možda imaju pogrešna shvatanja o prirodi njegovog posla.

- Kada kažem ljudima čime se bavim, automatska reakcija je 'sjajno' i 'koliki si srećnik sa takvim poslom'. Moram da priznam da postoje lošiji poslovi koje bih mogao da radim. Ali, kao i na svakom poslu, kad zagrebete ispod površine, nije uvek baš sve sjajno i glamurozno kao što ljudi misle. Pozitivna strana je što mogu da odsednem u nekim od najboljih hotela u zemlji i jedem najbolju hranu koju kuvaju najtalentovaniji kuvari u zemlji - kaže.

hamburger

Foto: Pixabay

Ali Džon priznaje da povremeno čezne za „jednostavnom hranom, umesto bogatih i složenih obroka".

- Prilikom inspekcije, biramo jela koja će omogućiti kuvaru da iskaže sav talenat, koristeći najlepše sezonske proizvode. Ponekad je sve što zaista želim hamburger ili obična piletina na žaru.

Korona donela "predah" od hrane

S obzirom na količinu hrane koju treba da pojede tokom radnih dana, Džon mora i da trenira da bi ostao u formi. U postizanju cilja pomogla mu je pandemija korona virusa, kada su hoteli bili zatvoreni i kada inspektorat nije radio.

- Iskoristio sam vreme da poradim na izgledu i izgubio sam više od 28 kilograma hodajući svakodnevno. I dalje hodam svaki dan, ali sada moram da ustanem u pet sati da bih mogao da pređem 15 kilometara pre doručka i odjave iz smeštaja. I dalje gubim na težini, ali se sada vraćam u hotele i restorane, pa je taj proces malo sporiji.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke