Hajdi Ćenan je uticajna u IT-u ali je non tech osoba: Otkriva nam zašto je dobro menjati poslove na Balkanu

Hajdi Ćenan je direktorka i suosnivačica startapa Airt iz Zagreba. Njena tehnološka firma bavi se veštačkom inteligencijom za velika poslovna okruženja, a sama Hajdi sebe opisuje kao non-tech osobu u tech svetu.

Promenila je tri industrije, smatra da na rukovodećim pozicijama treba da bude više žena, a za Telegraf Biznis otkriva zašto je dobro menjati poslove i koje su tajne uspeha. 

Teme za vas

Ona je i potpredsednica hrvatskog Udruženja za veštačku inteligenciju, a uvrštena je i na listu 100 najvažnijih STEM preduzetnika u Hrvatskoj.

Sa Hajdi smo razgovarali na nedavno održanom Samitu žena lidera, gde se govorilo i o ženskom preduzetništvu ali i podršci koje preduzetnice mogu da dobiju.

• Žene u regionu su i dalje u nezavidnom položaju, kako iz osnažiti, koje su to glavne poruke sa ovog samita?

- Bilo je divno videti mnoge uspešne žene na jedno mestu jer one dokazuju da je i te kako moguće uspeti nezavisno od pola. Ono što mi se čini kao zajednički stav svima njima jeste da one nisu nikada dopuštale da ih pol unapred odredi, a kamoli sputava.

Znači li to da se nisu susrele s mnogim izazovima i barijerama na koje su naišle samo zato jer su žene? Naravno, i nažalost, da ne, ali su ih putem rušile i utirale lakši put mlađim generacijama.

Naravno, sve to dolazi i uz jako puno rada na sebi, na svom samopouzdanju, hrabrosti, izlaženju iz zone komfora, spremnosti na neugodne razgovore, pregovaranje… i nije lako, biće i dalje puno negiranja i odmahivanja rukom i neprepoznavanja problema, i još smo daleko od stvarne ravnopravnosti i o ovoj temi ćemo, bojim se, još dugo vremena razgovarati.

Ali razgovarati moramo, tako da…

• Šta biste lično voleli da vidite do sledećeg samita?

- Rado bih videla više muškaraca i u publici i na pozornici. Ravnopravnost i svi benefiti koje ona donosi, kako firmama i njihovim poslovnim rezultatima, tako i celom društvu, nije samo pitanje žena.

Nećemo je postići ako o njoj pričamo samo mi žene međusobno; obe strane moraju biti uključene u konstruktivni dijalog kako bismo mogli napraviti značajniji pomak.

Takav dijalog znači kako svi moramo da budemo u stanju da možemo da izgovorimo i upozorimo ako nam nešto smeta, bez međusobnog napadanja, te da druga strana mora biti spremna saslušati i po potrebi korigovati svoje (re)akcije. Ali to znači i da obe strane moraju biti prisutne, jer u suprotnom imamo samo monolog.

• Kažu da u regionu imamo nekoliko princeza startapa, među kojima ste i vi da li laska ta titula i kolika je to odgovornost?

- Moram priznati da nisam bila svesna te titule iako, nažalost, jesam bila (i još uvek jesam) svesna da sam među retkim ženama (su)osnivačicama startupa.

Lepo zvuči biti princeza, ali radije bih da uopšte ne postoji takav naziv u startup svetu, jer on podrazumeva mali broj i nekakvu ekskluzivnost, a to ne bi smeo biti slučaj ovde.

• Bavite se veštačkom inteligencijom, koliko je izazovno danas osmisliti nešto novo, a što će biti mnogima rešenje?

- Veštačka inteligencija je toliko široko područje s toliko mogućih primena da prostora za inoviranje ima za mnoge i to je vidljivo u količini različitih rešenja koja se svakodnevno pojavljuju.

Međutim, trenutni izazov ove tehnologije nije osmisliti nešto novo, već to implementirati na većoj i široj skali. Naime, mnogi se ‘igraju’ i uspevaju dobiti dobre rezultate u eksperimentalnom okruženju, ali kada to rešenje treba pustiti u stvarni svet, mnogi padaju na tom koraku.

Istraživanje Deloitta iz 2021. godine kaže da samo trećina AI projekata zaista uspe, iako neki prognoziraju da je taj udeo i manji, a i kad se implementiraju, još dodatna trećina propadne zbog nedovoljnog kvaliteta podataka, neadekvatnog razvojnog okruženja i nedostatka ekspertize.

To je razlog zašto smo se mi jako fokusirali na istraživanje i razvoj, i gotovo tri godine posvetili izradi AI platforme za koju smo sigurni da se može relativno jednostavno implementirati i koja daje superiorne rezultate čak i uz potpuno automatizovan prediktivni proces.

"Rado bih videla više muškaraca i u publici i na pozornici. Ravnopravnost i svi benefiti koje ona donosi, nije samo pitanje žena"/Foto: Goran Paucanovic

Jer, ako već obećavamo da možemo da poboljšamo poslovne rezultate, onda moramo biti sigurni da moramo da ispunimo to obećanje. (smeh)

• Nalazite se na listi 100 najvažnijih STEM preduzetnika, da li konačno i devojčice upisuju STEM nauke, da li se to menja u regionu?

- Ako uporedimo situaciju od pre 10-ak godina i danas, da, pomak je vidljiv. Puno više devojčica ulazi u STEM područje, ali možemo još i bolje, na način da ih se zainteresuje za to i u osnovnoj i srednjoj školi projektima koji su namenjeni toj dobi.

Međutim, sopstvenim primerom želim da pokažem i dokažem da se u svet tehnologije može ući i bez formalnog STEM obrazovanja.

Naime, ja sam studirala biznis i tech je moja treća industrija u karijeri, nakon medija i digitalne agencije. Znanje je danas dostupno na klik miša i sve se može naučiti.

Štaviše, stalno bismo i morali da učimo i držimo korak s novim tehnologijama jer se menjaju i razvijaju brže nego ikada, i neka recentna istraživanja projektuju da će generacije koje tek sada ući na tržište rada promeniti čak 17 poslova kroz 5 industrija. Tako da, celoživotno učenje nije više samo floskula, već nešto bez čega se ne može.

• Kako do uspeha, da li imate tri do 5 saveta?

- Mislim da nema univerzalnog pravila, put je individualan za svakog i svaku od nas. Ali ono što jest univerzalno i što mislim da može pomoći svima je sledeće:

• Budite svoji i autentični
• Ne shvatajte stvari lično
• Okružite se ljudima koji su vam podrška
• Nikad ne prestajte da učite
• Stalno pomerajte svoje granice

(Telegraf Biznis)