Ivana je jedna od četvoro stilista za hranu u Srbiji: Morala da se bavi ribolovom, a danas joj je pun inboks

Foto: Ivana Finci

"Njihov posao je da pretvore jelo iz stvarnog života u fotografiju koja je toliko zadivljujuća da izgleda kao da će skočiti sa stranice u usta potrošača", definicija je sa sajta "Carrier Explorer" za zanimanje stilista hrane i verovatno je ni mi ne bi bolje napisali.

U Srbiji postoje tek četiri osobe koje se bave stilizovanjem hrane, a među njima je i Ivana Finci, za koju smo čuli sasvim slučajno.

Teme za vas

Naime, naišli smo na njenu objavu u kojoj je tražila pomoć da pronađe "montmorency višnje", inače one za koje će se kasnije ispostaviti da ih ima samo u Ohaju.

Odmah smo se zainteresovali za ovo "moderno, i nekako novo zanimanje" za naše podneblje, a evo šta nam je Ivana o njemu rekla.

Htela je da bude kuvarica od malih nogu

Kako priča za Telegraf Biznis, već sa četiri godine je naučila da kuva i znala je da će to biti njeno buduće zanimanje. Upisala je gastronomiju, ali u međuvremenu je shvatila da je to veoma težak posao i da je udaljava od ljubavi prema hrani.

- Zatim sam upisala multimedijalne umetnosti u Beogradu, a nakon završenih osnovnih studija pronašla sam master studije u Milanu. Ova profesija mi je zanimljiva jer sam uspela da spojim ljubav prema hrani i fotografiji, otkako sam našla master studije, sve mi je postalo lakše - priča Ivana.

Već pet godina je u ovom poslu, a priznaje da je u početku imala svega po jednu tezgu mesečno, dok im se sada ne zna broj.

- Čula sam za tu profesiju, samo se desio momenat i sve je imalo smisla - dodaje Finci.

Inspiraciju pronalazi iz celog sveta, a uzor joj je stilistkinja iz Njujorka, Viktorija Granof.

Pitali smo je i koliko je ova profesija priznata u Srbiji, te kako je od jedne tezge došla do sada, već punog inboksa ponuda.

O njenom uspehu govori i činjenica da ne radi samo za lokalno tržište, već i ono u regionu, ali i svetu.

- Asistirala sam uz našeg prvog stilistu hrane Dejana Šutanovca. Prijavljivala sam se na setovima i vremenom sam došla do toga da me znaju kao ime - priča Ivana i dodaje da je put dok se ne probijete, malo komplikovan.

Ne postoji nemoguće

U prilog tome govori da je Ivana provela dve godine u Berlinu kako bi se usavršila, ali i 50 dana u lovu na tune i drugu ribu na otvorenom Jadranu kako bi uopšte mogla da se bavi ovim poslom.

Danas priča je nešto drugačija, te pojašnjava da što više namirnica znate da tretirate, više ćete klijenata imati.

Možda za nas postoji ona "crveno i roze nose samo koze", ali za Ivanu - sve je spojivo.

- Nekako je moj stav da sve uvek može da se izvede ako se dovolljno razmisli - pojašnjava nam.

Nama poslastica, njoj najveća muka

Ne možete a da se ne zapitate: "Šta to pobogu radi stilista hrane?", pa smo isto pitanje upitali i Ivanu.

Kako nam je pojasnila, postoji nekoliko kategorija stilista, oni koji se bave fotografijom, videom ili koji rade sa specijalnim efektima. Ona je nekako od svega po malo.

- Ja radim sve, ali moram priznati da se za svaku kategoriju aktivira drugi deo mozga.

Logično, upitali smo je šta se njoj sve dešava u glavi.

- Svašta, baš mnogo toga. Neverovatno je o čemu sve moramo da razmišljamo. Od boja do oblika, skladištenja hrane, budžetiranja...

Interesovale su nas i te čuvene "višnje". Naime, klijent joj je za potrebe scenografije u avgustu tražio višnje "Montmorency". I Ivana ih je našla, ali u Ohaju.

- Zbog klimatskih promena tamo malo kasne i zato ih ima.

Tako da ostaje da se vidi koliko je klijentu isplativo da ih naruči.

Zanimalo nas je i koja joj namirnica najteže pada za stilizovanje i dobili smo pomalo neobičan odgovor.

Naime, koliko vam se puta desilo da ste odmah želeli da "smažete" tu sočnu tortu sa fotografije?

Verovatno isto onoliko puta koliko je Ivani "teško" palo da je dočara što bolje.

- Poslastičarstvo mi je najzahtevnije... vidi se kada nije pravo i često traže presek koji mora perfektno da izgleda, bar što se mene tiče - priča nam Ivana.

S obzirom da je ova stilistkinja izrazila želju da te čuvene tražene višnje kupi i od neke bake, upitali smo je šta se stvarno dešava sa svom tom hranom. Kao i da li se uvek koristi prava.

- Kako kad, u zavisnosti kakav je kadar i klijent. Nekada vole što čistije, a nekada da je organska i sa manama. Ja se trudim da svu tu hranu sačuvam i doniram. Naravno i da ostane u što sanitarnijim uslovima. Trudim se da ne tražim velike količine za potrebe snimanja i naravno kupujem kod lokalnih proizvođača - pojašnjava nam.

Foto: Ivana Finci

Male cake, velikih majstora

Znamo da se uspeh svakog bakinog, kuvanog jela krije upravo u onom tajnom sastojku koje prećutkuju, pa tako nismo ni insistirali da nam Ivana otkrije baš sve cake velikih majstora, ali smo je pitali za bar neke.

Tako je podelila sa nama šta rade kada voćke nisu dovoljno zrele, ali i kako sočni burgeri imaju "volumen" koji vas otapa.

- Jagode farbamo karminom ako su prezelene, meso premažemo motornim uljem da bi se presijavalo kao da je sveže pečeno iz rerne i da često volumen jela zapravo podržava gomila čačkalica i sunđerčići.

Ipak, zaradu je želela da sačuva za sebe, iz poštovanja prema drugim kolegama. No kaže, da nakon pet godina rada, može normalno da živi.

(Telegraf Biznis)