Srbi treći u Evropi po sindromu sagorevanja na poslu

Foto: Preepik/yanalya

U Srbiji je 60 odsto građana imalo sindrom sagorevanja ili je bilo veoma blizu tome, pokazalo je međunarodno istraživanje Štada grupe, u okviru koje posluje Hemofarm.

Teme za vas

Po pitanju sindroma sagorevana na poslu, Poljaci i Rusi prednjače sa po 66 odsto, a slede Srbi sa 60 odsto, pokazalo je istraživanje u kome je navedeno da 54 odsto Evropljana smatra kako su bili u riziku od sagorevanja (eng. burn out sindrom).

Istraživanje je pokazalo da pandemija kovid-19 negativno utiče na mentalno zdravlje ljudi širom Evrope i da svaki treći Evropljanin pati od povećane anksioznosti.

Razlozi koje je 23 odsto Evropljana navelo kao uzrok anksioznosti su zabrinutost zbog uticaja pandemije na njihove finansije i posao, dok se 42 odsto Evropljana plaši zaraze virusom. Kad je reč o uticaju pandemije na mentalno zdravlje građana u Srbiji, petina ispitanika potvrdila je da se oseća više anksiozno nego ranije.

Nemir, stres i poremećaj sna kao posledica pandemije

Zdravstveni izveštaj Štade, koji obuhvata istraživanje sprovedeno u 15 zemalja Evrope, uključujući Srbiju, pokazuje da u proseku četvrtina Evropljana pati od unutrašnjeg nemira i stresa izazvanog pandemijom.

Ukoliko govorimo o Srbiji, 31 odsto ispitanih potvrđuje da je karantin kod njih izazvao veliki stres koji je vodio unutrašnjem nemiru, dok je u isto vreme gotovo identičan obim ispitanika rekao da ne oseća uticaj pandemije na mentalno zdravlje.

Više od polovine Evropljana (52 odsto) smatra da je činjenica da nisu mogli da vide porodicu i prijatelje najstrašniji od svih izazova sa kojima su se suočili od početka pandemije. Slično se osećaju i građani Srbije: 51 odsto njih najviše je brinuo nedostatak kontakata sa bliskim osobama.

Foto: Freepik

Da bi se oslobodili stresa, 11 odsto Evropljana isprobalo je onlajn kurseve joge ili meditacije. Drugi efekti pandemije virusa korona jesu problemi sa spavanjem, koje je imalo 15 odsto Evropljana, navodi se u istraživanju.

Usamljenost, potencijalni okidač i istovremeno posledica mentalnih zdravstvenih problema, pogađa otprilike svakog četvrtog Evropljanina. U poređenju sa ljudima starosti od 50 do 99 godina (24 odsto), mlađi Evropljani (33 odsto) više se osećaju usamljeno.

Treći međunarodni Zdravstveni izveštaj Štade predstavlja reprezentativnu studiju sa više od 30.000 učesnika.

Institut za tržišna istraživanje Kantar anketirao je, za potrebe Štade, građane starosti od 18 do 99 godina u 15 zemalja - Austriji, Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj, Portugalu, Rusiji, Srbiji, Španiji, Švajcarskoj, Ukrajini i Ujedinjenom Kraljevstvu - istražujući kako je pandemija promenila poglede i odnos Evropljana prema svom zdravlju.

(Telegraf Biznis)